Izvor: Objava, 06.Dec.2019, 08:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ЈОВАН ЈОВАНОВИЋ ЗМАЈ

Песник Јован Јовановић Змај родио се у Новом Саду 6. децембра 1833. године. Ту је учио основну школу; гимназију је учио у Халашу и Пожуну. Нови Сад у доба Змајевог школовања пре 1848. године има посебан значај у историји. Он има изузетан положај. Интелигенција је у то време у Новом Саду бројна; ту су многе српске књижаре и штампарије; четрдесетих година јављају се културне и националне организације и институције; књижевна традиција Новог Сада је врло јака.

Завршивши гимназију, Змај је студирао права у Пешти, Прагу и Бечу. На студијама у Бечу духовно се развија под утицајем Бранка Радичевића, с једне стране, и Светозара Милетића, с друге. Од својих књижевних првина, па до своје смрти Змај неће прекидати рад на свом песничком и књижевном делу уопште.

Први суд о Змајевим песмама изрекао је Светозар Милетић, који је тада уживао највећи ауторитет међу омладином. За Змаја је он тада рекао да је "сјајан и велелепан метеор". Други суд био је Јакова Игњатовића, по чијим речима Змај "далеко дотерати може". Одмах после народне песме и Бранкових песама Змајеве песме су сматране најбољим. Шездесетих година Змај је већ нашао свој пут народног песника.

После повратка из Беча у Нови Сад са студија, 1860. године, Змај је једно време чиновник у новосадском магистрату. Године 1861. упознаје се са Ружом Личанин и између њих се тада развија нежна љубав која ће се завршити браком и која ће Змаја да инспирише за збирку песама "Ђулићи". Змај тада у Новом Саду почиње да развија своју пуну активност: уређује књижевни часопис "Комарац" и оснива књижевни часопис "Јавор".

Године 1863. Змај се прима дужности управитеља Текелијанума у Пешти. За време боравка у Пешти Змај студира медицину и развија своју пуну јавну и књижевну делатност. Тако већ 1864. године покреће књижевни часопис "Змај", чији ће назив постати касније саставни део његовог имена; за време његовог надзорништва у Текелијануму закључено је и покретање познатог листа Светозара Милетића "Застава", која је неко време у Текелијануму и писана и редигована.

Године 1870. Змај завршава медицину и враћа се у Нови Сад, где започиње своју лекарску праксу. Убрзо га сналазе породичне несреће, тако рећи једна за другом: умиру му деца (петоро мале деце) и жена Ружа, коју је толико волео и после чије је смрти испевао низ потресних елегичних песама под насловом "Ђулићи увеоци". После смрти своје деце Змај се почео интензивно бавити дечјом поезијом. Он је и раније сарађивао у дечјим листовима који су излазили у Новом Саду, а године 1880. покренуо је свој познати "Невен", дечји лист који ће издавати и уређивати све до своје смрти, скоро двадесет и пет година.

Иако лекар по разним местима (Панчево, Сремски Карловци, Футог, Сремска Каменица, Нови Сад, Београд, Загреб), Змај неће никада прекидати своју књижевну и политичку активност: он је својим књижевним делом и својом улогом друштвеног радника стално у додиру са српским друштвом. За цело време свога књижевног рада он је, заједно са Светозарем Милетићем, један од политичких и културних вођа Срба у Угарској, а свест и савест Срба уопште. Његове песме немају само високу уметничку вредност већ представљају и политички и културни програм српске грађанске класе за читавих педесет година њеног развијања и успона. Змај је, нарочито у оквиру програма Милетићеве Народне либералне странке, био одличан национални педагог и либерал, бранећи сваку напредну идеју и залажући се за сваку праведну народну ствар. Отуда ће он бити увек актуелан као песник омладине, њених напредних идеја и стремљења и бити увек у центру њеног борбеног табора као њен гласник. И не само то. Његово уметничко дело је, осим тога, уметничка хроника свих превирања и бурних дана које је преживео српски народ у другој половини XIX века.

