Izvor: B92, Beta, Tanjug, 11.Feb.2010, 02:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Samit EU: Pomoć grčkoj ekonomiji
Brisel, Pariz -- Predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej rekao je u Briselu da je postignut dogovor za spasavanje Grčke iz budžetske krize.
Van Rompej je istakao da će zemlje članice evro zone preduzeti "odlučne i usaglašene" mere, ukoliko bude potrebno, da očuvaju finansijsku stabilnost poljuljanu zbog Grčke krize, ali i dodao da u ovom trenutku nije predviđena nikakva finansijska pomoć Grčkoj, koja to sada nije ni tražila.
On je rekao da će u Solveju >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << biti objavljen sporazum koji je postignut. Van Rompej je govorio posle sastanka održanog iza zatvorenih vrata na kome su bili grčki premijer Jorgos Papandreu, francuski predsednik Nikola Sarkozi, nemačka kancelarka Angela Merkel, predsednik Evropske centralne banke Žan Klod Triše i predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo.
"Države evro zone preduzeće odlučne i usaglašene mere ako bude potrebno da očuvaju finansijsku stabilnost" ugroženu spekulativnim napadima na tržistima zbog visokog grčkog budžetskog deficita, rekao je Van Rompej.
Van Rompej je istovremeno pozvao Grčku da učini sve što može, uključujući i "dodatne mere", da bi ove godine smanjila svoj budžetski deficit za četiri odsto u odnosu na 2009. kada je njen deficit prešao 12 odsto od bruto domaćeg proizvoda.
Nemačka kancelarka Angela Merkel je rekla da Evropska unija "neće napustiti Grčku" koja je suočena s budžetskim problemima ali je naglasila i da Atina treba da poštuje zajednička "pravila" o deficitu.
"Postoje pravila i ta pravila takođe treba poštovati... i mi ćemo na bazi toga usvojiti jednu deklaraciju", rekla je Merkelova.
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo rekao je da Grčka mora da učini "sve što je moguće, uključujući i donošenje dodatnih mera" da bi postigla cilj - smanjenje deficita.
Za sada EU nije predvidela nikakvu finansijsku pomoć Grčkoj za prevazilaženje krize, što je bilo očekivano uoči samita.
"Grčka vlada nije tražila nikakvu finansijsku pomoć", rekao je Van Rompej.
Međutim, kako navodi agencija Frans pres, ministri finansija 16 zemalja evro zone već rade na izradi plana pomoći u slučaju da Grčka ne bude mogla da isplaćuje dugove ili ako bude imala teškoće pri podizanju zajmova. Ovi planovi treba da budu usaglašeni na sastanku u ponedeljak u Briselu.
Kao moguće opcije pominju se mogućnost davanja bilateralnih zajmova od strane nekih zemalja u evro zoni, otvaranje kreditnih linija ili davanje garancija za grčke državne zajmovce, rekli su diplomatski izbori.
Lideri zemalja evra izgleda da ne žele da traže i finansijsku podršku Međunarodnog monetarnog fonda, zato što to smatraju "ponižavajućim" i, još više, što žele da pokažu da su ekonomije zone evra potpuno u stanju da uspostave stabilnost zajedničke valute.
Vođe evropske dvadesetsedmorice treba da razmotre predloge o usaglašavanju ekonomske, delom i poreske politike, stavljanju bankarsko-finansijskih mehanizama u funkciju proizvodnje i otvaranja novih radnih mesta.
To su suštinski predložili, naročito, Francuska, ali velikim delom i Nemačka i još neke zemlje Unije, a to stoji i u pozivu na samit i planu koji je vođama EU podneo novouvedeni predsedavajući Evropskog saveta Herman van Rompej.
I zvaničnici vlada EU i mediji su saglasni u stavu da je reč o planu da se uvede neka vrsta "ekonomske vlade" EU, za šta se već ranije posebno zalagao francuski predsednik Nikola Sarkozi.
Sarkozi i nemačka kancelarka Angela Merkel su uoči susreta lidera EU usaglasili plan o osamdeset neposrednih mera za jačanje ekonomske i institucionalne stabilnosti Unije, ali i za moćno snaženje "francusko-nemačke osovine" i pokretačke snage cele Evropske unije.
Cilj nemačko-francuskog plana i mera koje nudi Van Rompej je da se na očuvanom jedinstvenom tržištu Evropske unije spreče nove finansijske i ekonomske krize, poput one prošlogodišnje, koju je Van Rompej ocenio kao "najgoru posle svetske recesije iz 1930".
Lideri EU će pretresti i vrlo razrađeni program Evropske komisije o tome da Evropska unija do 2020. godine kroz velika ulaganja u nove tehnologije i ekološki zdravu "zelenu ekonomiju" vrati sada ugroženi položaj na svetskom tržištu i postane ravnopravan takmac SAD, Japanu, ali i narastajućim ekonomskim silama Kini, Indiji, Rusiji i Brazilu.
To bi trebalo i da dovede do strukturalnih promena u evropskoj tehnologiji, industriji i celoj ekonomiji i time obezbedi trajniji porast zapošljavanja i "odbranu evropskog modela socijalne tržišne privrede", kako su poručili Van Rompej i predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo.
A druga vruća tema vanrednog samita EU je kako, posle neuspeha na sastanku u Kopenhagenu, Evropa može ubediti Ameriku, Kinu i ostale svetske partnere da učine bitne poteze za lečenje teških klimatskih poremećaja zbog zagađenja planete.
Papandreu: Treba nam podrška
Grčkoj je potrebna psihološka i politička podrška Evrope, izjavio je premijer Jorgos Papandreu, povodom krize u njegovoj zemlji, dodajući da ona ne planira da se za pomoć obrati Međunarodnom monetarnom fondu.
"Naš program (oporavka) je pouzdan, a garantujemo i da je realan", izjavio je Papandreu pariskom "Mondu".
On je kazao i da Grčka nije odgovorna za razne spekulacije koje se stvaraju povodom njene situacije, naglasivši da je to štetno i za evro zonu i za Evropsku uniju.
