Izvor: B92, 21.Feb.2012, 16:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
FEST i publika se odlično razumeju
Umetnički direktor FEST-a Borislav Anđelić najavio je da će jubilarni, 40. FEST biti i podsetnik na protekle četiri decenije popularnog beogradskog festivala i presek savremene svetske produkcije, a posebno je preporučio filmove "Drvo života" i "Melanholija".
"Mi smo se potrudili ove godine da to bude ne nostalgično sećanje, ali da se obeleži ono što je za ovih 40 godina stvoreno. Usmeren je na to da bude >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i podsetnik i realna slika savremenog pogleda na film u svetu, a naravno da bude i otvaranje nekog pogleda ka budućnosti", rekao je on u intervjuu Tanjugu uoči 40. FEST-a koji počinje 24. februara.
Anđelić je istakao da je beogradska publika, i u ovim vremenskim uslovima, već dobro odgovorila na programsku ponudu, tako da je do sada prodato više od 50.000 karata.
"To znači da postoji jedna uzajamna ljubav između FEST-a i publike, koja se nastavlja", rekao je on.
Na pitanje šta se ne sme propustiti, odgovorio je da su ukusi različiti, a ponuda raznovrsna - glavni program, Holivud, Panorama u svetu, dva fokusa - Britanika i Kanada, takmičarski "Evropa van Evrope", ali i ciklus "Evropa u Evropi".
"Od filmova koje bi svakako trebalo gledati tu je film na otvaranju ''Drvo života'' Terensa Malika, dobitnika Zlatne palme u Kanu. Treba videti i ''Melanholiju'' Larsa fon Trira koji je dobio nagradu za najbolji film Evropske filmske akademije. Meni se jako dopadaju ''Avr'' Akija Kaurismakija i ''Dečak sa biciklom'' braće Darden".
"Vrlo mi je simpatičan film ''Moramo da govorimo o Kevinu'', koji je podobijao silne nagrade, a posebno bih pomenuo meni drag argentinski film ''Kinez za poneti'', simpatičnu priču o tranziciji koja je svuda prisutna", rekao je Anđelić.
On je dodao da će posle FEST-a, koji se završava 4. marta, kao "FEST na bis" 5. marta biti prikazan naknadno obezbeđeni "Glumac" (The Artist), koji je u vrhu konkurencije za Oskara.
Umetnički direktor FEST-a najavio je da je povodom jubileja spremljena "monografija koja će pratiti tih 40 godina, neka vrsta podsetnika sa informacijama ko je sve bio ovde" i dodao da je FEST bio značajna manifestacija, "stvorena u hladnoratovskom periodu kada smo geostrateški bili mnogo veća i značajnija zemlja".
"FEST je tada omogućavao susret Istoka i Zapada, mi smo za vreme Tita bili u trendu i ovde su dolazila mnoga značajna imena", rekao je on.
Ove godine, međutim, FEST "raspolaže sa relativno manjim sredstvima nego prethodnih godina".
"To je realnost. I u svetu su slični uslovi sa sličnim manifestacijama. Svi smanjuju svoje budžete, smanjuju broj gostiju. Ove godine je i na festivalu u Berlinu bilo relativno skromno u odnosu na prethodne godine. Ipak, imaćemo neke zanimljive goste", ocenio je Anđelić.
"Na otvaranju će biti naš poznati i jedini živi Srbin poreklom u holivudskoj produkciji Piter Bogdanović, kao i Jirži Mencel, dobitnik Oskara. Gost će biti i poznati producent Menahem Golan. Oni će imati i svoje masterklasove", najavio je on, a gosti će biti i autori filmova iz jedinog takmičarskog programa FEST-a "Evropa van Evrope".
Što se tiče budućnosti festivala, primetio je da "uvek može bolje".
"Međutim, FEST nema mnogo prostora za širenje zbog nekoliko problema, a prvi je - porodica festivala. FEST je pre 40 godina bio izuzetna manifestacija na celom Balkanu. U međuvremenu su se mnoge sredine razvile. Sada imate festival u Sofiji, u Mađarskoj, u regionu, Sarajevu, Ljubljani, Zagrebu, Puli. Svi oni žele da imaju slično značenje i sličnu veličinu kao FEST", istakao je Anđelić.
On je napomenuo da i u svetu mnogi gradovi, zbog gledanosti i publike, formiraju festivale pa nema mnogo prostora da se obezbede filmovi, jer je konkurencija velika kada sve prvo pokupe Berlin, Kan i Venecija ili Toronto.
Prema njegovom mišljenju, "tu FEST nema neku šansu, već mora da se alternativnim načinima domogne gostiju i zato je upravo orijentacija na mlade reditelje, one koji dolaze, kojima ovo može da bude neka odskočna daska".
Anđelić je proteklih dana boravio na festivalu u Berlinu na kojem je, kako je rekao "i ove godine bilo dosta političkih tema, ali su se one pohabale ili imaju neku jednodimenzionalnost".
"Taj pogled na svet nije razuđen kako bismo mi želeli da bude. Dominiraju teme aktuelnog političkog stava Zapada prema događanjima, bilo da su oni u Egiptu, na Dalekom istoku... Onda se i autori tome priklanjaju, jer svako gleda kako će da dođe do sredstava za film", napomenuo je on.
Predsednik srpske sekcije udruženja novinara i kritičara Fipresci Anđelić je u Berlinu video i kontroverzni film "U zemlji krvi i meda".
"Vrednost filma Anđeline Džoli je ništavna u odnosu na prašinu koja se digla oko filma. On je jako loše prošao u Americi kod gledalaca i kod kritičara. Mislim da mu je posvećena preterana pažnja, s obzirom na ono što film prikazuje", rekao je on.
"Ako govorimo o filmu, vrlo je prosečan, barata mnogim klišeima i stereotipima. Ništa novo nije donela. Što se tiče njenog odnosa prema građanskom ratu u Sarajevu, mislim da je njeno tumačenje, uz dužno poštovanje, ne mešajući se u umetničke slobode, u dramaturškom smislu čitav niz stvari potpuno pogrešno postavilo", ocenio je Anđelić.
On je dodao da je "ceo film tako napravljen da su za sve probleme tamo krivi Srbi", a da je sam film, kao ostvarenje, prilično loše napravljen.
"Sve je preterano na jedan pamfletski način. Mislim da je to prilično slab film i da je mnogo buke ni oko čega", zaključio je on.
