Izvor: Politika, 19.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vratićemo poverenje
Stevo Đuranović, v.d. predsednika ovog suda, govori o „aferi Sartid”, prodaji Robnih kuća „Beograd”, aferama u ovoj ustanovi….
INTERVJU
Svi ugovori o poslovno-tehničkoj saradnji na osnovu kojih su, za mizernu svotu, izdavani poslovni prostori „Jugoeksporta” – nalaze se na preispitivanju. Pod „palicom” sudija Trgovinskog suda u Beogradu tako će se naći ugovori koje je ovo preduzeće sklopilo sa „VR kompanijom” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << čija je vlasnica modna kreatorka Verica Rakočević, „Fero glasom” Bojane Bajrušević, za kojom je raspisana poternica zbog sumnje da je učestvovala u švercu cigareta" U ekskluzivnom razgovoru za „Politiku”, Stevo Đuranović, v.d. predsednika prestoničkog Trgovinskog suda, govori o spornim ugovorima, sumnjama u vezi sa prodajom „Sartida”, o tome da ga ne interesuje ko stoji iza kupovine Robnih kuća „Beograd” i vraćanju poverenja u ovu pravosudnu ustanovu.
– Neki predmeti su se „otvorili” posle raznih dešavanja u Trgovinskom sudu. Dat je nalog da se svi predmeti preispitaju, da stečajni upravnici sagledaju sve moguće nezakonitosti i da, shodno tome, pokrenu postupke radi poništenja takvih odluka. Načelno, sve te odluke su predmet preispitivanja, ne samo istražnih organa i postupka koji se vodi pred Specijalnim sudom, nego i naše unutrašnje kontrole. Iz suda su, u šta ste mogli da se uverite, počele da izlaze presude kojima se potvrđuje da su neki ugovori ili njihovi delovi ništavni. To su sve predmeti koji se nalaze „pod žalbama” i idu ka Višem trgovinskom sudu – otkriva Đuranović.
Vršilac dužnosti predsednika Trgovinskog suda ukazuje na činjenicu da se često govori da ovakvi ugovori proizvode štetu za kupca, da su nezakoniti ili da, eventualno umanjuju stečajnu masu. Kaže da je ovakva teza prihvatljiva, ali da je u praksi situacija, ipak – drugačija.
– Cena ekskluzivnog prostora u Knez-Mihailovoj je 800 dinara po kvadratnom metru. I to po odluci grada Beograda. Mnogi kažu da je cena niska. Ona je takva kakva je i propisana je uredbom grada Beograda. U ovom momentu postoji predlog jednog od zainteresovanih kupaca „Jugoeksporta”, neću reći kojeg, da kupi prostor koji je opterećen zakupima bez obzira na njihov status. I to po ceni koja je potpuno „u redu” – kaže Đuranović.
O tvrdnjama da je Nemanja Kolesar, nekadašnji šef kabineta Zorana Đinđića, „sredio” da se stečajni postupak „Sartida” umesto pred požarevačkim, vodi pred Trgovinskim sudom u Beogradu „radi lakše kontrole”, Đuranović tvrdi da je za to postojalo rešenje Višeg trgovinskog suda.
– Ne mogu mnogo da govorim o „Sartidu” jer je stečajni postupak vođen pre nego što sam došao u sud. Mogu da kažem da postoji rešenje Višeg trgovinskog suda o delegaciji beogradskog Trgovinskog suda da sprovodi stečajni postupak. I to rešenje, koliko znam, nije pobijano. Informacije koje imam govore da je osnovni razlog za ovakvu odluku činjenica da sud u Požarevcu nije imao dovoljno kapaciteta da u parnicama koje su se vodile, sprovede čitav postupak. To je, hajde da kažemo, pravni razlog. Da li je bilo nekih zakulisnih radnji – ne mogu da kažem. Odluka nije doneta mimo zakona. Ona je u sklopu ovlašćenja predsednika Višeg trgovinskog suda. S obzirom na to da je predmet pod opservacijom istražnih organa, ne bih mogao da dajem druge izjave – objašnjava v. d. predsednika beogradskog Trgovinskog suda.
Đuranović otkriva da postoje načelni dogovori oko, eventualne, strategije u vezi sa vođenjem nekih stečajnih postupaka. Kaže da to nije, nemoguće, niti nezakonito. Prilikom stečaja gleda se da li će se postupak voditi putem takozvanog radnog stečaja, da li vredi pokušati da se kroz taj postupak vrši proizvodnja ili, možda, neka druga varijanta.
