Izvor: NoviMagazin.rs, 12.Jun.2017, 08:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vladimir Gligorov: Izgledi do kraja godine
Najnoviji podaci nisu naročito ohrabrujući. Pođimo od inflacije.
Trenutno se inflacija ubrzava do negde oko četiri odsto. Cilj Narodne banke je prilično visoko postavljen, 3,5 plus ili minus 1,5 odsto, tako da bi trebalo očekivati da neće biti premašen. Doduše, ako bi kurs depresirao brže nego što se sada očekuje, inflacija bi se ubrzala. To zavisi od kretanja u spoljnoj trgovini, gde od početka godine uvoz raste brže od izvoza, 13 prema 12 odsto u evrima. To je jednim >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << delom posledica povećane potrošnje domaćinstava i države, što verovatno znači da će biti potrebno o tome voditi računa u budućnosti. Zasada nema izgleda da će se povećavati cena nafte i gasa koji se pretežno uvoze, što deluje povoljno na rast cena. Tako da, sveukupno gledano, inflacija bi trebalo da se održi u okviru ciljanog raspona, a kurs bi trebalo da nastavi da depresira uglavnom u skladu sa rastom cena.
Izgledi da se do ove godine ostvari rast od tri odsto nisu veliki. Privredna aktivnost je praktično stagnirala u prvom kvartalu ove godine u odnosu na poslednji kvartal prethodne. Važnije od toga, ostvareni rast u odnosu na prvi kvartal prošle godine ponajviše se duži povećanju potrošnje domaćinstva, a povećana je i potrošnja države. Ulaganja su pak usporila rast u odnosu na prošlu godinu. Konačno, kao što sam već rekao, uvoz raste brže od izvoza, opet za razliku od prošle godine.
Na proizvodnoj strani industrijska proizvodnja u prva četiri meseca nije povećana u odnosu na isti period prošle godine, a prerađivačka industrija je iskazala rast od oko 5,5 odsto. Građevinarstvo ima negativnu stopu rasta u prvom kvartalu, relativno visoku, oko pet odsto, a poljoprivreda takođe, mada tek oko dva odsto. Tako da sada, na osnovu podataka za april, ne izgleda da će u drugom kvartalu rast dostići tri odsto, u kom slučaju, dakle u slučaju da i u drugom kvartalu privredni rast podbaci, kao što sada izgleda da hoće, onda je tri odsto rasta za celu godinu praktično nedostižno. Sada je, prema raspoloživim podacima, rast bliži dva nego tri odsto.
Rast se od početka godine u najvećoj meri zasniva na povećanoj potrošnji. Kako sada stoje stvari, to bi do kraja godine moglo da bude do 1,5 procentnih poena ako ne dođe do promena. Bilo bi potrebno da javna potrošnja, u prvom kvartalu rast od oko 0,5 odsto, ubrza rast, ili da se dodatno poveća zaposlenost, ili da skoče plate, pa da se rast približi stopi od tri odsto po osnovu potrošnje. Onda svejedno ostaje negativan doprinos neto izvoza, ako se, kao što je za očekivati, nastavi sa rastom uvoza bržim od izvoza.
Privredni rast bi mogao da se ubrza i povećanjem ulaganja. U prvom kvartalu ulaganja su povećana 1,3 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Važno je pri tom da to ne utiče negativno na rast štednje, koja uglavnom teži da se smanjuje u periodu rasta potrošnje. Usled čega ulaganja zavise od priliva stranih sredstava. To je ključni rizik pred kojim se nalazi privredna politika. Na jednoj strani jeste potreba da se podstakne domaća potrošnja kako bi se ubrzao privredni rast, što opet na drugoj strani umanjuje rast štednje i povećava zaduženost prema inostranstvu.
U kontekstu usporavanja rasta ulaganja i negativnog uticaja neto izvoza, povećanje plate je realno zbog toga što će se time hteti podstaći privredni rast, a biće i politički korisno novoj vladi. Uz to, ističe ugovor s Međunarodnim monetarnim fondom. To se naravno odnosi na plate u javnom sektoru. Da bi prosečna plata, u javnom i u privatnom sektoru, došla do kraja godine do 450 evra, to bi zahtevalo povećanje plate iz aprila ove godine za oko 10 odsto u evrima. Ukoliko bi dinar depresirao do kraja godine do recimo 124 dinara za jedan evro, bilo bi potrebno da to povećanje u evrima bude oko 12 odsto. To je malo verovatno, a i delovalo bi destabilizujuće, makroekonomski posmatrano.
Sveukupno posmatrano, srpska privreda, ili bolje rečeno privredna politika, nalazi se pred izborom da ili nastavi da se oslanja na povećanu potrošnju ili da razmotri dodatne mere koje bi uticale na povećanje privatnih ulaganja, bilo da je reč o poreskoj reformi ili o ubrzanom rešavanju problema nenaplativih potraživanja u bankarskom sistemu. Dodatna javna ulaganja bi takođe pomogla, mada je tu efikasnost još uvek prepreka. Verovatno je najveći rizik da će se ponovo otvoriti problem makroekonomske stabilnosti usled brže inflacije, a i zato što fiskalna politika odlučujuće zavisi od ubrzanijeg privrednog oporavka. Ako bude potrebno povećati referentnu kamatnu stopu ili dodatno stezati javnu potrošnju, privredni rast bi mogao dodatno da razočara, a onda će se promeniti i politički odnosi između vlade i glasača.
