Izvor: Blic, 26.Jul.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Snus umesto cigareta
Švedska, zemlja "Volvoa", "Eriksona" i IKEA nameštaja, po mnogo čemu je specifična i različita od ostatka Evrope. To je zemlja gde čak i najjednostavnije stvari poput konzumiranja duvanskih proizvoda izgledaju drugačije, ili bar delom drugačije, nego u ostalim delovima Evrope. Naime, Švedska je zemlja sa dugom tradicijom konzumiranja "snusa", duvanskog proizvoda koje se ne konzumira kao cigareta, niti predstavlja duvan za žvakanje.
Još od 16. veka, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kada je francuski diplomata Žan Niko po povratku s puta u Portugal doneo u Francusku stabljiku duvana, koju je predstavio na francuskom dvoru, duvan je bio konzumiran oralno. Inače, nikotin je kasnije dobio ime po ovom francuskom diplomati. Međutim, zemlja koja se najbrže navikla na oralno konzumiranje duvana je Švedska, gde je duvan za oralnu upotrebu dobio formu "snusa", proizvoda koji se pakuje u male vrećice i stavlja najčešće između gornje usne i desni. Još od početka 19. veka, kad je Jakob Fredrik Ljunglof otvorio prvu manufakturu za proizvodnju "snusa", "snus" je u Švedskoj deo svakodnevice.
"Snus" i njemu slični proizvodi, koji su namenjeni za oralnu upotrebu ali se ne konzumiraju kao cigarete niti kao duvan za žvakanje, bili su predmet kontroverzi u Evropskoj uniji, što je na kraju rezultiralo zabranom stavljanja u promet, koja je usvojena 1992. godine. Kao ključni argument za ovu zabranu korišćena je teza da će takve proizvode konzumirati većinom mlađa populacija, što će dovesti do zavisnosti od nikotina. Švedska je, po prijemu u EU 1995. godine, dobila izuzeće od ove zabrane, tako da se "snus", od svih EU zemalja, jedino u Švedskoj može legalno prodavati.
Prema informacijama koje su rezultat istraživanja upotrebe "snusa" u Švedskoj, čini se da glavni argument u korist zabrane stavljana u promet "snusa" u EU i nije baš tako čvrst. Naime, Švedska, s jedne strane, ima najmanju potrošnju cigareta u EU, a s druge strane prednjači u konzumiranju duvanskih proizvoda za oralnu upotrebu. Imajući taj trend u vidu, Švedska ima najmanju stopu smrtnosti od raka pluća u Evropi, kao i najmanju stopu smrtnosti od bolesti izazvanih pušenjem. Međutim, ono što dodatno iznenađuje je da Švedska ima i najmanju stopu smrtnosti od raka grla. Pored toga, pokazano je da mnogo ljudi prilikom odvikavanja od pušenja upravo prelaze na "snus", jer je "društveno prihvatljiviji". U 2005. godini, u Švedskoj je prodato 220 miliona komada "snusa" i procena je da oko milion Šveđana svakodnevno konzumira ovaj proizvod.
Ostaje da se vidi da li će Evropska unija, kao je inače u poslednje vreme poprilično ublažila stav na temu "snusa", naći za shodno da revidira zabranu iz 1992. godine i eventualno omogući da ovaj "duvanski proizvod bez dima" nađe svoj put do potrošača u ostalim zemljama Evropske unije.
BAT širi distribuciju snusa
Majkl Kraušar, direktor BAT-a za korporativne i regulatorne poslove za Evropu, internacionalne duvanske kompanije prisutne u 180 zemalja, veruje da je nemoguće proizvesti duvanski proizvod koji je 100 odsto siguran po zdravlje stanovništva ali da je „snus" značajan korak u tom pravcu. Iskustvo Švedske kao zemlje koja ima dugu tradiciju u konzumiranju "snusa" pokazuje da je ovaj proizvod čak 98 odsto manje štetan od cigareta, a to dokazuju i nezavisna istraživanja brojnih naučnih institucija uključujući i Evropski savet manje štetnih duvanskih proizvoda sa sedištem u Briselu. Pogotovo muška populacija u Švedskoj dala je prednost "snusu" u odnosu na cigarete i kao rezultat toga je i tzv. švedsko iskustvo, tj. da Švedska, koja ima najveći procenat konzumacije "snusa" po glavi stanovnika ima istovremeno i najmanji procenat bolesti koje su povezane sa duvanskim proizvodima. BAT, osim u Švedskoj, "snus" plasira i Južnoafričku Republiku i Japan.
