Izvor: Blic, 11.Jan.2009, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gejše nisu nestale, samo su se pritajile
Kada su posle Drugog svetskog rata Amerikanci i Evropljani masovno stigli u Japan, zatekli su oko 40.000 gejši, ali sad u tom starom ženskom zanatu profesionalnih zabavljačica ima manje od hiljadu devojaka. One žive od toga što ih gospoda istančanog ukusa pozivaju na privatne zabave u tradicionalne čajdžinice i za to ih plaćaju oko 500 dolara na sat.
Stariji Japanci se sa setom vajkaju kako su troškovi za „poslovna >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << opuštanja" oštro oporezovani i kako je državnim službenicima zabranjeno da izvode gejše na večere, kao da je ta institucija prevaziđena i kao da su od toga bolje karaoke i bučni disko klubovi.
Jednom godišnje, da bi se javnost podsetila na nacionalni „brend" koji izumire, održava se manifestacija posvećena gejšama, a nedavno je, takođe, pokrenuta inicijativa da bar turisti osete prijatnu blizinu gejši; u restoranu „Sakurađaja" u Tokiju strancima nude ženski performans za oko 10.000 jena (oko 80 evra).
Termin gejša u značenju domaćice, slično kao i grčka hetera, odnosi se na najmljenu umetnicu, specifičnu animir-damu za goste, koja ima široko obrazovanje i šarm za razgovor i flert, a zna tradicionalni ples i muziku, pa je uvek rado viđena u društvu. To, međutim, ne podrazumeva i da je obavezna da pristane na ljubav i pogrešno je poistovećivanje s prostitutkama, makar u bukvalnom smislu reči. Ipak, njihova umiljatost i pokornost čini ih izuzetno privlačnim, čak i kada nisu osobito lepe. Gejše očaravaju telom, ali još više duhom.
Proizilazi da japanska gospoda ima istančaniji ukus nego nekadašnji, a i sadašnji njihovi savremenici iz Evrope i Amerike, pa su dobrom zabavom smatrali ne samo fizičko, već i duhovno zadovoljstvo, koje su im omogućavale upravo gejše.
One su se masovno pojavile sredinom XVIII veka, a uslov za sticanje tog zvanja bilo je ne samo poznavanje svih umetnosti, literature i poezije, već i prefinjeno ponašanje, veština plesa, pevanja i sviranja na žičanim i duvačkim instrumenatima (šamisen, tuzumi), kao i služenja čaja i kreiranja cvetnih aranžmana.
Na dvorovima feudalnih vlastelina među gejšama je nekad bilo i muškaraca koji su zvanje sticali umećem mačevanja, jahanja, gađanja strelom i sl., ali sada u Japanu ima tek nekoliko muških gejši i oni u pauzama ženskih nastupa – pričaju viceve.
Siromaštvo je bilo glavni razlog zbog koga su devojčice postajale gejše. Često su ih roditelji prodavali „dobrotvorima" kao male, ili su one, mada ređe, same donosile takvu odluku da bi spasle porodicu od bede. Pre nego što postanu prave gejše, učile su u specijalizovanim internatima, a posle 15. godine stupale su u službu kod nekog gospodara-mecene i pod nadzorom živele u njegovoj kući. Kad „odrade" investiciju datu za školovanje, mogle su da „obnove čast" i vrate se normalnom životu, da se udaju, imaju porodicu ili da se upuste u sopstveni posao. Zbog obrazovanja i lepih veština, gejša je često bila poželjnija od običnih žena.
U starom Japanu, naime, nije odobravana vidljiva emotivna veza muškaraca i njihovih supruga. Za japanskog domaćina, posebno plemića, postojala su dva sveta: na jednoj strani kuća i porodica, a na drugoj posao van kuće, gde je spadala i razonoda, pa i čulno zadovoljstvo. Zakonita žena, po shvatanju gospodina, imala je dovoljno briga oko domaćinstva i dece.
Iako su sve ređe, gejši kao „povremenih družbenica" još ima, posebno u elitnim, ali izrazito konzervativnim krugovima. One razgovaraju, koketiraju i zabavljaju tradicionalnim plesovima i pesmom, ali se staraju i o hrani i piću i često su učesnici važnih poslovnih dogovora.
Njihov stil oblačenja oduvek je prepoznatljiv i bile su „trend seterke" sve do 30-ih godina XX veka kad počinju zapadni modni diktati. Ali i tada gejše ne prave kompromise: potencirale su svoj imidž koji je maltene postao obeležje Dalekog istoka. Tako i sadašnje izgledaju kao i njihove prethodnice od pre dva veka kad su postavljeni temelji japanske ženske lepote: crna kosa uvijena u raskošnu punđu, napuderisano belo lice s istaknutim crvenim usnama i graciozno telo sa minijaturnim stopalima uvijeno u otmeni svileni kimono.
.jpg)