– U tom smislu mislim da su postojali određeni dogovori, čak sam i video neke, da ih tako nazovem, protokole. Njih su potpisivali razni ministri, predsednik trgovinskog suda" Nije svejedno voditi stečaj Robnih kuća „Beograd” ili nekog malog preduzeća čiji direktor nema ni vizitkartu – navodi Đuranović.
Posle prodaje RK „Beograd”, javnost spekuliše da je „Verano motors” ovog privrednog giganta kupio za Miroslava Miškovića. Đuranović kaže da ga uopšte ne interesuje ko stoji iza kupovine robnih kuća, već da mu je bitno da je procedura i zakonski postupak sproveden na najlegitimniji mogući način.
– Setite se prodaje „Beka” kada je javna licitacija održana u zgradi suda. Od tada se svi postupci prodaje vrše na transparentan način. Da li su preduzeća kupljena „prljavim novcem” utvrdiće nadležne službe. Postoje nova zakonska ovlašćenja koja regulišu ko ne može da učestvuje na tim licitacijama. Na taj način, država će „staviti šapu” na mogućnost da tu uđe novac stečen nekim krivičnim delom – mišljenja je prvi čovek specijalizovanog suda.
Na pitanje da li je sud „očišćen” od korumpiranih sudija, Đuranović odgovara sa zadrškom. Kaže da je osnovno od čega mora da se pođe – pretpostavka nevinosti. Ono što je bitno, kaže, jeste da nije kriv sud.
– Kriv sam ja, koji sam doneo lošu odluku, imenom i prezimenom. Treba vratiti poverenje u instituciju. Ako je ovaj sud uradio prošle godine preko 50.000 predmeta i da je ostalo nerešeno svega deset odsto, znači da polako vraćamo poverenje u instituciju. Postoje Viši trgovinski sud, Vrhovni sud, Nadzorni odbor koji će oceniti loš rad sudija i eliminisati ih iz postupka. Niko nije imun na to. Bitno je da dođe do personalizacije, a ne do toga da je sud kao institucija obeležen. Na kraju, izveštaj Svetske banke i Evropske agencije govori da je Trgovinski sud skinut sa „crne liste” – navodi Đuranović.
V.d. predsednika suda tvrdi da pritisaka na ovu pravosudnu ustanovu – nema. Tvrdi da je sud uspostavio odličnu komunikaciju sa svim relevantnim faktorima koji tangiraju rad suda. Kada govori o tome misli na Ministarstvo pravde, Viši trgovinski sud, Agenciju za privatizaciju"
– Nikakav pritisak na sud ne postoji. Ako se nešto uradi brzo i dobro, nema mesta ni za kakve pritiske. Ne postoji mogućnost da se određeni predmet „namesti” nekom od sudija. U saradnji sa američkom organizacijom USAID CASSA u sud je uveden informacioni sistem koji onemogućava bilo kakvu manipulaciju sa predmetom. Posle uvođenja ovog programa, svrstani smo među najmodernije evropske trgovinske sudove. Niko i ne pomišlja više da se korupcija vrši na ovaj način. Da li neko sudi dobro ili loše to je druga priča – završava Đuranović.
-----------------------------------------------------------
Greške prethodnika
Da li je moguće ispraviti nepravilnosti koje je počinio vaš prethodnik Goran Kljajević.
– Ne mogu da govorim da li su počinjene neke greške. Ono što je bitno, jeste da se izvrši kontrola svakog predmeta. Postavlja se pitanje da li je, recimo, vreme od 2000. do 2005. godine bilo pogodno za određenu prodaju. Ne prihvatam prigovor da je nešto prodato za 20 miliona, a jedno parče zemlje za 50. Sve treba staviti u kontekst tog vremena – kaže Đuranović.
-----------------------------------------------------------
Nedostatak sudija
Kočnica u radu Trgovinskog suda, ističe njegov predsednik, jeste činjenica da za dve godine nije izabran nijedan sudija, odnosno što ovaj sud umesto sa 68, radi sa 52 sudije:
– Možete da zamislite koliki bi doprinos dalo još 17 sudija i kako bi ovaj sud funkcionisao da ima „normalne” uslove za rad. Mora se krenuti u izbor sudija .
Miroslava Derikonjić
[objavljeno: 20/01/2008]
