Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 19.Avg.2019, 13:14   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Analitičari o sutrašnjem susretu Vučića i Pompea: SAD pokazuju da preuzimaju rešavanje pitanja Kosova i Metohije

Sastanak predsednika Srbije Aleksandra Vučića i američkog državnog sekretara Majka Pompea, koji će biti održan sutra u Njujorku, diplomata Zoran Milivojević vidi kao zainteresovanost američke administracije za rešavanje pitanja KiM i smatra da je "ključ" za deblokadu dijaloga i pronalaženja kompromisnog rešenja sada u rukama Amerike.

Milivojević za Tanjug kaže da je Evropa trenutno potpuno po strani i >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << da nije u stanju da aktivno utiče na rešavanje kosovskog čvora, jer je, kako navodi, orijentisana na formiranje institucija i zaokupljena situacijom oko Bregzita.

Smatra i da države koje imaju tvrd stav vezano za KiM, poput Nemačke, takođe nisu u pozicji da aktivnije deluju, sve dok se, kaže, na nivou EU ne završe politički procesi koji su u toku.

"Zbog toga nije slučajno što Amerika upravo sada procenjuje da je trenutak da preduzme inicijativu i da aktivnim delovanjem stvori uslove ne samo za dijalog već i za jedno kompromisno rešenje koje bi sigurno išlo u prilog ovoj administraciji i Trampu pred predstojeće izbore u SAD iduće godine", primetio je Milivojević.

Prema njegovim rečima, zakazivanje sastanka između Vučića i Pompea, i to na najvišem nivou o kojem je upoznat i predsednik Tramp, pokazuje da je američka administracija zainteresovana za rešavanje pitanja KiM.

Ističe da je ovaj sastanak i neka vrsta realizacije pisma predsednika Trampa koje su Beograd i Priština dobile decembra prošle godine, kada je, podseća Milivojević, dao do znanja da sadašnja američka administracija ima nameru da se uključi u proces rešavanja kosovskog čvora, kao i da rešenje treba postići uz uvažavanje interesa svih strana.

"Ovo je i potvrda da kosovsko pitanje nije završena stvar i da u narednom periodu treba očekivati da Trampova administracija pre kraja mandata pokuša da aktivnim delovanjem dovede do nastavka pregovora, a onda i do pronalaženja rešenja koje bi trebalo da bude na linijama kompromisa", rekao je Milivojević.

Ukoliko je istina da se Amerika direktno uključuje u rešavanje kosovskog čvora, kaže Milivojević, onda u narednom periodu možemo očekivati dve svari - prvo, uticaj Amerike na prištinsku administraciju za ukidanje taksi i deblokiranje dijaloga, i drugo, politički uticaj Amerike vezano za izbore u Prištini da se u drugi plan stave one strukture u prištinskoj vlasti i elite koje se protive dijalogu.

"Osim antisrpstva i tvrde politike trenutna vladajuća elita u Prištini nema drugu ozbiljnu platformu na kojoj može da postigne političke rezultate. Prema tome ne treba očekivati da će se u Prištini odustati od politike opstruiranja dijaloga, incidenata i mera koje ne doprinose ne bilo kakvom političkom rešenju, nego i miru i stabilnosti na tim prostorima...", smatra Milivojević.

Međutim, ono što je poslednjih dana primećeno u Prištini, kaže Milivojević, to je povlačenje britanske i američke ambasade iz Agencije za imovinu zbog nesaglasnosti oko kadrovskog rešenja na čelu te agencije uz ozbiljnu kritičku notu vlasti u Prištini za nepotizam i kriminal.

"To je prvi put da Amerikanci i Englezi reaguju tako prema vlastima u Prištini. Ako to stavite u kontekst susreta koji ćemo imati sutra, zatim interesa Amerike da se angažuje na jedan direktniji način, to sve može da znači promenu američkog stava vezano za ovu rukovodeću strukturu i nastojanje da na sledećim izborima na scenu u Prištini dođe struktura koja je manje opterećena kriminalom i korupcijom, a bliža stavu da se mora ići na dogovor", smatra Milivojević.

Da li će toga biti, kaže Milivojević, videće se ubrzo kada se bude pokazalo koga će Amerika podržati na izborima na KiM i kako će se postaviti.

Surlić: Posle sastanka znaćemo stav SAD o konačnom rešenju za KiM

Susret predsednika Srbije sa američkim državnim sekretarom Majkom Pompeom sutra u Njujorku trebalo bi da pruži odgovore na dva pitanja - koja će biti uloga SAD u nastavku pregovora između Beograda i Prištine i kakav će biti američki stav po pitanju konačnog kosovskog rešenja, ocenio je danas asistent na Fakultetu političkih nauka Stefan Surlić.

Prema njegovim rečima, taj sastanak je od posebne važnosti jer dolazi nakon zajedničkog saopštenja Kvinte o tome da je neophodno da se pregovori nastave, nakon otkazane posete Džona Boltona Beogradu i u trenutku predizborne kampanje koja se već zahuktava na KiM.

"Nakon ovog susreta možda ćemo dobiti jasniju sliku o tome da li postoji razlika između administracije SAD koja se već godinama bavi Kosovom i čiji je stav o nezavisnosti vrlo jasan u odnosu na stav političkih funkcionera koji okružuju aktuelnog predsednika Trampa", rekao je Srulić za Tanjug.

Surlić podseća da se do sada spekulisalo o tome da u Americi postoje dva različita mišljenja - jedno koje je fleksibilnije u cilju postizanja finalnog sporazuma i drugo, koje je striktno, da nema nikakvog dijaloga ili pregovora o temi koja podrazumeva preispitivanje nezavisnosti takozvanog Kosova.

