Izvor: Politika, 06.Sep.2015, 15:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mrtva trka Sirize i Nove demokratije
Sudeći prema poslednjim anketama vanredne izbore u Grčkoj odlučiće glasovi još 12 odsto neopredeljenih birača
Od našeg dopisnika
Atina – Dve nedelje pred vanredne izbore u Grčkoj, vodi se mrtva trka između Sirize i Nove demokratije. Presudni, prema anketama, mogu da budu glasovi još neopredeljenih 12 odsto glasača ali je sve više prisutna bojazan da će biti neophodni dopunski izbori. U poslednjih nedelju dana popularnost Sirize je opala dok >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je Nova demokratija dobila novih pet poene što joj je, čak, u jednom momentu omogućilo minimalnu prednost u odnosu na Ciprasovu partiju. Poslednja ispitivanja javnog mnenja pokazuju da obe partije imaju isti broj glasova, oko 27 odsto. Prema ispitivanjima Univerziteta Makedonija na koje se poziva TV MEGA i list Katimerini, ultra-desničarska Zlatna zora zauzima stabilnu treću poziciju sa 6,5 odsto, za njom je Komunistička partija sa 6 procenata glasova i zatim, partija centra POTAMI koja je spremna na saradnju sa svim demokratskim snagama, PASOK i nova levičarska partija Narodnog jedinstva, formirana od odcepljenog krila Sirize.
Kako sada stvari stoje, dosadašnji koalicioni partner u vladi, partija desnog centra ANEL neće ući u novi parlament što za Aleksisa Ciprasa, ukoliko pobedi, stvara veliki problem jer će morati da traži saradnike tamo gde do sada nije nameravao. U ovom trenutku, iako je do sada negirao bilo kakvu saradnju sa partijama starog režima, dakle, Novom demokratijom i socijalistima, Cipras u svojim izjavama sve više ostavlja prostora za eventualnu koaliciju sa PASOK-om ukoliko se, kako kaže, oslobodi „tereta starih kadrova”.
„Nećemo dozvoliti povratak starog što je naša izborna parola, nećemo propustiti da budućnost pripadne novim generacijama. Došavši na vlast 25. januara otvorili smo račune sa prošlošću i nećemo stati na pola puta, nećemo dozvoliti da režim koji je rukovodio zemljom 40 godina i koji je odgovoran za mizerno stanje u kome se nacija našla zbog dugova, ponovo zavlada Grčkom“, izjavio je Cipras na jednom od svojih govora ističući da je „stara garnitura” koja se smenjivala odgovorna za ukupni dug od 340 milijardi evra i krizu koji je njegova vlada pokušala da svede u nekakve realne okvire.
Cipras odbija optužbe da je zemlju ponovo doveo u zavisnost potpisivanjem novog sporazuma sa poveriocima i ističe da je to samo bio pokušaj da se ispravi šteta koju su zemlji učinili korumpirani prethodnici koja je toliko velika da iz nje ne može da ispliva bez novih kredita i reformi. Cipras poručuje sunarodnicima da će Siriza pokušati da ispravi negativne aspekte sporazuma, da reši pitanje nezaposlenosti, posebno mladih, položaj poljoprivrednika, da teret prebaci na imućne slojeve...
Siriza je u proteklih osam meseci promenila svoju fizionomiju i odstupila od radikalno levičarskih principa sa kojima je pobedila na prošlim izborima obećavajući da će Grčku povesti drugim putem, da će promeniti Evropu. Uspela je da unese osećaj promena, miris novog, da uzdrma učmalu političku javnost, da pokrene mase ne sam u zemlji, već i na evropskoj levici.
Realnost je zaustavila i uplašila Aleksisa Ciprasa, opomenula ga da se u „političkom pokeru” igra - druga igra. Posledice su unutrašnji rascep i parlamentarna nesigurnost koja je uzrok vanrednim izborima čiji rezultata, kako dani odmiču, postaje sve neizvesniji. Posledica je i odlazak mladog krila Sirize koje je nezadovoljno svojim liderom koji je, kako smatraju mladi, pokleknuo pred pritiscima kreditora i koji ne njihovoj, već tek narednim generacijama mladih obećava boljitak i stabilnost u sopstvenoj zemlji.
Težak zadatak Sirize je da ubedi Grke da sa novim programom koji će biti obelodanjen u Ciprasovom govoru na Sajmu u Solunu, još može da ih povede napred, da može da zemlji obezbedi kakvu-takvu sigurnost, da zaštiti osiromašenu naciju, da pokaže da će umeti da vlada, da će moći da sačuva, je poslednji trenutak da iz Sirizu iz revolucionarne partije preokrene u sistemsku i tako preduhitri stare partije koje u kratkom izbornom roku još nisu uspele da se u potpunosti konsoliduju.
Utoliko pre što se Grci sada odlučuju za partiju koja će biti u stanju da što bolje i bezbolnije sprovede sporazum sa poveriocima koji je odobrio prethodni parlament u kome su „za” glasali i Siriza, i Nova demokratija, i POTAMI i Pasok, dakle, svi pretendenti na vlast. TV duel partija zakazan je za 9. septembar, a dvojice lidera, Ciprasa i Meimarakisa za 14. septembar, nedelju dana pred izbore.
Ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da najveću sigurnost za stabilnost daje eventualna Ciprasova vlada, dok prema drugim anketama, većina smatra da bi najbolje rešenje za Grčku bila vlada nacionalnog jedinstva. Popularnost Ciprasa i lidera Nove demokratije je u ovom trenutku približno jednaka mada je, do skora, lider Sirize vodio ali mnogo manje ubedljivo nego na prethodnim izborima.
Činjenica koja je istovetna u svim anketama je da Grkinje, apsolutnu prednost u svemu daju Aleksisu Ciprasu i jedino njega žele za premijera .Odlučujući poen u njegovu korist može da bude činjenica da je sa njim na čelu vlade Grčka prvi put imala četdesetogodišnjeg premijera, da su njegova mladost i snaga očigledni u svim javnim istupanjima i da mlađi deo populacije, i pored grešaka koje je Cipras načinio i levičarskih principa za koje smatraju da je izneverio, veruje da on može da ih povede napred. Mladi, pokazuju ankete, ne žele da glasaju za generaciju lidera kojima su četiri decenije poverenje davali njihovi roditelji. Iako stari kadar Nove demokratije Evangelos Meimarakis u govorima poručuje da će Grčku povesti napred, iako su neke pozicije u starim partijama date izrazito mladim ljudima, malo je vremena da te promene i zažive.
To je, u ovom trenutku, jedini realni adut Ciprasa. Sasvim drugo pitanje je hoće li uopšte, i ako pobedi, moći da formira vladu. Njegove nešto mekše izjave o eventualnim partnerima, ukoliko budu pravovremene, možda i budu ključno rešenje i spasu zemlju još jednih nepotrebnih i još neizvesnijih izbora.
