Izvor: BKTV News, 17.Mar.2017, 15:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nedeljni pogled: Srbija ispunjava standarde
Pregled događaja koji su obeležili sedmicu na izmaku.
Premijer Srbije Aleksandar Vučić je sigurno politički lider sa prostora zapadnog Balkana koji uživa veliko poverenje jedne od najznačajnijih političkih figura Evrope – nemačke kancelarke Angele Merkel. I poseta premijera Vučića Nemačkoj protekle nedelje pokazala je veliko uzajamno poštovanje između dva politička lidera.
Posebno treba naglasiti poštovanje koje kancelarka Angela Merkel pokazuje prema >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << rezultatima koje ostvaruje Vlada Srbije i premijer Vučić, posebno u segmentu reformi. „Reforme pokazuju da je Srbija na dobrom putu“ naglasila je posle razgovora sa premijerom Vučićem u Berlinu nemačka kancelarka Angela Merkel, i posebno istakla da Srbija daje veliki doprinos po pitanju migranata. Ona je poručila da reformski napori Srbije napreduju i da se ispunjavaju zadaci EU, kao i da premijer Vučić ima u tome podršku Nemačke. Srbija ispunjava standarde, a za to su dokaz dva nova poglavlja u pregovorima sa EU koja su otvorena, naglasila je Angela Merkel.
Veoma je značajna rečenica Angele Merkel da zemlje zapadnog Balkana imaju evropsku perspektivu i da se nada da će biti prevladane aktuelne tenzije u regionu.
Sastanak sa Angelom Merkel u ovom veoma složenom trenutku za čitav region je u političkom smislu izuzetno značajan za Srbiju i predstavlja veoma značajan diplomatski potez premijera Vučića. I u ekonomskom smislu, ova poseta ima veliki značaj, jer su nove nemačke investicije bile jedna od tema razgovora. Ne treba zaboraviti činjenicu da nemačke kompanije zapošljavaju u Srbiji čak 32.000 ljudi.
I ovaj sastanak je pokazao da su premijer Vučić i Srbija pouzdani politički partneri vodeće zemlje EU – Nemačke, što ima veliki značaj za našu zemlju – i u smislu evrointegracije, i na polju novih investicija, ali i u smislu regionalne stabilnosti. U svakom slučaju, poseta premijera Vučića Nemačkoj bila je pun pogodak – i u diplomatskom, i u političkom i u ekonomskom smislu.
Premijer Srbije Aleksandar Vučić učestvovao je i na Samitu lidera zemalja regiona Zapadnog Balkana koji je održan u Sarajevu. Skup koji je održan u senci sve većih političkih napetosti, u fokusu je imao veoma značajne teme regionalne ekonomske saradnje. Uoči ovog skupa, premijer Srbije Aleksandar Vučić pokrenuo je i inicijativu za formiranje carinske unije zemalja regiona, odnosno stvaranje jedinstvenog tržišta na prostoru koji obuhvata oko 20 miliona stanovnika. Tu ideju podržao je i evropski komesar za pridruživanje Johanes Han.
Posle skupa, premijer Vučić je naglasio da je među zemljama zapadnog Balkana teško postići jedinstven stav oko političkih tema, ali je važno da je postignuta saglasnost da je ekonomija ono što može da pomeri region unapred. Premijer Vučić je naglasio da i EU razume da na kraju mora da se vidi doprinos u kilometrima puteva, auto-puteva, železničkih pruga, a ne u nekim studijama izvodljivosti i sl.
Komentarišući aktuelno političku situaciju i srpsko-bošnjačke odnose, Vučić je rekao da bez obzira da li se to dopada ili ne Banjaluci i Sarajevu, Srbi sa Bošnjacima moraju da žive u miru i onaj ko ne razume to ne može razumeti ni kakva je budućnost i Srbije i srpskog naroda u celini.
Učešće premijera Vučića na samitu lidera regiona u Sarajevu ima veliki politički značaj, posebno u vremenu kada su politički odnosi između srpske i bošnjačke strane u BiH veoma loši, i kada su bilateralni odnosi između Srbije i BiH u „senci“ nedavne inicijative Bakira Izetbegovića o obnavljanju optužbe protiv Srbije za genocid u Bosni i Hercegovini pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, koja je ponovo odbijena. Posebno zbog činjenice da je premijer Vučić insitirao na ekonomskim pitanjima regionalne saradnje, i projektima koji bi tu saradnju mogli da unaprede, poput autoputa od Niša, preko Kosova i Metohije do Albanije.
Naredni Samit EU i zemalja Zapadnog Balkana održaće se u julu u Trstu, a domaćin skupa biće Italija.
Vlasti u Prištini nastavljaju da povlače riskantne i unilateralne političke poteze. Posle pokušaja da se bez izmene ustava, i mimo volje čak i NATO i međunarodne zajednice izvrši transformacija tzv. „Bezbednosnih snaga Kosova“ u tzv. „Vojsku Kosova“, sada je vlada Ise Mustafe donela odluku da se sva nepokretna imovina na Kosovu registrovana na ime SFRJ, Srbije i Autonomne Pokrajine Kosovo, registruje na ime „Republike Kosovo“ kao vlasnika te imovine. Ta odluka se odnosi na imovinu državne i vojne administracije i imovinu bivših društveno političkih organizacija. Kako su istakli zvaničnici vlade u Beogradu, ova odluka vlasti u Prištini za Srbiju je nelegalna i nema pravni značaj.