"SAD su pokazale, u poslednje dve godine, da žele da postanu ključan akter u postizanju finalnog sporazuma između Beograda i Prištine, što se videlo i u pismu koje je Tramp poslao prošle godine. Takođe, SAD su pokazale i drugačiji ton po pitanju finalnog statusa, čak se navodilo da je ideja razgraničenja prihvatljiva ukoliko na to pristanu obe strane", navodi Surlić.

Međutim, dodaje on, ono što buni jeste zajedničko saopštenje Kivnte, te se, ističe, postavlja pitanje da li se će tih pet zemalja, među kojima i SAD, u budućnosti nastaviti da nastupaju zajednički i imati jedinstven stav.

"To bi značilo da se odustaje od nekog drugačijeg rešenja osim normalizacije odnosa koji podrazumeva da se Srbija formalno odnosno neformalno pomiri sa nezavisnošću Kosova",kaže Surlić.

O situaciji na KiM povodom predstojećih izbora kaže da ne treba očekivati da će politički predstavnici Albanaca ublažiti svoju retoriku koja se zasniva na antisrpstvu i osećaju neprijateljstva koji se gaji prema Beogradu, a koji se, primećuje, reflektuje na svakodnevni život Srba na KiM.

"Ono što može biti ključna razlika u dosadašnjem odnosu stranih posmatrača i aktera prema KiM je da posle izbora izvrše pritisak prema svim liderima kosovskih Albanaca u cilju postizanja bilo kakvog rešenja sa Beogradom, jer u ovakvoj atmosferi neprijateljstva ne možemo očekivati ni pomirenje, ni razumevanje, a na kraju ni finalni sporazum između Beograda i Prištine", zaključio je Surlić.

Đukanović:SAD žele da ožive dijalog Beograda i Prištine

Sastanak predsednika Vučića sa američkim državnim sekretarom Majkom Pompeom, koji će se održati sutra u Njujorku, jedan je od poteza koji SAD preduzimaju kako bi oživele dijalog između Beograda i Prištine, smatra direktor Centra za spoljnu politiku Dragan Đukanović.

"Čini se da Sjedinjene Američke Države preduzimaju značajnu inicijativu da ožive dijalog između Beograda i Prištine", rekao je Đukanović za Tanjug.

On smatra da je sada sve usmereno upravo ka tom cilju.

Kako je naveo, prema zamisli SAD taj dijalog bi trebalo da rezultira sveobuhvatno-pravnim obavezujućim sporazumom između dveju strana.

"SAD očekuju i da se situacija u Prištini konsoliduje nakon predstojećih izbora i da se napokon stvore uslovi za nastavak dijaloga", kaže Đukanović.

Dodaje da smatra da će to biti ključna tema o kojoj će se govoriti sutra u Njujorku.

"Nažalost, dijalog ne može biti oživljen sve dok prištinska strana ne povuče takse, ali je bitno pripremiti sve uslove za njegov nastavak kada se to desi", smatra Đukanović.

Smatra i da se mogućnost za nastavak dijaloga može očekivati najverovatnije nakon formiranja nove kosovske vlade.

Krstić: Susret u Njujorku pokazuje da SAD aktivno ulaze u dijalog

Sastanak predsednika Srbije Aleksandra Vučića i državnog sekretara Majka Pompea sutra u Njujorku, još jedan je od pokazatelja da SAD aktivno ulaze u dijalog Beograda i Prištine, ali i da su svi nagoveštaji o tome kako je jun naredne godine okvirni rok za postizanje rešenje - verovatno tačni, smatra asistent na Fakultetu političkih nauka Milan Krstić.

"Nije iznenađujuće da je interes aktuelne Trampove administracije da postigne još neki spoljno-politički uspeh u periodu pred izbore koji su zakazani za novembar naredne godine. S druge strane, postoji i vidno kolebanje unutar samog Trampovog bloka, odnosno različite struje koje postoje u toj heterogenoj Republikanskoj partiji, a u zavisnosti od toga koja struja prevlada - stav prema Srbiji može biti manje ili više pozitivan", smatra Krstić.

Prema njegovim rečima, na osnovu izjava naše javnosti deluje da je struja oko Trampovog savetnika za nacionalnu bezbednost Džona Boltona zapravo ta koja je najviše fleksibilna za stav Srbije.

Upitan kakva će biti uloga SAD na predstojećim izborima na KiM, Krstić kaže da će Amerika verovatno podržati onu stranu koja se zalaže za dijalog.

"Smatram i da je potrebno više i oštrije u praksi izvršiti pritisak na onu stranu koja minira dijalog u Prištini, što se nije desilo do sada, jer od kada su uvedene takse od novembra prošle godine do danas mi imamo samo deklarativne pristike", primetio je Krstić.

Ističe da je bilo nekih pritisaka, poput uskraćivanje vize Ramušu Haradinaju ili poziv koji je dobio na informativni razgovor u Specijalno tužilaštvo u Hagu, ali se, kaže Krstić, to ne može dovesti u direktnu vezu sa taksama.

"Međutim, potrebno je da se mnogo veći i direktniji pritisak izvrši kako bi došlo do neke vrste reakcije u Prištinii kako bi i oni koji su protiv dijaloga pod pritiskom morali da promene svoj stav", zaključio je Krstić.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

B92: Milivojević: SAD pokazuju da preuzimaju rešavanje pitanja KIM

B92: Mediji o susretu Vučića i Pompea: Glavna tema biće Kosovo

Večernje novosti: VUČIĆ U NjUJORKU: Pompeo obara takse?