Izvor: Politika, 30.Mar.2010, 00:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Imamo mobilni tim
Gradski centar za socijalni rad,odeljenje Lazarevac,počeo je od 2006. godine sa sistematskim radom na zaustavljanju nasilja u porodici. Prošli smo edukaciju o nasilju, o tome kako prepoznati žrtvu i nasilnika i kako postupati. Počeli smo rad s nasilnicima i žrtvama na sasvim drugačiji način nego ranije. Osnovali smo „mobilni tim" i uspostavili smo sistem stalnih kontakata i zajedničkih sastanaka predstavnika centra za socijalni rad, policije, doma zdravlja, javnog tužilaštva, prekršajnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << organa, socijalne službe RB „Kolubara" i NVO.
To obično ide ovako: žrtva može da se obrati našem centru, policiji ili domu zdravlja. Nakon razmene informacija, a u zavisnosti od težine slučaja, odmah interveniše policijska patrola i mobilni tim centra.
Ako policija na licu mesta proceni da nasilje nije visokog stepena rizika, nasilnik se ne privodi u policijsku stanicu, već mu se ostavlja poziv da se javi u policiju, gde sa njim obavlja razgovor policajac zadužen za nasilje. Policajac uzima izjavu i upoznaje nasilnika s odgovarajućim odredbama porodičnog zakona i krivičnog zakonika.
Ako je reč o težim oblicima nasilja, policija je ovlašćena da mu odredi meru obaveznog zadržavanja u trajanju od 24 (48) sata i podnosi prekršajnu i krivičnu prijavu. O daljem zadržavanju odlučuju istražni sudija i sudija za prekršaje. Međutim, i samo saslušanje u policiji za nasilnika predstavlja dovoljno upozorenje, tako da mnogi od njih prestaju s fizičkim nasiljem. Posle toga policajac nasilnika i žrtvu obavezno upućuje u Centar za socijalni rad. U centru obavljamo odvojeni razgovor sa žrtvom i nasilnikom. Nasilnika usmeno upozoravamo, zatim mu šaljemo pismeno upozorenje na kućnu adresu, u kojem decidirano navodimo šta je zabranjeno (upravo ono što je radio – tuča, psihičko maltretiranje, uzimanje novca itd.) i upozoravamo ga na posledice.
Žrtvu ohrabrujemo, procenjujemo stepen njene bezbednosti, obaveštavamo je o postupcima za njenu zaštitu i ostavljamo joj mogućnost „otvorenih vrata" (može uvek da nam se obrati za pomoć).
Centar po službenoj dužnosti podnosi, umesto žrtve, tužbu za izricanje mera za zaštitu od nasilja, po Porodičnom zakonu.
Inače, protiv onih koji su bili u pritvoru i za koje je procenjeno da su opasni po okolinu obavezno se podnosi krivična prijava za nasilje, uz izveštaj centra za socijalni rad o porodičnoj situaciji i o tome koliko dugo nasilje traje, kojeg je intenziteta itd. Ako je bilo povreda, žrtva dobija lekarski nalaz. Nezavisno od toga da li će javni tužilac pokrenuti krivični postupak i sud doneti presudu, ceo postupak utiče na nasilnika i on u mnogim slučajevima menja svoje ponašanje. Čak i u situacijama kad žena žrtva ne želi suđenje (jer ne želi da joj muž završi u zatvoru) – ceo postupak ima svrhu jer dovodi bar do zaustavljanja fizičkog nasilja.
Mi smo se u Lazarevcu suočavali i sa situacijama kada su nasilnici bili kažnjavani i nisu promenili ponašanje. Tada sazivamo „konferenciju slučaja". Na toj konferenciji su: voditelj slučaja iz Centra za socijalni rad, takođe i psiholog i pedagog, policajac zadužen za praćenje nasilja i drugi stručnjaci neophodni za zatvaranje kruga zaštite (psihijatar, sudija za prekršaje, socijalni radnici preduzeća). Na tom sastanku zajednički se procenjuje šta, ko i kada će uraditi. Na primer, imali smo situaciju kada je nasilnik u noći između petka i subote bio u pritvoru, a u subotu ujutro mi smo se kao mobilni tim sastali na konferenciji slučaja, tako da je njemu tog dana izrečena obavezna mera lečenja od alkohola i zatvorska kazna od godinu dana. Pre toga je takođe bio u zatvoru, ali kraće vreme. Budući da se nasilje ponavljalo, morali smo ponovo da reagujemo. U ovom slučaju reč je o patološki ljubomornom čoveku koji je ženu pratio, kontrolisao, fizički i psihološki zlostavljao. Bio je osam meseci u zatvoru. Vratio se ranije zbog primernog vladanja, a prestao je i da pije. Došao je u centar i rekao: „Hvala vam što ste mi pomogli."
Naše iskustvo govori da institucije ne treba da odustaju i da moraju koristiti i represivne mere. Angažovanje policije ima veliki značaj, jer ona za nasilnika predstavlja autoritet.
Mi, dakle, ne iseljavamo žrtve iz kuće (u „Sigurnu kuću") da bismo ih zaštitili već se okrećemo nasilniku i tražimo da on promeni svoje ponašanje. Naš moto je: naša opština – naša sigurna kuća.
Gradski centar za socijalni rad Beograd, Odeljenje Lazarevac
Mirjam Radosavljević
[objavljeno: 30/03/2010]