Змај је, тако рећи, искључиво песник. Ипак, написао је и неколико приповедака (најпознатија је "Видосава Бранковић") и један шаљиви позоришни комад ("Шаран").

Прве Змајеве песме потичу из његових гимназијских дана. Те прве његове песме родољубиве су у духу романтичарском, онаквом какав је био око средине XIX века. Развијајући се, Змај постаје све ближи друштвеној стварности свога времена и својом поезијом обухватиће касније цело своје време и све националне и политичке догађаје у српском народу.

Змај је свакако најплоднији српски песник и не само у доба српског романтизма, и један од најзначајнијих по својој ангажованости; гледано као целина, његово песничко дело је веома разноврсно. Временски и тематски, оно је припадало и времену романтизма, и по расположењима и по поетским темама, и по духу, по своме поетском изразу и језику, и новијем времену умногом. Више од педесет година Змај је присутан у српској поезији и утицајан на српски и друштвени и књижевни живот. Тематика његових песама има веома широк распон. Он је и друштвено ангажован као песник, регистратор многих политичких и националних појава; неке његове политичке и сатиричне песме имају често значај националног и политичкога манифеста, и увек су испеване са снажним осећањем у борби за слободу и достојанство човека. И у томе је Змај не само песник него и хроничар свога времена и будилац племенитих осећања код неколико нараштаја у откривању негативних појава у ондашњем друштву. Тако ангажованих песника и тако схваћене улоге поезије у широком људском смислу Срби нису имали много у својој књижевности.

Међутим, Змај није само песник општих тема. Личних песама, чисто субјективних осећања у смислу личних интимних исповести, веома снажних по поетском изразу, ретких иначе по оном дубоко људском и болном, у њима, уздигнутих чак понегде изнад оног чисто личног, Змај има доста. То су познате две збирке његових песама: "Ђулићи" и "Ђулићи увеоци", које представљају болну историју у Змајевом породичном животу. И по њима, по њиховој вредности, Змај има одређено и врло угледно место у српској поезији, међу српским песницима - и не само свога времена.

Као песник, Змај има још нарочито угледно место у поезији о деци и, што је важније, у поезији за децу. Он је, свакако, не само творац те поезије у српској књижевности, него и најбољи, и до данас чак непревазиђен, и као песник најпопуларнији. И ту, у тим песмама, веома близак деци разних узраста - по темама, по проблематици која сачињава њихов живот и њихов свет, по сликама, по песничком језику - до те мере да је скоро свој деци познат још од њиховог најранијег детињства, свеобухватан у љубави према њима, по нежности и топлини поетскога израза. Скала дечјих интересовања, осећања, сложености и интензитета њиховога маленога живота, чистота тога живота, безазленост њихове душе и чежње за радошћу и играма - све је то дато у тим песмама ненаметнуто, топло и родитељски. То је позната Змајеве збирка: "Чика Јова српској деци". Колико је Змај имао љубави према деци, доказ је и његово покретање листа за њих "Невен", који је уређивао преко двадесет година - скоро све до смрти - и који представља, по својим темама, песмама, причама, поучним чланцима - сликама - читав један морални зборник.

Змај је издао више збирки песама: "Ђулићи" (1864), "Ђулићи увеоци" (1882), "Снохватице" (1895), "Чика Јова српској деци" (1899), и друге.

Змај је српски најплоднији и најбољи преводилац поезије у XIX веку, посебно су значајни његови преводи са мађарског (Петефи, Арањ, Мадач), немачког (Гете, Хајне) и руског језика (Пушкин, Љермонтов).

Напослетку, Змај је значајан и као оснивач и уредник књижевних часописа. Тако је основао и уређивао: "Јавор" (1862/3), "Змај" (1864-1871), "Жижу" (1871-1873), "Илустровану ратну хронику" (1877-1878), "Стармали" (1878-1889), "Невен" (1880-1903), итд.

Умро је у Сремској Каменици, 14. јуна 1904. године.