Izvor: RTS, 30.Jan.2012, 20:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U očekivanju recesije
Rešavanje grčkog problema, uvođenje strožih fiskalnih mera, ublažavanje recesije i smanjivanje nezaposlenosti glavne su teme prvog ovogodišnjeg samita lidera EU.
Cilj prvog samita lidera zemalja Evropske unije u ovoj godini je dolaženje do novog fiskalnog ugovora koji uvodi strože mere finansijske discipline. Pitanja poput ublažavanja recesije, rešavanja budžetskog problema Grčke i smanjivanja nezaposlenosti, dominiraju samitom.
Uoči samita >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << EU, u Belgiji štrajk javnog sektora, prvi generalni od 2005. godine i prvi koji organizuju sva tri sindikata. Povod su mere štednje.
Blokiran blokiran železnički i vazdušni saobraćaj. Vlada je bila spremna da angažuje vojne aerodrome za doček evropskih zvaničnika, ali je za sada aerodrom u Briselu otvoren.
Prvi izveštaji sa samita pokazuju da evropski lideri smatraju da je potrebno pronalaženje novog rešenja, pošto ovo koje je već primenjeno ne postiže rezultate kakvi su se očekivali.
Naime, kresanje budžeta i smanjivanje potrošnje je u nizu zemalja, poput Španije, rezultiralo povećanjem nezaposlenosti, jer zbog manjih izdataka i politike štednje država nije mogla da izdvoji više novca za podsticanje zapošljavanja.
Zbog toga će, čini se, glavni cilj biti pronalaženje ravnoteže između ekonomskog razvoja i mera štednje.
Britanski premijer Dejvid Kameron rekao je da se evropski lideri na samitu moraju najozbiljnije pozabaviti podsticanjem rasta privreda zemalja članica, kako bi se stvorila radna mesta, jer je kako kaže stopa nezaposlenosti "veoma zabrinjavajuća".
"To znači da se ozbiljni napori moraju uložiti u deregulaciju, odnosno olakšavanje i podsticanje otvaranja novih preduzeća, posebno malih, kako bi ona mogla da stvaraju nova radna mesta. Sve to bi trebalo da rezultira rastom privrede", kaže britanski premijer.
"Zapošljavanje je glavna tema", reči su premijera Luksemburga Žan-Klod Junkera slažući se sa britanskim kolegom.
"Moramo da naučimo da nije sve u konsolidaciji naših finansija, već i u podsticanju rasta privreda zemalja evrozone, jer će se samo tako stvoriti nova radna mesta", ističe Junker.
Imajući u vidu da se već očekuje da će ekonomija evrozone ove godine doživeti blagu recesiju, vlade problematičnih članica moraju da pronađu načine da povrate proizvodnju i sprovedu reforme kako bi uspešno rešile krizu i obezbedile dugoročni privredni rast.
"Ovde nije po sredi izbor između fiskalne konsolidacije i privrednog rasta. Nama trebaju oboje, kaže predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo.
Nezaposlenost je jedan od gorućih problema Unije. Prosečna stopa nezaposlenosti sada iznosi oko deset odsto, odnosno 23 miliona ljudi, dok je samo u Španiji bez posla pet miliona ljudi, pa sada iznosi rekordnih 23 odsto.
Grčka briga evrozone
Na samitu bi trebalo da bude formiran i Evropski stabilizacioni mehanizam, u koji će biti uloženo 500 milijardi evra, a koji 1. jula treba da zameni dosad privremeni Fond.
Uprkos tome, Grčka ozbiljno brine njene partnere u EU. Ta zemlja pregovara sa bankama o otpisu duga od 100 milijardi evra.
Paralelno s tim, Nemačka se opire davanju obećane pomoći Atini u iznosu od najmanje 130 milijardi evra, bez pojačane kontrole politike te zemlje.
Nemački ministar finansija Volfgang Šojble rekao je za Vol strit džornal da Grčka neće dobiti više novca ako ne sprovede najavljene reforme i smanji deficit.
Vlasti u Berlinu predložile su i da se Grčka stavi pod evropsko tutorstvo s pravom veta na budžetske odluke Atine. Taj predlog je naišao na protivljenje Grčke, ali i nekih članica EU.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija, Štrajk
