Izvor: Politika, 15.Jan.2015, 09:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vučić i briselska birokratija
Što bi rekao Pašić: ,,Ne brini narode, dobro biti neće”
Nešto što je odgovor premijera na provokativno pitanje o tenderu za posao ispumpavanja vode iz kolubarskog kopa za nekoliko dana pretvorilo se u nešto mnogo više. Zbog oštrijeg odgovora premijera novinaru, čija je redakcija pokušala da ospori valjanost vladinog tendera, podigla se velika medijska prašina. Naime, ispalo je da je problem u tome što je posao dobila domaća kompanija koja je dala najnižu ponudu.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Pre svega Maja Kocijančić u ime EU, kao portparol EK, demantovala je da Brisel finansira pojedine organizacije da vode kampanju protiv srpske vlade. Naravno da će se to demantovati, jer to do sada nije niko ni priznao, a niti na ugovorima o donacijama piše „za dobijeni novac ta i ta organizacija je dužna da vodi kampanju protiv vlade”, već da se dobijena sredstva daju zbog uzvišenih i altruističkih ciljeva – jačanja medijskih sloboda i nezavisnih medija.
Šta se moglo pročitati iz ovog sukoba premijera Vučića s predstavnicima Brisela? Prvo, da je u pitanju očigledna pristrasnost prema njihovoj kompaniji, koja je izgubila tender bez obzira na to što je za 23 miliona evra skuplja od ponude domaće kompanije. Tako se EU nama ukazala u pravom svetlu – kao glomazna birokratska struktura u kojoj caruju lobistički interesi država, banaka i kompanija. Tu je malo ostalo od autentičnih evropskih vrednosti, a naročito onih konzervativnih kao što su borba za svoju zemlju i nacionalni interes, a o identitetu da i ne govorimo. Puna usta evropskih vrednosti, a zapravo se pune džepovi lobističkim evronovcima.
Neophodno je razdvojiti evropske vrednosti od briselskih lobističkih igara. Evropske vrednosti su i hrišćansko nasleđe i slobode naroda i pojedinaca, a to se, nažalost, u velikoj meri marginalizuje ili negira u ovoj i ovakvoj EU. Oni lideri koji se drznu da štite svoju zemlju, njen nacionalni interes i dostojanstvo, a to su autentične evropske vrednosti, bivaju ocrnjeni i napadani kao antievropejci. Zapitajmo se ko je bezličnim birokratama u Briselu, koji nisu ni birani na izborima na te funkcije, dao monopol na to da određuju ko je, a ko nije „Evropljanin”.
Isto tako se moramo zapitati kako to da neke ,,ideološke” NVO i medijske organizacije uvek bivaju protiv svoje vlade kada ona dođe u konflikt sa Briselom. Jednostavan odgovor je – pratiti tok novca. Pa kad vidite kako on dotiče iz Brisela i drugih centara moći onda je sasvim logično ponašanje tih koji su finansirani od stranaca, a predstavljaju se kao perjanice slobode i nezavisnog novinarstva. Pritom ih funkcioneri briselske birokratije stavljaju iznad drugih, na poziciju nekakvih društvenih arbitara koje bi morala da sledi i vlada i javnost. Briselski komesari imaju svoje beogradske klonove.
Kada bi neko predložio da se onemogući ili redukuje finansiranje iz inostranstva onih organizacija i projekata koji mogu da vrše pritisak na institucije, to bi kod nas bilo dočekano na nož. Isto tako, kada bi se u skupštini našao zakon koji bi one koji primaju novac od stranaca definisao kao agente uticaja ili nekako drugačije, što je odavno na snazi u SAD, a od nedavno i u Rusiji, to bi donelo velike nevolje predlagaču zakona. Pretpostavljam da bi od dežurnih dušebrižnika bio proglašen za fašistu.
No, da se vratimo na polemiku koja prerasta u sukob premijera Vučića i predstavnika Brisela. Brisel je pokazao svoje pravo lice – Srbija i druge male i siromašne zemlje „regiona” su maloletne i potreban im je protektorat koji podrazumeva formiranje proevropskog medijskog lobija koji bi nadzirao „odrastanje maloletnika”. Isto tako se smatra za drskost ako na tenderu pobedi domaća i jeftinija ponuda umesto skuplje i evropske, koja je valjda po definiciji i kvalitetnija.
Na kraju se postavlja pitanje kakva je pozadina ovakve razmene udaraca između Beograda i Brisela? Pre svega, energetski sektor je povod, a istinski uzroci su u najavljenim pritiscima na Srbiju da popušta na kosovskom frontu da bi se zauzvrat dobilo maglovito „otvaranje poglavlja”. Dakle konkretni ustupci koji su štetni po nacionalne interese zarad otvaranja ovog ili onog poglavlja. To je i loša trgovina i poniženje za zemlju. Ovim verbalnim sukobom s predstavnicima briselske nomenklature Vučić šalje poruku da on nije spreman da popusti pod pritiscima oko vitalnih strateških i ekonomskih pitanja koji dolaze na dnevni red ove godine. Što bi rekao Pašić: ,,Ne brini narode, dobro biti neće.”
*Politički analitičar
Branko Radun
objavljeno: 15.01.2015
