Izvor: Politika, 04.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čubura blues
Sećanje: Milan Oklopdžić
Jedan Čuburac manje u dijaspori. On se, na žalost, nije vratio kući, nije ponovo stigao do visina Vračara, tog malog brega na periferiji centra Beograda, ali koji je uvek bio velik na dalekom horizontu snova jednog lokal-nostalgičara. Milanu Oklopdžiću srce je zaćutalo tamo gde je pokušavao da nađe Čuburu na moru – u Kaliforniji.
U svojoj kućnoj biblioteci ne (pro)nalazim Oklopov "Ca. blues", da podgrejem sećanja i "omirišem" knjigu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koju je naša generacija pila naiskap. Samo prašine i njenog mirisa napretek, ali kultnog "Bluza" nema pa nema. Dakle, opet neko nije vratio... Nisam baš naročit bibliofil, ali zašto baš moja, da ga ..., od više od sto hiljada odštampanih knjiga sa ovim naslovom.
Ova glamurozna brojka sve kaže. Sa tiražom o kojem mašta svaki pisac u Srbiji – i nekad i sad – Milan Oklopdžić nije se uguravao i umuvavao u veliki svet knjige. Postao je neka vrsta beogradskog literarnog manekena svoje generacije, one koja je porasla uz Bitlse i Stounse. Grad je njegova životna i književna teritorija, bogato "ozelenjena" muzikom. U središtu tog sveta je Čubura, čak i kada nije glavni, ni sporedni, junak, niti je na magistralnim putevima njegovih knjiga i drugih tvorevina pera.
Životna putanja Milana Oklopdžića(1948), koji će jednom postati Mika Oklop, počela je na toj, ne samo njemu čudesnoj, Čuburi a završila tamo gde su se rodila deca cveća – u San Francisku. Oklop nije bio hipi, ali su bili neki koje je poznavao i ima nečeg romantičnog u tom njegovom životnom krugu. Beogradska gluvarenja značajan su deo njegove mladosti u kojoj će pisati prve drame, posebno za radio-scenu. I "Deco, parkirajte se!", radio-emisija na tada mlađanoj "Dvestadvojci", takođe spada u Mikine rane radove. Sredinom sedamdesetih godina, on "pali" za San Francisko, na postdiplomske studije. U tom gradu-svecu magistrirao je sa slavnim Semom Šepardom. Kakav "pogon" za povratak kući, posle tri američke godine. Svoje poslove u Beogradu vezao je za TV Beograd, međutim glavni događaj desiće se 1981: iz štampe izlazi njegovo životno delo "Ca. blues", koje je dosad doživelo devet izdanja. Naredne godine pojaviće se novi roman "Video", one sledeće "Metro", a 1989. "Horseless". I tu je sa romanima kraj, izuzmemo li "Cloned love", napisan na engleskom jeziku.
Kada se raspadala ona bivša zemlja, Mika Oklop je ponovo poleteo u onu Čuburu koju zapljuskuje Pacifik. Baš kao toliki drugi koji su se na krilima sopstvenih snova rasuli po zemaljskom šaru. Potrese koji su se ovde događali uredno je registrovalo i piščevo srce. Ma koliko daleko bilo. S vremena na vreme, svoj talenat obilato je prosipao po stranicama štampe, pisao nam je o sebi i nama, o svemu i svačemu, i gotovo uvek kroz te redove promicala je i majka Čubura, njegov lični centar sveta, na Vračaru. Tamo gde se rodio, gde je njegova 14. beogradska gimnazija, gde je bila "Euridika", gde je... Pročitajte sami! I da malo proširimo stvar: šmek jednog Beograda ostaće da živi u knjigama Mike Oklopa, baš i još nekih koji su i svojim cipelama ispisivali život svoga grada.
M. Šehović
[objavljeno: 04.07.2007.]
