Izvor: B92, 24.Maj.2012, 13:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Spori procesi za zločine nad Srbima
Zagreb -- Umesto da procesuiraju počinioce zločina nad Srbima, hrvatske vlasti bune se zbog haške presude Gotovini, navodi navladina organizacija Amnesti internešenel.
U delu posvećenom Hrvatskoj, AI kritikuje sporo kažnjavanje ratnih zločina koje je u ratu devedesetih počinila Hrvatska vojska, ali i diskriminaciju manjina, kako etničkih, tako i seksualnih.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << EU je nastavila da kontroliše sprovođenje hrvatskih obaveza u rešavanju nekažnjavanja za zločine prema međunarodnom pravu počinjene tokom rata od 1991. do 1995. i od njihovog izvršavanja zavisi ulazak u Uniju, navodi AI.
Iako su predsednik Ivo Josipović i sudske vlasti uložili određene napore za rešavanje pitanja iz ratne prošlosti, hrvatska vlada nije preduzela dovoljne korake, pa je generalno uzevši, napredak u procesuiranju ratnih zločina spor.
Iako su pored postojećeg suda u Zagrebu počeli delovati i specijalizovani sudovi u Osijeku, Rijeci i Splitu, tokom poslednjih godinu dana izrečeno je samo pet konačnih presuda, dok je oko 370 istraga bilo u toku, a oko 540 slučajeva bilo je u predistražnoj fazi.
AI kritikuje što je u suđenjima za ratne zločine nastavljena primena krivičnog zakona iz 1993. godine, iako nije u skladu s međunarodnim standardima, jer mu nedostaju jasne definicije ključnih krivičnih koncepata kao što su princip komandne odgovornosti, ratnih zločina seksualnog nasilja i zločina protiv čovečnosti.
Primena tog zakona rezultirala je nekažnjivošću brojnih zločina, ističe AI. AI proziva hrvatske vlasti i što nije sprovedena adekvatna istraga u slučaju ubistva Milana Levara, koji je otvoreno prozivao odgovorne za zločine počinjene nad Srbima u Lici, među kojima je i general Mirko Norac.
Vlasti nisu omogućile žrtvama zločina prema međunarodnom pravu i njihovim porodicama pristup reparaciji, a lica koja su preživela zločine seksualnog nasilja nisu imala pristup psihosocijalnoj pomoći i drugoj podršci, navodi AI i dodaje da su mnogi počinioci takvih zločina ostali nekažnjeni.
AI priznaje određeni napredak koji je postignut otvaranjem istraga za ubistva srpskih civila na području Siska u 1991. i 1992. godine i podizanjem optužnice protiv Tomislava Merčepa, koji se tereti da su na osnovu njegovih naređenja, na području Zagreba i Pakračke Poljane ubijena ili nestala 43 srpska civila.
AI naglašava da i pored brojnih javno dostupnih informacija, tvrdnje protiv nekih visokopozicioniranih vojnih ili političkih zvaničnika nisu istražene, pre svega protiv bivšeg potpredsednika Hrvatskog sabora Vladimira Šeksa, vezane uz njegovu komandnu odgovornost za zločine počinjene u istočnoj Slavoniji 1991. godine.
Tvrdnje protiv njega zasnivaju se na informacijama iz sudskih postupaka protiv Branimira Glavaša, koji je osuđen zbog ubistava srpskih civila po Osijeku.
Hrvatski admiral Davor Domazet Lošo takođe je naveden kao nosilac komandne odgovornosti za zločine počinjene 1993. godine u Medačkom džepu, a tvrdnje protiv njega zasnivaju se na sudskim postupcima protiv generala Rahima Ademija i generala Mirka Norca, podsećaju u AI.
U Amnestiju nisu zadovoljni što je donesen zakon o ništavosti, ali kako je vlada Zorana Milanovića zatražila od ustavnog suda da ga poništi, taj bi problem trebalo da bude rešen, a saradnja sa srpskim sudskim organima u pitanjima ratnih zločina nastavljena.
U izveštaju se podseća da se pred Haškim sudom vode slučajevi za zločine počinjene u Hrvatskoj, a za presudu generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču prigovaraju vladi Jadranke Kosor što je odmah odbacila presudu Haškog suda.
Premijerka Jadranka Kosor više puta je izjavila da hrvatska vlada presudu smatra neprihvatljivom i da bi hrvatski narod trebao biti ponosan na sve ljude koji su učestvovali u operaciji i dali doprinos hrvatskoj pobedi, podsećaju u AI. U izveštaju se naglašava učestala diskriminacija manjina u Hrvatskoj.
Romi se suočavaju s diskriminacijom u pristupu ekonomskim i socijalnim pravima, uključujući obrazovanje, zapošljavanje i stanovanje, a nastavlja se diskriminacija Srba, pre svega u pristupu adekvatnom stanovanju.
U AI su prozvali policiju za napad na Povorku ponosa u Splitu, jer smatraju da nije adekvatno zaštitila učesnike, od kojih je najmanje pet povređeno kad su na pristalice kranje desnice počeli bacati kamenje i druge predmete, zbog čega je Povorka morala biti prekinuta, za razliku od one u Zagrebu, koja je prošla bez incidenata.
