Izvor: Politika, 08.Feb.2012, 23:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slobodni izbori ne vode nužno u demokratiju
U zemljama „arapskog proleća” niko ne donosi program koji će reći šta će uraditi sledeće i kuda sve vodi
Poprilično crna očekivanja od „arapskog proleća” profesor dr Rafael Izraeli opisuje rečenicom da je „potraga za demokratijom u arapskom svetu kao da pošaljete slepog čoveka u mračnu prostoriju da traži crnu mačku koja nije tamo”. Rafaeli, koji islamsku i kinesku istoriju predaju na Hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu, ali i kao gostujući profesor >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na Harvardu, smatra da u arapskom i muslimanskom svetu nikad nije postojao režim koji je bio liberalan ili bar blizak liberalnom te da, zbog nedostatka tradicija demokratije, zemlje koje je zahvatio talas protesta klize islamizmu.
U razgovoru za „Politiku” Izraeli kaže da eksperti na Zapadu ne žele da priznaju paradoks da što je situacija u arapskim zemljama liberalnija, to su one nazadnije jer se vraćaju na islamističku tradiciju koju jedinu poznaju.
„Ne vidim da se nazire rešenje. Niko ne donosi program koji će reći šta će uraditi sledeće i kuda sve vodi. Čak ni u Tunisu koji je bio najliberalnija, najotvorenija i zemlja najviše usmerena ka Zapadu.”
Mislite da demokratija i islam nisu kompatibilni?
Upravo tako. Čak je i Turska dokaz za to. Turska je neko vreme imala civilno društvo, a Ustav je nalagao da je vojska zaštitnik demokratije i Ataturkovog nasleđa. I kada je islamistička partija Tajipa Erdogana došla na vlast, oni su to poništili i time postali više demokratija jer vojska više ne kontroliše sve. Ali, u Turskoj danas 48 ili 49 novinara leži u zatvoru, i to je kao demokratija. Kada mi kažu „pogledajte Tursku”, ja kažem „šta da pogledam”.
Zapad zasad, sem Turske, nema nijedan drugi model za arapski svet?
Mislim da se Zapad postepeno iz toga izvlači. Na primer, danas Francuska i Nemačka se najviše protive ulasku Turske u EU. Da nije to zbog toga što je Turska demokratična? Ne, već se plaše šta bi Turska mogla da uradi kada bi postala deo EU, jer bi umesto sadašnjih pet odsto, udeo muslimana u EU porasla na 20 odsto.
U toku rata u Bosni i Hercegovini SAD odnosno NATO su pogrešno smatrali da je Turska primer civilne vlasti i da će biti primer za kontinuitet njene politike od centralne Azije preko Turske do Balkana i da će to biti moderni islam, koji je prihvatljiv model za Ameriku. I zbog toga su podržavali BiH, Kosovo, pa sporazum u Makedoniji gde je trećina vlasti data Albancima, potom Albaniju, a sutra možda i Sandžak. Međutim, Amerikanci i Evropljani su tada napravili veoma lošu računicu moći, koju danas pokušavamo da ispravimo, ali je već kasno. Pre toga je postojao kontinuitet pravoslavnog hrišćanstva od Rusije preko centralne Evrope dole do Srbije i Grčke na Mediteranu. Sada kontinuitet islama koji ide od Turske preko Kosova i Albanije do BiH prekida kontinuitet hrišćanstva do Grčke.
Zašto su se Izraelu više dopadali autokratski režimi nego sadašnji protesti?
Formula „više islama, više antiizraelstva” je deo islamske ideologije i ne želimo islamske ekstremiste jer znamo šta je Hamas uradio za Palestince ili Hezbolah za Liban. Nije tačno da smo protiv demokratije, naprotiv. Voleli bismo da u tim zemljama dođe demokratija, ali ako islamisti dođu na vlast u time zemljama, one neće postati demokratičnije. Oni će iskoristiti demokratiju samo da dođu na vlast, ali kada to postignu gotovo sa demokratijom. I to je razlog što slobodni izbori u zemljama kao što je Egipat ne vode nužno ka demokratiji. I to je razlog izraelskog straha.
Mislite li da je u opasnosti mirovni sporazum između Izraela i Egipta?
Apsolutno. Oni to neće udariti odmah jer i dalje veoma zavise od 1,3 milijardi dolara američke finansijske pomoći godišnje koja ima je potrebna da nahrane ljude. Međutim, kako vreme bude prolazilo, Saudijska Arabija ili neka druga zemlja mogu da im ponude da im finansijski nadomeste tu pomoć, i tada će 30 godina takozvanog mira biti ugroženo. Kada je svojevremeno potpisan mirovni sporazum između Egipta i Izraela, ja sam govorio da smo potpisali mir sa predsednikom Sadatom, a ne sa egipatskim narodom, jer je u Egiptu ostala mržnja prema Izraelu. Tada su mi govorili da sam čovek prošlosti i da su se stvari promenile. Međutim, ništa se nije promenilo.
Zašto je Izrael upadljivo ćutljiv kada je u pitanju situacija u Siriji?
Najpre, ukoliko Izrael kaže bilo šta protiv Sirije, to bi Asadu uklonilo sve probleme jer bi rekao da neprijatelj podržava opoziciju. Osim toga, Izrael nema konkretan interes u Siriji. To je njihov problem i neka ga oni reše. Kada velike sile ne mogu da reše taj problem, zašto mi da se mešamo. I to je veoma mudar potez. Izrael ne želi da se u to meša ni u situaciju u Egiptu i drugim zemljama takozvanog arapskog proleća, već posmatra i želi da bilateralni odnosi, poput mirovnih sporazuma, budu stabilni.
----------------------------------------------
Izraelska kalkulacija o napadu na Iran
Komentarišući mišljenja da u Vašingtonu strahuju da će Izrael sam napasti Iran bez dozvole SAD, a da će potom SAD morati da ih podrže iako to ne žele, profesor Izraeli kaže da se ljudi sećaju šta je Izrael 1981. radio u Iraku, bombardujući nuklearni reaktor Osirak u blizini Bagdada, ali da „sada postoji jedna velika razlika – jednim udarom ne može biti uništen problem”.
„Iran je naučio lekciju i nuklearni program je proširio na 35 mesta, sva pod zemljom, i zbog toga Izrael jednostavno nema kapaciteta da uništi sva ta postrojenja, jer bi za uništenje tih postrojenja bilo neophodno da ima avijaciju veliku kao što je američka i da ih sve bombarduje mesec, dva svakog dana. U Izraelu postoji kalkulacija da ako znamo da Iran ima atomsku bombu ili je blizu da je napravi, a Amerika ne uradi ništa po tome, onda je moguće samo usporiti iransku akciju tako što će Izrael bombardovati dve ili tri najvažnije lokacije. Ta akcija ne bi uništila iranski nuklearni program, ali bi ga usporila i dala vreme silama da razmisle o tome”, objašnjava Izraeli i dodaje ne može da proceni koja odluka biti donesena jer ona zavisi od ljudske volje.
Nenad Radičević
objavljeno: 09.02.2012.
