Izvor: Politika, 22.Mar.2012, 23:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nije ova pesma stvar
Koncept izbora za Pesmu Evrovizije se menja iz godine u godinu, ali se osim Bregovićevog efektnog šoua ništa nije popravilo
Konačno su građani Srbije upoznati sa dugo najavljivanom i mistifikovanom pesmom sa kojom će naš Javni servis nastupiti na ovogodišnjem izboru za Pesmu Evrovizije. Mediji su mesecima ranije samouvereno najavljivali da ćemo čuti verovatno pobedničku pesmu našeg najuspešnijeg učesnika Evrovizije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Željka Joksimovića. Ova najava je potpuno apsurdna ako imamo u vidu da Srbija ima pobednika Evrovizije Vladimira Graića a da on nije bio angažovan da piše ovogodišnju pesmu. Kako to da autor i izvođač koji je nekoliko puta bio nadomak pobede bude uspešniji od kompozitora koji je pobedio, spada u red promotivnih grešaka koje je čak i najmanje upućena publika, u koju spadam i ja, odmah i prepoznala.
Naime, RTS je povodom promocije nove pesme upriličio emisiju u kojoj je Željko Joksimović izveo svoje najveće hitove i kada se sve te pesme skupe na jednom mestu nema sumnje da je reč o jednom vrlo bogatom opusu koji je obeležio našu estradu u poslednjih desetak godina. Ukoliko se ovakav koncept emisije može opravdati kao mudar programski potez RTS-a, jer je sebi snimio koncert jednog popularnog izvođača i autora, na planu dramaturgije se ispostavio kao izuzetno rizičan.
Jerpredstavljanje nove pesme je ostavljeno za kraj, a materijal koji se predstavlja morao je biti uzbudljiviji od onoga što se do tada čulo. Međutim, u scenskom pogledu poslednja pesma nije donela osveženje. Kada je o muzici reč, nema nikakve sumnje da je upadljivo slabija od njegovih regionalnih megahitova koji su pre toga otpevani.
Samo mala deca veruju da voda koja se sliva niz vodopad u reklami za mineralnu vodu stvarno stoji u flaši koja se prodaje. Otud je naivno poverovati da su svi zaista prvi put čuli pesmu tokom pomenute emisije. Zbunjujuće je da na Javnom servisu nije bilo nijednog urednika koji bi imao dovoljno znanja i autoriteta da vrati pesmu Joksimoviću i zatraži neku drugu koja će moći da parira konceptu emisije gde ta numera predstavlja vrhunac a ne pad.
O tome da su čak i laici odmah čim su čuli pesmu znali iz kojih poznatih hitova je preuzet koji deo, da i ne govorimo. Uostalom, emisija je pred otkrivanje nove pesme dokazala da je Joksimović izuzetno vešt kompozitor koji sebi nikada ranije nije dozvoljavao takve greške.
Posle kraha u suštini ipak smislene Beovizije – posle nekoliko godina zaredom u kojima se nije moglo prikriti da se takmičenje namešta, a bogami i kada se dešavalo da nameštanje bude toliko agresivno da se na kraju ni ne ostvari – nastupila je nova faza izbora našeg predstavnika. Koncept izbora se menja iz godine u godinu, ali se osim Bregovićevog efektnog šoua ništa nije popravilo. Važno je napomenuti i da se naš pobednik Marija Šerifović kvalifikovala kada je prošla Beoviziju.
Evrovizija kao relativno uspešan segment rada Javnog servisa pokazuje znake haotičnosti i proizvoljnosti koji odlikuju upravo najneuspešnije sfere našeg društva.
Pre nekoliko sedmica sam hteo da zovem kablovskog operatera da proverim da li je sve u redu sa instalacijom jer nisam mogao da poverujem da svaki put kada pustim RTS na tom kanalu ide „Selo gori a baba se češlja”. Imamo i sreće da je šou Željka Joksimovića emisija koju ćemo gledati sledećih nekoliko godina.
Dimitrije Vojnov
objavljeno: 23.03.2012
