Izvor: Politika, 24.Apr.2012, 23:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Francuzi glasaju za Grčku
Ako Sarkozi ode u penziju, „Merkozi” ostaje bez zadnjih točkova, a Evropa dobija šansu da otpočne političku debatu o krizi
Ako ne glasate za mene, preti Nikola Sarkozi, Francuska će upasti u iste neprilike kao Grčka ili Španija.
Otkako je ušao u istoriju kao prvi predsednik Francuske koji je u prvom krugu izborne trke dobio manje glasova >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << od protivkandidata, Sarkozi pokušava da Francuzima utera strah u kosti.
U negativnoj kampanji koja će, kako se procenjuje, pratiti njegov diskurs do drugog kruga 6. maja, Sarkozi tvrdi da će sudbina Grčke i Španije zadesiti i Francuze, ukoliko umesto njega u Jelisejsku palatu dovedu socijalistu Fransoa Olanda.
„Biću nemilosrdan”, najavljuje predsednik, dok njemu naklonjeni „Figaro” citira poruku neimenovanog savetnika da je „sve dozvoljeno” i da Sarkozijev tabor „mora da iscrpi Olanda stalnim napadima”.
Sarkozi je obećao da će se penzionisati ukoliko ne bude reizabran. Ako kojim slučajem bude još pet godina u Jelisejskoj palati, kaže da će dosledno sprovoditi politiku dogovorenu u dogovoru sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel.
Evropa, međutim, sve učestalije osporava ovaj pakt, jer se u Portugaliji, Grčkoj, Španiji i Irskoj pokazalo da rigorozno stezanje kaiša guši pacijenta, umesto da ga izleči.
U Španiji vlada desnog centra javno i zvanično podržava Sarkozija, ali privatno, kako je procurilo u Madridu, sve češće se debatuje da bi dolaskom Olanda sporazum o rigoroznoj štednji morao da pretrpi izmene.
Oland je zagovornik drugačije ekonomske politike: traži da se promeni tempo budžetskih ušteda, omogući rast, drastično povećaju porezi imućnima a da se rastereti običan svet na koji pada najveći teret krize.
Dolaskom levice na čelo Francuske, nezvanična je ocena iz nekoliko evropskih metropola, Stari kontinent bi otvorio političku debatu o ekonomskoj krizi koja je do sada bila prigušivana iz Nemačke.
Čak ni Berlin nije više jedinstven u bojkotu Olanda i podršci Sarkoziju. Mnogi su u Berlinu svesni da je prodor ekstremne desnice sa Marin le Pen na čelu usledio zbog Sarkozijevih grešaka.
Iz Brisela je već upućena poruka Sarkoziju da se ne igra sa privlačenjem pristalica Nacionalnog fronta, jer su njihove ideje suprotne evropskim vrednostima.
Ne samo u mediteranskim zemljama, već i u nekim ključnim članicama EU, počelo je povoljnije da se gleda na mogućnost da Sarkozi ode u penziju i da duo „Merkozi” ostane bez zadnjih točkova. To bi, kako se komentariše u Parizu, Madridu i Rimu, značilo povratak debate i skidanje okova sa „više olovnog nego zlatnog pravila” o rigoroznoj fiskalnoj disciplini.
U očekivanju rezultata drugog kruga predsedničkih izbora, debata o novoj formuli za izlazak iz krize već je počela, konstatuje u jučerašnjem uvodniku londonski „Gardijan”. Mogla bi da doprinese povratku poverenja u EU, kako se nezvanično komentariše u Madridu, gde se traži javnija, jasnija i efikasnija aktivnost Brisela. Takvo mišljenje vlada i u jednom delu francuskog mnjenja, dok im sa Sarkozijeve strane stižu strašne pretnje.
Grci su ipak najveseliji zbog Sarkozijevih poljuljanih izgleda da nastavi mandat. Jedan od atinskih listova zaključuje da su „Francuzi u prvom krugu glasali za Grčku”, misleći na šansu koju ima Oland da promeni ili bar ublaži ekonomsku formulu dueta „Merkozi”.
Zorana Šuvaković
objavljeno: 25.04.2012
