Izvor: RTS, 22.Mar.2013, 22:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beograd za trajni mir
Srbija spremna za dogovor, ali ne i na poniženje, poručio premijer Ivica Dačić na sednici Saveta bezbednosti UN u Njujorku. Hašim Tači zatražio od Beograda da plati ratnu odštetu i rasformira paralelne strukture na severu.
Dan posle sedme runde dijaloga u Briselu i saznanja da su Beograd i Priština "ni blizu ni daleko" od rešenja, premijer Srbije Ivica Dačić i kosovski premijer >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Hašim Tači obratili su se Savetu bezbednosti UN različitim porukama.
Dok je Dačić isticao spremnost na kompromis, a nespremnost na ucene, Tači je beskompromisno odbacio mogućnost da zajednica srpskih opština ima izvršna ovlašćenja i najavio da će od Beograda zatražiti ratnu odštetu.
O kompromisu je govorio i šef UNMIK-a Farid Zarif, kao i ambasadori koji su učestvovali u diskusiji. Oni su pozdravili politički dijalog i istakli da se nadaju da će do dogovora doći. Zarif je istovremeno upozorio da uprkos napretku dijaloga, situacija na terenu ostaje krhka.
Srpski premijer Dačić poručio je na Ist riveru da je Beograd potpuno privržen dijalogu sa Prištinom i postizanju trajnog mira između Srba i Albanaca, ali i ukazao da pomirenje "podrazumeva donošenje teških odluka za obe strane".
"Za vidljivi napredak, potrebna je politička hrabrost i spremnost na kompromis. Srbija je spremna da kompromis uspe, ali nije spremna na poniženja i ucene", istakao je Dačić, dodajući da Srbija neće promeniti principjelni stav o nepriznavanju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova.
Dačić se založio za veću aktivnost UNMIK-a, povećanje nivoa prisustva Euleksa, ali i efikasniju te dve misije. Po njegovim rečima, UNMIK je "jedino legitimno međunarodno prisustvo prema kome narod na severu Kosova i Metohije i dalje iskazuje poverenje".
"Za nas je neprihvatljivo dodatno ograničavanje nadležnosti Administracije UN za Kosovsku Mitrovicu usled nedostatka finansijskih sredstava. Potrebno je istaći da je UNMIK jedino legitimno međnarodno prisustvo prema kome narod na severu Kosova i Metohije i dalje iskazuje poverenje."
Osvrćući se na izveštaj generalnog sekretara UN Ban Kimuna o radu UNMIK-a, koji se odnosi na period od 16. oktobra do 15. januara, Dačić je ukazao na "veoma nestabilan i osetljiv položaj srpske zajednice na terenu i postojanje značajnih bezbednosnih izazova".
U periodu od 1. oktobra 2012. do 31. januara 2013. zabeležena su ukupno 93 etnički motivisana napada u kojima je jedno lice lišeno života, a 20 povređeno. Tokom januara, u roku od nekoliko dana, oštećena su ili uništena 102 nadgrobna spomenika na pravoslavnim grobljima.
Dodatnu zabrinutost i nemir, kako je rekao Dačić, izazvalo je kontinuirano povećanje broja privođenja i pritvaranja pripadnika srpske zajednice, bez davanja objašnjenja po kom pravnom osnovu su sporni nalozi izdati.
I pored poštovanja svih ranije utvrđenih procedura, zvaničnicima Republike Srbije i uglednim javnim ličnostima ne dozvoljava se ulazak i boravak na Kosovu i Metohiji, čime se onemogućava ostvarivanje osnovnih ljudskih prava na slobodno kretanje, ukazao je Dačić, posebno ističući slučaj iz januara kada je poseta Kosovu odbijena i predsedniku Tomislavu Nikoliću, koji je imao nameru da prisustvuje Božićnoj liturgiji.
Kad je reč o povratku, prema podacima za 2012. godinu, na prostor Kosova i Metohije vratilo se samo 302 osobe srpske nacionalnosti, za razliku od 2011. godine kada se vratilo 464 osobe. Po Dačićevim rečima, "ovo svedoči o trendu kontinuiranog smanjivanja broja povratnika".
Tači traži ratnu odštetu
Po mišljenju Hašima Tačija, za probleme na terenu kriv je Beograd koji u pokrajini igra "destruktivnu ulogu", koristi "nelegalne strukture na Kosovu i nastavlja da otežava političku i bezbednosnu situaciju".
Tači je pozvao Beograd da rasformira "paralelne strukture" na Kosovu i založio se za potpisivanje "mirovnog sporazuma", u kojem bi se Srbija izvinila se zbog zločina počinjenih 1990-ih godina i kojim bi bilo regulisano pitanje ratne odštete.
Naglasio da je "Kosovo suverena država" i da je taj proces "nepovratan".
"Želim da verujem da je moj kolega iz Srbije Ivica Dačić jednako zabrinut za vladavinu prava na severu i da želi da se srpska zajednica tamo razvija i živi normalno i bez straha", rekao je Tači.
Kosovski premijer odbacio je mogućnost da se zajednici srpskih opština da izvršna vlast, ocenjujući da je maksimum Ahtisarijev plan.
Govoreći o dijalogu u Briselu, Tači je rekao da je "uzdržani optimista" da će praktična pitanja biti rešena i da će na taj način biti stvoren "glavni preduslov koji će dovesti do uzajamnog priznanja".
Tači je istakao da u dijalogu "nema pregovora o suverenitetu i teritorijalnom integritetu Kosova", što, kako je kazao, podržava i međunarodna zajednica jer bi promena granica i podela teritorije mogli da dovedu do destabilizacije.
"Srbija je prihvatila legitimitet i ustavnost Kosova time što je pristala da prizna diplome izdate na Kosovu", rekao je Tači i pozvao Beograd da bude razuman, racionalan i da iskoristi priliku koja se pruža za normalizaciju odnosa.
Tači je, takođe, ocenio da je Kosovo "jedan od najuspešnijih procesa izgradnje države u istoriji UN" i pozvao je preostale stalne članice Rusiju i Kinu koje nisu priznale Kosovo da to učine.
Zarif: Učesnici u dijalogu zaslužuju priznanje
Dok su i Dačić i Tači ukazali na "bezbednosne izazove", šef UNMIK-a Farid Zarif opisao je situaciju na terenu kao "krhku".
Zato, kako je naveo, svi međunarodni organi moraju da ulože pojačane napore kako bi dijalog ostvario svoj puni potencijal. "Učesnici političkog dijaloga na najvišem nivou pokazali su hrabrost i dalekovidost i zaslužuju priznanje zbog toga što su preduzeli težak, ali nezamenjiv proces", rekao je Zarif.
"Politički dijalog je u kritičnoj fazi. Strane se kreću ka ključnom napretku, ali stabilnost na terenu ipak ostaje krhka", istakao je Zarif.
Zarif je podsetio da je na terenu došlo do izazova, uključujući nekoliko incidenata, uz "retoriku koja raspiruje strasti koje ugrožavaju ravnotežu političkog procesa, ali i napore da se sporazumi primene".
"Suviše toga je stavljeno na kocku da bismo ignorisali potrebu da se umanji nestabilnost. Potrebna je koherentna akcija svih međunarodnih organa da bi se stvorili uslovi u kojima politički razgovori mogu da ostvare svoj puni potencijal i napore moramo da prilagodimo situaciji na terenu", istakao je Zarif.
Pogledaj vesti o: Ivica Dačić, Nju Jork
