Izvor: Politika, 17.Jul.2014, 16:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dubrovački akordi
Zašto Dubrovnik nije ostao republika, glasi pitanje povodom kojeg još tinjaju različita mišljenja
Dubrovnik – kamen, stare tvrđave, palate, fontane, skaline, porporela, „modro ogledalo” i sve drugo s razglednica – nije samo letnja razbibriga nego i delikatna tema. Ne može se prelaziti preko istine i stvarnosti.
Istorija je otežana ratom u kojem se raspala Jugoslavija. Čuju se pomirljivi akordi, ali se oseća disharmonija u pogledima. Između ljubavi i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << mržnje, razgolićuju se razna pitanja koja okreću kormilo u prošlost.
Rat je „poguba ljucke naravi” veli Marin Držić, zvani Vidra. Stekao je taj nadimak jer, kako se stvari i odnosi među Dubrovčanima tumače, načelo života je opstati „na zemlji i vodi”. Držić je, iako Vidra, stradao i umro u svom venecijanskom zavereničkom gnezdu, gde ga je nasukala plima političkih intriga. Igrom slučaja i tu su upletene, kako se to obično kaže, strane sile.
Luksuzna jahta pod zastavom Kajmanskih ostrva uplovila je tiho, usidrila se u cavtatskoj uvali i odmah izazvala burno divljenje, iako je nazvana „Mrcina”, dok u isti mah iskrsavaju nesuglasice povodom uvođenja trebinjskog autobusa.
Oni koji zameraju uvereni su da imaju razloga za to jer se neki osećaju kao neželjeni stranci u bojazni da budu nasamareni, da im se umesto uživanja zagorča odmor. U Dubrovniku se gleda i vidi drugim očima. Nagomilano je nepoverenje, i jedna i druga strana su kao ukopane. Suprotnosti su ublažene, ali ima brzopletih i pogrešnih sudova.
Već na početku ovog leta osvanule su porazbijane šoferšajbne, retrovizori, izduvane gume na automobilima i motorima. Objašnjenje je da su tokom noći, dok su svi spavali dubokim snom, vandali harali. Huligani, nevidljivi, nepristupačni. Ovom prilikom ni jedan od osam oštećenih automobila nije bio sa stranom registracijom, odnosno oznakom SRB ili BG. Stradali su parkirani automobili Dubrovčana, stanovnika Kapelice.
Veće interesovanje nego gacanje po „akademskom blatu” u potrazi za sumnjivim doktoratima s Megatrenda ili Uniona, mogu da zaokupe spisi dubrovačkog arhiva, iako i u njima ima neuhvatljivih delova.
Usred mora, nadomak pogleda je misteriozno ostrvo na kojem je bio engleski kralj Ričard Lavlje Srce, ali i ono što je sad aktuelno: boravili su tu i nesuđeni austrougarski monarh, prestolonaslednik Franc Ferdinand i njegova supruga Sofija. Nakon posete Lokrumu, koju retko ko pominje, oni su ubijeni u Sarajevu, na Miljacki, u junu 1914. A u julu 1852. umro je francuski maršal Ogist Marmon, koji je na dubrovačkoj sceni odigrao posebno značajnu ulogu.
Ovih dana u Dubrovniku su predmet dnevnih razgovora i druge istorijske pojedinosti. Zdanje podignuto sredinom 15. veka na mestu starog kaštela, posle eksplozije baruta, poznato je kao Knežev dvor. Toj građevini je 1918. promenjeno ime i sve do 1941. zvala se Kraljev dvor jer je bila letnja rezidencija Karađorđevića. To je bio stan kneza i sedište vlade Dubrovačke Republike, koja je prestala da postoji.
Zašto Dubrovnik nije ostao republika, glasi pitanje povodom kojeg još tinjaju različita mišljenja. San o obećanoj zemlji je raspršen. Jedni i dalje uveravaju da bi to bilo najbolje, dok drugi to oštro odbacuju i misle da to ne bi valjalo jer onda Dubrovnik nikada ne bi bio hrvatski. Ključ dubrovačke brave bio je upravo u rukama Napoleonovog maršala Ogista Marmona koji je 31. januara 1808. proglasio aneksiju Dubrovnika, a on je proglašen za vojvodu od Raguze.
To su na marginama ove letnje sezone samo kapljice istorije u moru obostranog nepoverenja koje se povremeno nepotrebno preterano uzburkava predrasudama a zatim na lep način stišava u drugačijim prilikama.Jer ratovi izazvani političkim burama su prohujali.
Muharem Durić
objavljeno: 17.07.2014.
