Izvor: Blic, 29.Okt.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hajde da više ne prolazimo kroz crveno
Hajde da više ne prolazimo kroz crveno
Večaras u Beogradu grupa 'Van Gogh' promoviše svoj novi album, prvi multimedijalni - studijski nosač zvuka 'DrUnder' snimljen za 'Haj Faj Centar'. Mada u biblioteci radova grupe postoje mnoga još nerastumačena metafizička čvorišta, novi album donosi ideje i kompozicije 'provetrene' nakon šesnaest godina delovanja grupe, obavijene savremenim elektronskim zvukom. Sagovornik 'Blica' je frontmen, gitarista, lid vokal i osobeni autor >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << prepoznatljivog muzičkog, tekstualnog i vizuelnog koda grupe, Zvonimir Đukić Đule. Vaš prvi studijski multimedijalni album pokazuje sposobnost 'Van Gogha' da stilski menja prepoznatljiv zvuk grupe od pesme do pesme? Šta personifikuje biće sa omota ploče dizajnirano kao spoj oka i srca, odnosno ime albuma, 'DrUnder'?
- Promene u nama. Tokom godina, učili smo i postepeno dolazili do novih saznanja, a sa njima i do idejnih 'provetravanja'. Stilski, ovo je ploča potpuno drugačija u odnosu na sve naše dosadašnje radove. Jednostavno, skup opuštenih žanrovskih vežbi, gde svaka pesma odiše nekim svojim raspoloženjem. 'Biće- DrUnder' kako si ga nazvao, šunja se tu u nama, pod kožom, i ne pravi razliku između ljubavi i potrage za njom. Iz oka 'gospodina Aj-harta', smeši se suncokret koji simbolično govori da smo spremni ne samo da menjamo stil, već i sebe, da smo spremni da podvučemo crtu, ali ne da bismo 'svodili račune', nego da bismo znali dokle smo stigli i kuda idemo. Nisu urodile plodom inicijative za promenom statusa intelektualne svojine u okviru muzičke industrije.
- Kada se baviš autorskim radom sa svešću da intelektualna svojina još nije zaštićena, mada je neotuđivo pravo svakog kreativnog čoveka, vrtiš se u malom krugu, u neznanju dali si veverica pa te kopčaju na leđa, ili heroj ali ti to nikada niko neće javiti. Dok ne počnemo da vrednujemo sopstveno, uz poštovanje svega što dolazi sa strane, ne možemo shvatiti kako je primarno pitanje koje bi trebalo razrešiti - upravo pitanje autorskih prava. Čudi me što ljudi koji su pozvani da razmišljaju o tome, svesno ili nesvesno, prelaze preko činjenice da institucija autorstva u svetu državama donosi ogroman priliv novca. Autor je u celom svetu zaštićen kao beli medved, osim kod nas. Takođe, ne možemo tražiti zaštitu sopstvenih autorskih prava ako dozvoljavamo kršenja tuđih.
Koliko je za vas značajna tzv. polemika o tome da li smo već u Evropi ili ne?
- Generalno, na nivou političkog života, a to već oseća i narod, veliki je trud uložen da se dopadnemo svima. Zbog toga može da se dogodi da se ne dopadnemo mnogima! Trebalo bi da se predstavimo svetu upravo onakvi kakvi izvorno to i jesmo, jer u suprotnom pokušavamo da budemo ono što nismo. Biti svoj po svaku cenu ne isključuje mecenu. Pa pogledaj samo, kada je reč o hrani i piću, neki naši nacionalni proizvodi postali su preko noći tuđi 'brend'. Samo nam još fali da nam neko ukrade i tradiciju, i da je potpiše kao svoj 'brend'. Ako nas svet već propušta na raskrnici, pali neko žućkasto svetlo, hajde da ne prolazimo kroz crveno i ponovimo udes. Budimo mudri, mane i vrline su obeležje šarma, a ne stida. Zašto je dosadašnji angažman grupe 'Van Gog' u javnosti bio pre artističko-intimistički nego, kao kod mnogih vrhunskih umetnika, pragmatično-politički?
- Ne poentiram na tu kartu! Sve sam jačeg ubeđenja da ono što podrazumevamo pod terminom demokratija predstavlja jedan ogroman paravan iza koga se dešavaju mnoge stvari. Demokratija se neće baš milo očešati o nas. Kao i ranije, živimo za neko bolje sutra. Optimista sam bio i ostao ali sam mnogo oprezniji. Puki politički angažman, bez obzira na buntovnu prirodu rokenrola samo bi produbio postojeće ludilo neznanja i neizvesnost. Lepo je kad dođe 'Fest' u naš grad, kad dođe 'Bitef', 'Bemus'…Ali zar ne bi trebalo što pre, nekim reciprocitetom prezentovati svetu dostignuti umetnički i duhovni, kulturni nivo ove zemlje, inkorporirati ideje naših reditelja, muzičara, slikara, književnika…u sliku sveta o nama? To bi trebalo da bude važan deo angažmana našeg Ministarstva za kulturu, u sprezi sa artističko-intimističkim odnosom talentovanih ljudi sa ovih prostora. Već po letimičnom preslušavanju albuma 'DrUnder' čuje se kako je vaše stvaralaštvo došlo u kontakt sa kompjuterskom tehnologijom više nego ikad dosad!?
- Došlo, da, ali ne i prešlo u kontakt! Naravno, nijedne sekunde nismo dozvolili da kompjuteri postanu srž DrUnderove priče, zalede njenu emociju i sputaju je u energetskom smislu. Uticaj tehnologije na muziku delotvoran je samo ukoliko ona ne preuzme funkcije vodilje u idejno-estetskom smislu. Sve kompozicije nastale su na akustičnoj gitari. Jer, korišćenje kompjuterske tehnologije u muzici dovelo je do tiranije takvog produkcionog načina mišljenja. Ljudi prestaju da se vezuju za imena grupa i izvođača i rukovode se isključivo sluhom dresiranim za novi zvuk. Kada se u gomili kompjuterskih improvizacija danas pojavi neki 'živi' instrument, on odmah 'zbuni' pažnju. Nekako hronološki sledi da će se bubanj, bas i gitara, tek sada 'nalupati šamara' mnogim stilovima. Naravno nisam to izmislio već sam pročitao u knjigama i shvatio da, ciklično, sve ponovo mora doći na svoje. Tako je bar u svetu muzike. Ako je za rokenrol bile plodne godine '62 , '72 , '82 , zašto ne bi i'02, posebno zbog nekih 'demo' bendova koji eto, ovih dana proslaviše po četrdeset godina svog postojanja; možda im je to uspelo zbog toga što se 'bakću' sa gitarama ili zbog loših imena svojih bendova - zamislite 'Bube' i 'Kamenje'. Milorad Pavlović
