Izvor: Politika, 19.Okt.2015, 08:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ima li Republika Srpska međunarodne saveznike
Jesu li Izrael, Rusija i Srbija jedini naklonjeni Banjaluci i kakve su relacije Srpske sa Amerikom i državama Evropske unije
Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Ima li Republika Srpska – kao entitet sa širokom autonomijom unutar BiH – pouzdane oslonce u svetu, ko su oni i ima li koristi od takvog prijateljstva? I koliko Srpska koja po Ustavu BiH nema nadležnost za spoljnu politiku uspeva da gradi savezništava, koja na ekonomskom planu zasad >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nisu preterano urodila plodom, ali na onom političkom, kad je u pitanju očuvanje autonomije i rad na neslavnom ratnom imidžu, možda, cene naši sagovornici, i jesu dala neki rezultat.
Osim podrazumevano dobrih veza sa Srbijom postoji saradnja sa Izraelom gde je predsednik RS 2012. dočekan kao državnik – sa gardom i crvenim tepihom, a vlasti poručile da RS „može da računa na pomoć diplomatske mreže Izraela, koja nije mala”. Arie Livne šer predstavništva RS u Izraelu i dobar poznavalac međunarodnih odnosa ranije je znao isticati da Srpska treba da se locira na mapi sveta i odredi prioritete, ali da on - uz neizrecivu zahvalnost Rusiji i Crvenoj armiji - ali i razumevanja loših iskustava iz skorašnje istorije Srpske s Amerikom, predlaže da Banjaluka radi na što prisnijim vezama s Berlinom. Milorad Dodik i Željka Cvijanović boravili su tokom sedmice na dve strane sveta, predsednik u Moskvi, premijerka u Vašingtonu.
Nisu nepoznate dobre veze Srpske i Moskve, pa iako se tamo malo izvozi Rusi su vlasnici naftne industrije RS i 2014. su bili najveći investitor u celu BiH, a Moskva je na zahtev Srbije i RS blokirala rezoluciju o Srebrenici u UN. Zbog relacija s Moskvom, gde Srpska ima jedno od privrednih predstavništava (Izrael, Vašington, Beograd, Beč, Brisel i Štutgart), Dodika neretko etiketiraju kao „ruskog igrača na Balkanu” iako je, paradoksalno, aktuelni predsednik RS na uzletu političke karijere 1997. važio za „američkog igrača”. Na to sve Dodik uglavnom kratko kaže: „Imamo veoma dobro iskustvo u poslovanju s Rusima, koji, nikad i ničim ne ucenjuju RS”. Iako se vlastima u RS prebacivalo zbog zbližavanja sa Rusima - neretko i s podozrenjem - ima onih koji zbog uzdizanja Kremlja na svetskoj pozornici i očekivanja još snažnijeg uticaja možda i na Balkanu slute dobru procenu Banjaluke spoljnih kretanja u svetu.
A gde su odnosi Srpske i Amerike? To pitanje posle posete premijerke RS Vašingtonu gde je učestvovala u debati o 20. godina Dejtona u organizaciji časopisa „Forin polisi”, koji je pre četiri meseca potpisao saradnju sa Srpskom, zanimljivo je i radi opšteg utiska da su ti odnosi poprilično narušeni. „Amerika ne priželjkuje nestanak RS ali je pitanje u kakvom je obliku vide i sa koliko moći. Srpska jeste subjekt međunarodnih odnosa i na to mora da se računa pa tako, na primer, BiH zbog RS nije priznala Kosovo”, ističe Miloš Šolaja sa FPN u Banjaluci. Ipak, američke diplomate neretko ne pokazuju preteranu želju za sastanke u Palati predsednika RS. Iz Ambasade SAD to je objašnjavano time da oni ne žele saradnju sa onima koji podrivaju Dejtonski sporazum, na šta iz RS odgovaraju da je ponašanje u RS samo reakcija i da krivca treba da potraže u onom koji pravi akciju, to jest - u Sarajevu.
„Srpska ne treba da se zanosi - nije država, malena je i nevažna u širim razmerama. Politika balansa možda zvuči primamljivo. A da li je to u praksi ostvarivo ili je to klizav teren na koji više nemamo luksuz? Vlasti moraju imati jasnu, iskrenu i građanima razumljivu politiku”, ističu analitičari i dodaju da ako je suditi po izvozu robe Srpska se tokom ove godine najbolje kotira u Italiji Srbiji i Nemačkoj.
Obrad Kesić šef predstavništva RS u Vašingtonu kaže da je ovo predstavništvo i osnovano radi poboljšanja odnosa sa Amerikom i da se vidi uzlazna putanja. „Očekujemo da jedna firma iz SAD otvori regionalni centar u Banjaluci, potpisan je sporazum sa univerzitetom Džon Hopkins, imamo saradnju sa časopisom „Forin polisi”, što je samo deo spajalica koje ruše percepciju koju kreiraju pojedini protivnici RS da se Banjaluka potpuno vezala za Rusiju i da tu nema prostora za Zapad”, kaže Kesić. Ističe da Srpska želi saradnju svugde gde i druga strana to želi. „Na tehničkom nivou saradnja sa EU je dobra i sa Nemačkom imamo normalizaciju odnosa”, kaže Kesić. Uzrok problema sa SAD Kesić pripisuje lošoj komunikaciji, ali i tome što su se neke diplomate iz Ambasade SAD aktivno uključivale u politički život BiH. „Nasuprot tome odnos s američkom administracijom bitno je drugačiji jer u Kongresu SAD postoji veće razumevanje za RS, ne samo među srpskim kokusom. Na poslednjoj debati niko, izuzev jednog poznatog analitičara, nije dovodio u pitanje status RS niti zagovarao centralizaciju kao rešenje. Sve više zaživljava argumentacija RS da jedini način za opstanak BiH jeste visoka decentralizacija”, ističe Kesić.
