Izvor: B92, 04.Feb.2011, 09:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EU daje još novca za dužničku krizu
Berlin -- Kada je Grčka zapala u krizu, Evropska unija je najpre osnovala fond za pomoć toj zemlji, a zatim i Evropski stabilizacioni mehanizam.
Sada je dilema da li povećati sredstva u fondu ili ne, o čemu će se raspravljati na predstojećem sastanku na vrhu.
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo i komesar za monetarna pitanja Oli Ren zatražili su povećanje sredstava u Fondu za pomoć >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << najzaduženijim članicama evrozone, takozvanog kišobrana spasa.
„Namera prilikom stvaranja kišobrana spasa bila je da se finansijskim tržištima poruči - sada stiže velika toljaga, ne isplate se špekulacije protiv perifernih zemalja evrozone i neće biti dopušteno da one bankrotiraju", smatra Jirgen Mates iz Instituta za nemačku privredu u Kelnu.
Da bi se to obezbedilo, kišobran spasa mora biti dovoljno veliki - u njemu je sada 750 milijardi evra, ali kako deo novca predstavljaju garantije na raspolaganju je 440 milijardi.
Profesor Volfgang Gerke iz Bavarskog finansijskog centra u Minhenu smatra da nema razloga da se suma povećava. „Smatram da je opasno da se najavljuje povećanje obima fonda i pre nego što je novac potrošen. Ukoliko se već sada obeća još novca zemljama dužnicama biće manja spremnost da se učini sve što je potrebno kako bi se steklo poverenje na finansijskim tržištima", kaže Gerke.
I u krizi postoji šansa, primećuje Dojče vele. Naime, situacija nije tako dramatična kao što se predstavlja.
Istina, Italija ove godine mora da obezbedi 270 milijardi evra na tržištima, ali profesor Gerke kaže da „italijanska privreda iza sebe ima veoma solidne banke koje jedva da su pogođene krizom. U Španiji, istina, ima problema sa štedionicama, ali su ostale španske banke veoma solidne".
Tačno je da je za refinansiranje dugova Italiji, Španiji, Portugalu, Irskoj i Grčkoj potrebno veoma mnogo novca, ali finansijska tržišta raspolažu ogromnim sredstvima koja su spremna i da ulože što se najbolje vidi na primeru dobre prodaje irskih obveznica u januaru.
Što se nervoze na njima tiče, ona može biti i od koristi za Irsku, Grčku i Portugal, jer kako kaže Jirgen Mates, „to su zemlje koje su po konkurentnosti daleko zaostajale. Kriza je doprinela tome da počnu ozbiljne reforme i nadajmo se da će biti i sprovedene. Dakle, i u krizi postoji šansa".
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