Prvi potpredsednik vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić naglasio je da ova odluka Prištine nema utemeljenje ni u kakvom dogovoru niti sporazumu i da je za Srbiju apsolutno neprihvatljiva. Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić najavio je da će predložiti da Vlada Srbije na prvoj sledećoj sednici poništi ovu nelegitimnu odluku vlade u Prištini i potsetio da je Vlada Srbije sličnom odlukom uspešno zaštitila državne i nacionalne interese prilikom pokušaja Prištine da otme „Trepču”.
Veoma je interesantno da je vlada u Prištini ovu odluku donela na tajnoj sednici 1. marta, i to bez konsultacija sa srpskim ministrima.
Očigledno je da je ovo još jedan u nizu jednostranih poteza vlasti u Prištini, što jasno pokazuje da njih ne interesuje dijalog u Briselu, jer je srpska delegacija na tim sastancima više puta pokretala tu temu, ali je delegacije Prištine o tome odbijala da razgovara.
Marko Đurić, direktor Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju, naglasio je da je odluka privremenih institucija u Prištini o prisvajanju imovine Srbije protivpravna, protivustavna i ništavna i da ne proizvodi nikakve pravne posledice za naše institucije i građane. Upozorio je da nas jednostrane odluke Prištine, kao što je ova, udaljavaju od dijaloga, normalizacije odnosa, mira i stabilnosti.
Zvanični Beograd očekuje jasnu reakciju međunarodne zajednice na ovu, potpuno nelegalnu odluku, na isti način kao što je reagovala na pokušaj donošenja odluke o formiranju takozvane vojske Kosova. Jasno je da Srbija nikada neće pristati na pokušaj otimačine imovine Srbije na prostoru Kosova i Metohije.
I premijer Vučić pokrenuo je pitanje ove nelegalne odluke na regionalnom samitu u Sarajevu, na kojem je učestvovao i kosovski premijer Isa Mustafa.
Stranka desnog centra VVD holandskog premijera Marka Rutea osvojila je najviše mandata na izborima u Holandiji, i to relativnu većinu od 33 od 150 mesta u holandskom parlamentu. Pobeda aktuelnog, pro-EU kandidata Rutea nije neočekivana, ali je možda ubedljivija nego što su to prognoze pre izbora govorile. Jer, favorit izbora, lider desničarske Partije za slobodu (PVV) – Gert Vilders osvojio je 20 mandata u novom parlamentu. Vilders (koga tamošnji novinari često zovu i „holandskim Trampom“), anti-islamista, koji je veliki protivnik i EU, očekivao je sigurno bolji rezultat na izborima, iako je dobio 5 mandata više u poređenju sa prethodnim izborima.
Izbori u Holandiji su bili prvi veliki test za EU u ovoj godini – na kojem su snage odmerili pro-EU i anti-EU snage i koji su bili svojevrsni test političke snage populističkih nacionalističkih pokreta, koji jačaju širom Evrope, ali i EU. Posle Brexita i pobede Donalda Trampa u SAD-u, od desničara Vildersa (koga često porede i sa Mari Le Pen) se očekivalo da ozbiljno uzdrma poziciju proevropskog premijera Marka Rutea. Međutim, prema ocenama analitičara, Rute je uspeo da mobiliše svoje glasače (izlaznost na izborima je bila oko 80 odsto), a na ruku mu je išla i diplomatska kriza između Holandije i Turske, izazvana odlukom vlade u Hagu da zabrani turskim ministrima da održavaju političke skupove na njenoj teritoriji sa namerom da prikupe glasove za referendum o promeni ustava. Turski predsednik Erdogan i njegovi saradnici su oštro kritikovali holandsku vladu i nazivali je čak „nacističkom“. Čvrst stav holandskog premijera Rutea u odnosu na Tursku izgleda da je privukao na njegovu stranu i deo neodlučnih desničarskih glasača, odnosno Vildersu odneo deo njegovih „umerenijih“ birača.
Globalno gledano, izbori u Holandiji su bili prvi veliki politički ispit za EU u ovoj godini i neka vrsta referenduma o ostanku Holandije u Uniji. Činjenica je da su proevropske stranke ostvarile pobedu, i da će Holandija i dalje biti stabilan član EU i jak saveznik briselske administracije, posebno u teškim vremenima pregovora sa Velikom Britanijom, ali i preko potrebnim reformama EU. Međutim, i ovi izbori su pokazali da su populizam i „oštra“ desnica u naletu, koja crpi snagu iz Brexita, slabosti EU i pobede Donalda Trampa u SAD-u.
Za evropske zvaničnike rezultati izbora u Holandiji su jedna dobra vest u političkom sivilu koje vlada EU i pozitivan nagoveštaj pred predstojeće izbore u Francuskoj i Nemačkoj.
