Izvor: Politika, 08.Dec.2011, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Orkestar sa pedigreom
Aktuelne društveno-ekonomske promene ne idu naruku institucijama kao što su filharmonije, opere...
Ovoga petka, na Kolarcu nema programa Beogradske filharmonije, ali biće ga već sutra, samo gostujućeg – u izvođenju Slovenačke filharmonije iz Ljubljane. Od ove sezone, a biće tako barem pet godina, pomenute filharmonije, plus treća – Zagrebačka, imaju onaj poseban abonman „Pika – Točka – Tačka”, u tom ciklusu je pet koncerata sa istim dirigentima, solistima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i programom. Koncert o kojem je reč ljubljanski orkestar sinoć je izveo u svome gradu, večeras će za zagrebačku publiku, a sutra će se događati isto na Kolarcu. O gostima i ovom muzičkom partnerstvu razgovarali smo sa Damjanom Damjanovičem, direktorom Slovenačke filharmonije.
Za ovaj programski projekat tri filharmonije, danas iz tri zemlje, rekli ste kako će biti više od rutinske kulturno-muzičke saradnje. Šta će, konkretno, ovim dobiti slovenačka publika?
Konkretno, slovenačka publika neće dobiti ništa posebno ili novo nego ćemo samo dodatno obogatiti našu ponudu u kojoj će aktivno sudelovati i oba orkestra iz susednih zemalja. Tako će moći najdirektnije da se uporedi naš rad, razvoj i sam kvalitet orkestara.
A šta će za tih pet godina dobiti ovi važni orkestri u našem regionu?
Svi naši orkestri su na neki način prepoznatljivi, kako u svojim zemljama, tako i u inostranstvu, ali veoma malo sveta nas poznaje i iz jednog drugog vidnog polja – s kakvim se sve problemima nosimo i kako u ovim teškim vremenima, ipak, održavamo visoki nivo. Zato je najbitnije da pokušamo da se što više približimo ljudima, te, na kraju krajeva, i politici koja je odgovorna za naš opstanak i razvoj. Tako ljudi mogu da postanu redovni posetioci naših koncerata, čak i obožavatelji, ne zbog nas nego zbog sebe.
Kako se tačno rodila ideja o ovakvom projektu i otkud ona tri znaka u naslovu „Pika – Točka – Tačka”?
Pa kad smo smišljali ideju i došli do poente zbog čega sve to radimo, rekli smo: evo, stavimo na sve to točku (tačku) i tako smo došli do ovog naslova koji je za sve tri strane prihvatljiv i prepoznatljiv.
Na jednoj lepoj slici direktori filharmonija najavljuju saradnju polažući ruku na ruku. Ali tu je i četvrta ruka – Zubina Mehte. Poslužimo se terminologijom gramatike: da li je imevelikog maestra za vas kao nekakav imperativni znak uzvika(!)?
Njegova podrška za ovo što radimo i te kako je važna, uz njega to sve dobija još više na značaju, a o prepoznatljivosti samog projekta i motivaciji da i ne govorimo.
Da li je bilo lako dogovarati se o programu?
To je najteži deo ove saradnje i zbilja nam pravi velike probleme. Potrebno je uskladiti niz stvari oko programa, solista, dirigenata, termina i same organizacije. Kad radiš za sebe ni ne pomisliš koliko je teško kad si s nekim uovakvom partnerstvu. Ali ne mari, to nam je još veći izazov.
Svoju muzičku misiju širite po regionu. Ne tako davno tri direktora bila su i u Sarajevu...
To je istina, a da širimo svoje ideje sasvim je normalno, jer to i jeste naše poslanstvo. Kad još pomislite kako muzika nema jezičnih barijera, mi smo, već automatski, jedni od najznačajnijih ambasadora svojih zemalja i svega dobrog i lepog što ide uz naš rad.
Slovenačka filharmonija ima dugu istoriju, sa „precima” (Academia philharmonicorum) iz daleke 1701. godine, u kojoj se pojavljuju i najveća imena svetske muzike. Da li se jedna takva muzička tradicija u Ljubljani dovoljno poštuje?
Slovenačka filharmonija ima svoj određeni status, ali lično mislim da je poštovanja premalo, naročito ako uzmemo u obzir sve društveno-ekonomske promene koje ne idu naruku institucijama kao što su filharmonije, opere itd. Previše se traže neke alternative, nevladine organizacije, agencije… koje ni u kojem slučaju ne mogu biti toliko uspešne, kvalitetne, značajne, da o samom nivou i ne govorim, i imati toliko uticaja na intelektualni razvoj, kako mladih ljudi, tako i kompletnog društva.
Iduće godine Maribor će biti jedna od dve kulturne prestonice Evrope. Hoće li u tome biti i Slovenačke filharmonije?
Ako me pitate da li smo na EPK (evropska prestonica kulture) nekakvi „značajni igrači”, onda je moj odgovor: Ne! Nismo dobili nikakav važniji poziv od organizatora EPK, već smo se sami dogovorili za razmenu sa SNG – Opera i balet Maribor.
----------------------------------------------
Sa Vijomom i Von Ojenom
Šezdeset tri muzičara Slovenačke filharmonije stižu sutra u Beograd, gde su poslednji put gostovali 2003. godine. Do susreta sa kolegama iz beogradskog orkestra neće doći – i nažalost i na sreću – jer su oni na dugoj, lepoj italijanskoj turneji (13 koncerata u 13 gradova).
Sa Slovenačkom filharmonijom doputovaće njihov šef-dirigent Emanuel Vijom, Francuz, kao i solista mladi američki pijanista Endru von Ojen. Umetnici dobrih karijera, a obojici su glavne „adrese” Pariz – Njujork. Na programu koncerta: Mocartova Masonska pogrebna muzika, Betovenova Sedma simfonija i Koncert za klavir i orkestar br. 4.
M. Šehović
objavljeno: 09.12.2011.
