Izvor: Politika, 26.Sep.2013, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Orden cara Konstantina za čuvara srpskog nasleđa
Beograđanin grčkog porekla, čiji je deda Avram kao ratni hirurg srpske vojske u balkanskim ratovima umro od pegavog tifusa, danas dobija visoko odlikovanje SPC
Unuk grčkog hirurga doktora Avrama Valavanidisa,koji je kao dobrovoljac iz Male Azije u srpskoj vojsci tokom balkanskih ratova proživeo golgotu tokom bitaka za nacionalno oslobođenje od Turaka, danas će, tačno u podne, dobiti visoko odlikovanje SPC, Orden svetogcara Konstantina. Prijatelj pokojne grčke ministarke >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kulture,legendarne Meline Merkuri i njenog supruga Žila Dasena, Beograđanin grčkog porekla Diogenis Valavanidis, Orden je zaslužio, kako je obrazložio Sinod SPC – „za višedecenijsko zalaganje na zaštiti srpskog nasleđa“.
Crkvena vlada je procenila kako je Diogenis Valavanidis zaslužan, u prvom redu, za zaštitu srpskih crkava i manastira na Kosovu i Metohiji, kao i u posredovanju kod Svete Stolice na očuvanju i zaštiti pravoslavnih srpskih svetinja i spomenika kulture na prostoru KiM.
Predsednik Centra za zaštitu srpskog nasleđa Diogenis Valavanidis je zaista čovek neobične biografije, kako zbog načina na koji su njegovi preci iz Male Azije došli u Srbiju, tako i zbog ličnih i diplomatskih veza koje je vremenom stekao.
– Moj deda, dr Avram Valavanidis je po završetku medicinskog fakulteta u Konstantinopolju, a radi nepodnošljivog odnosa Turaka prema Grcima i svim pravoslavcima, doneo odluku da se trajno preseli u Bitolj. Bio je znameniti hirurg, filantrop i humanista koji je ljubav prema našem narodu platio mnogim kaznama, progonima i stradanjima. Preminuo je od pegavog tifusa 1913. godine u 47. godini, kao lekar srpske vojske, dok je moj stric Hipokrat bio visoki diplomatski službenik Kraljevine Jugoslavije u Beču, Budimpešti i Varšavi – priča Diogenis Valavanidis.
Pitanjem zaštite nacionalnog nasleđa i negovanja kulturne i duhovne baštine počeo je da se bavi pre više od dve decenije. Tako se upoznao sa Melinom Merkuri i njenim suprugom Žil Dasenom i postao njihov veliki prijatelj.
– Na taj način priključio sam se naporima za rešavanje jednog od najvažnijih pitanja savremene grčke kulture – povratku partenonskih skulptura, koje je pre više od 200 godina britanski ambasador lord Elgin devastirao sa Partenona i nelegalno preneo u London, gde i danas krase odaje Britanskog muzeja – ukazuje Diogenis.
Sa velikim diplomatskim iskustvom borca za nacionalno blago Grčke, postaje izvršni član Međunarodne asocijacije za repatrijaciju partenonskih skulptura, koja je okupila predstavnike iz 17 zemalja sveta.
– Od Meline i Žila Dasena sam naučio da je u radu sa jednom od najvažnijih svetskih organizacija za očuvanje kulturne baštine, Uneskom, neophodno imati strategijski pristup u komunikaciji. Za nas je to veoma važno, pogotovo ako znamo da je Unesko na svoju listu kulturnih dobara upisao manastir Dečane 2004. godine. Komitet za svetsku kulturnu baštinu pri Unesku je 2006. godine ovoj listi pridodao Pećku patrijaršiju, manastir Gračanicu i crkvu Bogorodice Ljeviške u Prizrenu – napominje naš sagovornik.
Zato je i u Beogradu osnovao Centar za zaštitu srpskog nasleđa. Za dobrovoljni diplomatski angažman u zaštiti srpskog kulturnog i duhovnog nasleđa dobio je usmeni i pismeni blagoslov vaseljenskog patrijarha Vartolomeja Prvog.
Zato Diogenis napominje da će danas srpskom patrijarhu i članovima Sinoda poručiti da, dobijanjem Ordena, on zapravo korača po tragu svoga dede Avrama, ostajući zauvek odan svojoj SPC, svojoj državi Srbiji i svom narodu.
Aleksandar Apostolovski
-----------------------------------------------------------
Humanitarna pomoć i ratni fudbal
Diogenis Valavanidis je septembra 1995. godine,neposredno posle egzodusa Srba iz Hrvatske u operaciji „Oluja“, kao predsednik Društva srpsko-grčkog prijateljstva, održao konferenciju za štampu u glavnom gradu Grčke, posle koje je u Srbiju došla najveća humanitarna pomoć koja je ikada stigla u Srbiju jednom trenutku (470 tona). Za vreme bombardovanja SRJ, 7. aprila 1999. godine, zahvaljujući njegovom uticaju, uspeo je da organizuje prijateljsku utakmicu između beogradskog Partizana i atinskog AEK-a. „Bila je to najneobičnija fudbalska predstava. Gostujući navijači navijali su za Partizan, dok su vatreni partizanovci iz sveg glasa bodrili atinski tim. Utakmica je završena rezultatom 1:1 uz zagrljaje i poljupce“, kaže Diogenis.
objavljeno: 26.09.2013
Pogledaj vesti o: Grčka
.jpg)
