Izvor: Politika, 08.Nov.2011, 23:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ključ kineskog uspeha – pragmatizam
Posle 30 godina istraživanja Orijenta, Radosav Pušić je neke od utisaka podelio sa čitaocima u knjizi „Vreme upisano u slikama”
Ako je, kao što sve češće čujemo, 21. vek –vek Kine, onda se za njega treba pripremiti.Jedan od „udžbenika” za savladavanje osnova kineske civilizacije jeste i upravo objavljena knjiga „Vreme upisano u slikama”, profesora dr Radosava Pušića.
Borilačke veštine kao zaštitni znak Kine, slika u srcu njenog pisma, odnos >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sa Zapadom i trvenja sa Japanom, neki su od ogleda koje nastavnik na grupi za kineski jezik i književnost Filološkog fakulteta u Beogradu predstavlja u knjizi. Otkriva kako izgleda poljubac tradicionalnog i modernog u današnjoj Kini, koja je od nerazvijene zemlje u 20. veku sada postala druga ekonomija sveta. Iako Zapad intenzivno proučava kinesku civilizaciju tek poslednjih nekoliko godina, Pušić podseća da je jedan od najvećih poznavalaca Kine svoga vremena, Rene Etijambl, još pre četrdeset godina pozvao studente na Sorboni da uče kineski. Akademci su Etijambla nazvali čudakom koji od njih traži besmislene stvari, dok danas sve veći broj njih uči upravo ovaj jezik.
– U Evropskoj uniji danas je uobičajeno da ozbiljne institucije izučavaju kinesku kulturu, jezik i civilizaciju. U Švedskoj se kineski uči u oko 40 osnovnih škola, a u Engleskoj je ušao u srednje škole – kaže naš sagovornik.
U Srbiji u poslednjih deset godina povećan je broj mladih koji studiraju kineski – zajedno sa postdiplomcima ima ih oko 400. Za ovaj jezik se u beogradskom institutu Konfucije interesuje i opšta populacija kojoj kineski nije potreban zbog fakulteta.
– Kina gradi novi identitet i danas je celom svetu važna iz dva razloga. Prvi je istorijsko-kulturološki: od poslednjih 20 vekova civilizacije, 18 su bili kineski. Oslabila je u 19. i 20. veku, ali to se promenilo. Drugi razlog je pragmatičan: nema primera u istoriji da je jedna zemlja sa velikim problemima za samo 20 godina uspela da od siromašne države postane sila sa 3.000 milijardi dolara rezerve. Imaju jeftinu radnu snagu i kvalifikovane kadrove.
Profesor Pušić godinama posećuje Kinu i lično se uverio koliko se zemlja menja i razvija. Ono što je ostalo isto jeste pragmatizam za koji kaže da je osnovna odlika kineskog naroda i pojedinaca. Iako zapadnjaci ističu da je u Pekingu i dalje na vlasti Komunistička partije Kine, Pušićev utisak je da Kinezima ideologija nije na prvom mestu.
– Važno im je da ekonomija napreduje, i to je upravo ono što se danas dešava. Rukovode se poslovicom: „Nije važno da li je mačka crna ili bela, već je važno da lovi miševe”.
Osim smisla za praktično, ključ njihovog uspeha je i u, kako kaže Pušić, konfucijanskom modelu nastalom u 3. veku p. n. e.
– On je utemeljio kinesku imperiju i sisteme u Japanu, Koreji i Singapuru, a odlikuju ga hijerarhija: zna se gde je kome mesto i insistiranje na obrazovanju, vladaju obrazovani koje Kinezi nazivaju plemenitom gospodom.
J. Stevanović
-----------------------------------------------------------
Novac postao vrhovna vrednost
Radosav Pušić se godinama usavršavao u Kini gde i danas redovno odlazi na kongrese. Otkako je 1985. otišao na prvi studentski boravak, do prošlog maja, kada je tamo bio poslednji put, pratio je promene u politici, ekonomiji i kulturi.
– Danas se bolje živi. Ipak, izgubila se bliskost među ljudima i novac je postao vrhovna vrednost. Kina je deo sveta i nisu je zaobišle bolesti modernog sveta pa ni konzumerizam koji u potrošnji vidu smisao života – objašnjava Pušić.
objavljeno: 09.11.2011
