Izvor: Blic, 31.Jan.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čista dečja igra je prava umetnost
Dvema pričama o slikarima koje su na repertoaru „Madlenijanuma" od 2. februara pridružiće se još jedna, „Kosta", čiji je autor beogradski multimedijalni umetnik Kosta Bunuševac. „Za razliku od 'Fride Kalo’ i 'Burleske o Grku’, ovo je storija o živom slikaru i životnom slikarstvu", kaže umetnički direktor zemunskog pozorišta, režiser Dejan Miladinović povodom ovog hepeninga/predstave bez drame iako je drama svuda u njoj.
Komad >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << govori o religiji, filozofiji i ljubavi u vezi sa umetnošću. Ili, kako autor teksta, scenografije, kostima i objekata, štaviše jednog specifičnog časa slikanja - Kosta Bunuševac - veli: „Osećam da je potrebno reanimirati ezoterijske laboratorije onih umetnika koji pripovedaju priče o skrivenim svetovima u beskrajnim dubinama naše duše. Kao jednog od njih vidim i sebe, koji je godinama pravio čuda, ređajući ih na police zaborava i usamljenosti u tamnini naše sredine, čekajući dan kad će pokazati svoju kolekciju umetničkih artefakata, na dar i na ljubav drugima. Zato medij slikarstva prebacujem u medij teatra".
Akteri predstave su sam slikar, Kosta Bunuševac, koji igra sebe (po povratku iz budućnosti u 2008. godinu) i dva mlada glumca (u ulogama, Aku i Ki, posetilaca iz daleke budućnosti) - Bojan Serafimović i Snežana Jeremić. Junak je paradigma duhovnog jedinstva, onog koji će biti ostvaren u budućnosti, zagubljenog u našoj materijalističkoj i čulnoj kulturi.
Radnja se dešava u jednoj sobi, nalik geometrijskoj kompoziciji koju Kosta rado vidi i u svom slikarstvu. Za jedan sat, koliko komad traje, akteri naglas razmišljaju o suštini života koristeći pozorište kao tribinu za slanje poruka, dok slikar istovremeno izlaže svoje delo u vidu objekata (sandala, pojasa, kape, trotineta, jo-joa...). Tako komad postaje i pozorišna izložba.
- Umetnost je za mene dečja igra koja nas, ako nismo dopustili da nas poklopi izumima i trendovima, uvodi u kosmičku igru svima nam od Boga datoj. Tako sopstvenu duhovnost pretačemo u umetnost koja donosi bezbroj dodira, pogleda... Komad je priča o igri koja se u nama nalazi, čistoj i ljubavnoj zaokruženoj dobrotom koju sam, verujem, uspeo u svom životu da dosegnem.
Predmeti koje Kosta tokom igre izlaže jesu kao živa bića. Na primer, njegov automobil kad se rasklopi postaje krevet na točkovima, polica za knjige, tron... Na sceni svaki, a ima ih stotine, nudi svoju unapred smišljenu priču.
- Poruka je jednostavna, starinska, rabila se od davnina, od Romea i Julije - to je ljubav i dobrota. Samo zvuči lako, ali dobrota je kad svaki sekund uspevate da budete dobri. Ona će se, znam, ostvariti u budućnosti, kada se potru sile dobra i zla. U predstavi u jednom momentu „ubijam vreme" da bih uklonio istoriju krcatu neprijatnim događajima koje smo prihvatili kao nešto što nam sleduje, bez dovoljno snažnog bunta.
Kakva je predstava, takva je i čitava Kostina umetnička karijera koja je oduvek obuhvatala više medija. Prva njegova teatarska iskustva datiraju od 1975. godine, kada je u Studentskom kulturnom centru osnovao Teatar „Misterija" koji je radio do početka devedesetih. Nedugo posle toga, u Domu omladine Beograda, pokrenuo je „Homo teatar", a nedavno upravo u „Madlenijanumu", sa rediteljkom Ivanom Vujić, postavio je na scenu život meksičke slikarke Fride Kalo. Kao slikar (diplomirao je 1971), Bunuševac je ostvario brojne samostalne i grupne izložbe u zemlji i inostranstvu, uvek multimedijalno orijentisan, što smo imali priliku da vidimo pre neku godinu i u Paviljonu „Cvijeta Zuzorić" kada je svoju retrospektivu otvorio performansom. Filmska publika ga pamti kao Super Ridžu u filmu „Kako je propao rokenrol", televizijska po šou Olivera Mandića, čitalačka po ilustracijama za knjige...
Ovaj priznati umetnik smatra da su slikanje, odnosno crtanje i bojenje mistične arhetipske potrebe čoveka za stvaranjem iluzije drugačijeg života.
I tako bi slika, pre reči, pre pisma. Slika je bila prvobitni uzorak svesti i apstraktnog mišljenja. Tako je rođena civilizacija, svet ljudi, svet večne samoostvarenosti ozračen oreolom besmrtnosti - objašnjava Kosta svoj putokaz koji osim na bini, ilustruje i njegova prodajna izložba akvarela u foajeu - oboje s namerom da energijom pomiluje publiku.
