Izvor: Politika, 30.Okt.2012, 16:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novčana pomoć za kamate za struju
Problemi korisnika socijalne pomoći su stalni, tokom zime samo su pojačani
Oko 20.000 Beograđana su korisnici novčane socijalne pomoći. Većinu čine odrasla nezaposlena lica, od kojih je mali procenat onih koji nisu radno sposobni. Deo korisnika su deca članovi porodice, zatim mladi, a najmanje je starih. Od ukupnog broja domaćinstava koja primaju novčanu pomoć najbrojnija su jednočlana, zatim dvočlana... Za pojedinca, mesečna novčana socijalna pomoć u Beogradu iznosi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << 6.744 dinara. Za svaku sledeću odraslu osobu u domaćinstvu dodaje se 3.387, a za dete do 18 godina 2.032 dinara. Ako se radi o porodici u kojoj nijedan član nije radno sposoban i o jednoroditeljskim porodicama, oni imaju pravo na uvećanu novčanu socijalnu pomoć od 20 odsto, i to 12 meseci u godini (radno sposobni nezaposleni imaju pravo na pomoć do devet meseci u toku godine).
Dodatni problemi korisnika socijalne pomoći u zimskim uslovima se uglavnom svode na nedostatak ogreva i hrane. Zbog toga je u vreme vanredne situacije prošlog februara Gradski centar za socijalni rad u saradnji s drugim službama, a pre svega s Prihvatilištem za odrasla i stara lica i prihvatilištima za decu i omladinu, kao i sa zdravstvenim službama, policijom i komunalnom policijom, radio na zbrinjavanju najugroženijih. Za tih 17 dana zbrinuto je 76 osoba koje su bile životno ugrožene.
U svih 17 odeljenja Gradskog centra u to vreme su 24 časa dnevno delovali mobilni timovi. Gradski centar je obezbedio i broj mobilnog telefona na koji su se građani obraćali za pomoć. Imali smo po nekoliko stotina poziva dnevno i gde god je postojala mogućnost korisnicima je bilo priznato pravo na jednokratnu novčanu pomoć radi kupovine ogreva i hrane. Za tu namenu grad je tada obezbedio pet miliona dinara. Stručni radnici su pojačano radili na terenu, proveravajući u kakvom su stanju korisnici za koje je procenjeno da su se mogli naći u visokom riziku zbog zdravstvenog ili socijalnog statusa.
Korisnici novčane socijalne pomoći u Beogradu žive u različitim stambenim uslovima: neki su u kontejnerskim naseljima, neki u ustanovama za socijalno ugrožena lica („Kamendin” u Zemunu i „Dr Ivana Ribara” na Novom Beogradu), a neki u nehigijenskim naseljima, ali mnogo je i onih koji žive u svojim kućama. Mnogi od njih se greju na struju ali nemaju dovoljno sredstava da kupe i hranu i plate račune. Neki se opredeljuju da ih ne plate, a kamate su poprilično visoke. Ne tako retko, obraćaju nam se za pomoć kad računi narastu na više od 100.000 dinara. Onda ni mi nemamo mogućnosti da im pomognemo, jer pojedinačni iznos jednokratne novčane pomoći ne može biti veći od prosečne neto zarade u Beogradu (sada je to oko 52.000 dinara). U toku prošle godine isplaćeno je ukupno 16.359 pomoći ove vrste. Isplaćene su onima za koje se proceni da su trenutno u teškoj životnoj situaciji. Najveći deo tih sredstava odlazi na kupovinu hrane ili za opremanje dece za polazak u školu, ili za lečenje. Deo sredstava se troši i na plaćanje računa za struju i komunalne usluge tokom zimskih meseci. Mnogi korisnici novčane socijalne pomoći sklapaju ugovor sa distribucijom o plaćanju duga na više mesečnih rata. Imaju i 30 odsto popusta pri plaćanju struje i 50 odsto za komunalne usluge. Svi korisnici novčane socijalne pomoći imaju pravo i na besplatan obrok u narodnoj kuhinji. Prema tome, problemi korisnika socijalne pomoći su stalni, a tokom zime samo su pojačani. S tim što je verovatno najteže starijim i nemoćnim građanima koji nemaju porodicu i bliske srodnike, kao i osobama s invaliditetom i beskućnicima.
Na pitanje koje se nameće, a to je šta može korisnike socijalne pomoći da ,,izvuče” iz nepovoljnog društvenog statusa, odgovor je jasan: to su nova radna mesta kako bi svi koji su sposobni za rad našli posao i obezbedili prihod za sebe i svoje domaćinstvo. A sistem socijalne zaštite bi u skladu s donetim strateškim dokumentima trebalo pre svega da pruži pomoć onima koji su nesposobni za rad. Međutim, neki pokazatelji govore da se broj siromašnih u društvu ne smanjuje nego povećava. Na primer, broj zahteva za jednokratnu novčanu pomoć u prošloj godini je dvostruko veći nego u pretprošloj. Porast broja korisnika se može dovesti u vezu sa sve većim razmerama siromaštva ukupnog stanovništva i s porastom broja nezaposlenih. Mnogi građani su i zaposleni ali im lični dohodak ne isplaćuju ili su njihovi prihodi niski, a sve to utiče na kvalitet života i životni standard.
Gradski centar za socijalni rad, Beograd, odeljenje za planiranje i razvoj
Biljana Jovanović
objavljeno: 30.10.2012.
