Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 08.Dec.2020, 18:50

Starović: Proširenje EU je pitanje političke volje, a ne kriterijuma

Blokada zaključaka o proširenju u Savetu EU treba da posluži kao svojevrsno otrežnjenje za sve one kojima dosad nije bilo jasno da je proces proširenja EU uslovljen političkom voljom država članica, a ne ispunjavanjem kriterijuma kandidata, kaže Nemanja Starović iz Centra za društvenu stabilnost.

"Odsustvo bilo kakve ozbiljnije rasprave o proširenju i konkretnih poteza na tom planu najbolje >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << govori o tome koliko se nisko ta, nekada važna, politika EU danas nalazi na listi prioriteta u Briselu i u ključnim evropskim prestonicama", kaže Starović za Tanjug.

Kaže da političke volje za prijem novih članica nema zbog zamora od proširenja, a da je na državama kandidatima, poput Srbije, da zauzmu pragmatičan stav i da, ne napuštajući put koji formalno vodi ka punopravnom članstvu, zajedno sa partnerima u ključnim evropskim prestonicama izgrade modele funkcionalne sektorske integracije regiona u EU.

Starović naglašava da bi to moglo predstavljati optimalno srednjoročno rešenje od koristi za sve građane.

"Ovakva poruka Brisela bi morala doprineti jačanju svesti među svim regionalnim akterima o značaju međusobnog povezivanja kroz inicijative poput Malog Šengena koje predstavljaju zdravu i realističnu alternativu maglovitim obećanjima o članstvu u EU", objašnjava on i dodaje da realizacija takvih inicijativa zavisi isključivo od nas samih.

Na pitanje da li je Bugarska zaista u ovom trenutku jedini kočničar procesa evropskog proširenja, Starović kaže da je, imajući u vidu celokupnu dinamiku odnosa unutar EU, teško prihvatiti tezu da jedna manja članica zaista može samostalno da blokira realizaciju neke politike od važnosti za čitav blok.

"Mnogo puta smo do sada svedočili takvom scenariju u kojem bi pojedina država bila isturena u prvi plan kao kočničar određenih procesa, a da se u stvarnosti iza nje nalaze političke strukture daleko veče specifične težine", objašnjava on.

Kaže da iz ove situacije treba izvuči pravilne zaključke, jer, dodaje on, sasvim je izvesno da i nas očekuje identičan, ako ne i oštrije konfrontirajuči odnos zvaničnog Zagreba, na primer, u budućnosti.

"Na građanima Severne Makedonije je da ocene jesu li žrtve koje su do sada podneli na identitetskom planu imale smisla, te gde bi im zapravo mogao biti kraj, ako državno rukovodstvo u Skoplju nastavi sa politikom akomodacije suseda zarad članstva u EU koje se uprkos svemu tome konstantno izmiče", smatra on.

Na pitanje kako da tumačimo poruke koje su poslednjih desetak dana slali bivši zvaničnici EU, poput Havijera Solane ili Erharda Buseka, a koji predlažu ubrzanu integraciju Zapadnog Balkana u EU, Starović naglašava da nije neuobičajeno da nekadašnji nosioci visokih državnih funkcija nakon odlaska sa njih počnu sa propagiranjem vizionarskih ideja.

"I Havijer Solana i Erhard Busek dobro znaju koliko bi puna integracija Zapadnog Balkana bila od koristi za samu EU, kako zbog daljeg ekonomskog razvoja, tako i u pogledu sigurnosti i potvrde političkog autoriteta, međutim, upravo zato što su u poziciji bivših državnika imaju slobodu da javno zastupaju politike koje se nisu usuđivali da sprovode dok su bili na visokim položajima", ističe Starović.

Poruke o ubrzanom prijemu čitavog regiona u EU, zaključuje Starović, koje dolaze sa takvih adresa svakako prijaju uhu, ali imaju veoma malu praktičnu vrednost.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...