Izvor: Blic, 18.Nov.2011, 03:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija između barikada i kandidature
Šahovskim jezikom rečeno - Srbija je stalno u cajtnotu. Naročito uoči odlučujućih poteza, odnosno najvažnijih političkih događaja. Primera radi, krajem septembra, samo desetak dana pre isteka roka za utvrđivanje predloga Evropske komisije da se Srbiji dodeli status kandidata za članstvo u EU, vladala je velika, skoro potpuna neizvesnost.
Ista, čak i veća neizvesnost vlada i danas na samo dvadeset dana pre očekivanog datuma dobijanja kandidatskog statusa Srbije >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << (9. decembra). Ta neizvesnost krajem septembra (a i danas) posledica je vrlo napete situacije na administrativnim prelazima Jarinje i Brnjak, nastale krajem jula kada je specijalna albanska policijska jedinica ROSU pokušala da oružanom silom zauzme ove prelaze.
Evropska komisija je 12. oktobra, ipak, utvrdila predlog da se Srbiji dodeli kandidatski status. Ali, od tada, tačnije od kraja jula do danas, situacija na severu Kosova suštinski se nije promenila. Naime, srpske barikade i danonoćna dežurstva Srba na njima i dalje traju. I dalje se dešavaju vrlo opasni fizički, pa i oružani sukobi na barikadama (sada sa snagama Kfora), a pregovori Beograda i Prištine o tzv. tehničkim pitanjima, uz posredovanje EU, i dalje su u prekidu. Ne sprovode se ni sporazumi postignuti u toku briselskih pregovora o načinu rešavanja pojedinih tzv. tehničkih pitanja (katastar, matične knjige, sloboda kretanja, carinski pečat i sl.).
U međuvremenu, uporedo s pokušajima da se elementarno smiri situacija na severu Kosova i stvore politički uslovi za nastavak pregovora, srpski državni vrh je uzaludno pokušavao da se pripremi i u Narodnoj skupštini usvoji nova deklaracija o Kosovu. Ona je trebalo da obezbedi široku saglasnost za nastavak pregovora i za sprovođenje postignutih sporazuma sa Prištinom, kako bi Srbija 9. decembra dobila status kandidata za člana EU. Da bi deklaracija imala potrebnu legitimnost i postigla političku svrhu, nju bi trebalo da podrži ubedljiva većina (oko 200) poslanika, što je do sada redovno bio slučaj s deklaracijama o Kosovu. Sada je to, očigledno, nemoguće postići. Ona čak ne bi dobila podršku ni cele vladajuće koalicije (129 poslanika), jer za nju ne bi glasalo 13 poslanika LSV, SPO i mađarske manjine.
Ove stranke, pre svega LSV i SPO, zahtevaju hitan i potpuni „preokret" u kosovskoj politici, što je za DS, kao stožernu stranku vladajuće koalicije, neprihvatljivo. S druge strane, za opozicione stranke (DSS, SRS, SNS, NS), najavljena kompromisna rešenja iz državnog vrha nisu prihvatljiva, jer smatraju da se time indirektno priznaje nezavisnost Kosova. Istina je, doduše, da se teške odluke i radikalni zaokreti u državnoj politici, po pravilu, ne dešavaju pred kraj mandata. Pogotovo kad je reč o tako važnom i politički osetljivom pitanju kao što je Kosovo. Veoma nepovoljna politička okolnost je i činjenica da je u Srbiji u toku intenzivna predizborna aktivnost, iako izbori nisu raspisani. To kosovsko pitanje čini vrlo zapaljivom političkom temom sa visokim populističkim i patriotskim nabojem, što otežava njegovo uspešno rešavanje u ovom trenutku.
Demokratska stranka je danas, neposredno uoči dobijanja kandidatskog statusa, nesumnjivo spremna na ustupke i značajnu korekciju dosadašnje kosovske politike. Posle neuspelog pokušaja donošenja skupštinske deklaracije, kosovsku politiku u vezi sa sticanjem kandidatskog statusa, vodiće Vlada i predsednik Srbije. Imajući u vidu veoma kratko vreme do 9. decembra i potrebu efikasnog vođenja te politike, kao i ustavna ovlašćenja ova dva državna organa, to je sasvim logično rešenje. U tom smislu realno je očekivati da će se ovih dana u Briselu nastaviti pregovori Beograda i Prištine o rešavanju preostalih tzv. tehničkih pitanja. Vlada Srbije će, verovatno, verifikovati postignute sporazume u okviru briselskih pregovora Beograda i Prištine i obaviti pripreme za njihovo sprovođenje.
Čak i uz rizik protivljenja Srba i njihovih organa na severu Kosova. Posebno osetljivo biće najavljeno kompromisno rešenje u vezi sa carinskim pečatom i režimom na prelazima Jarinje i Brnjak, prema kome bi na njima bila uspostavljena tzv. integrisana, tripartitna carinska kontrola (Unmik, predstavnik prištinske vlasti i Srba). Naravno, biće veoma teško ubediti Srbe, posebno na severu Kosova, da sporazumi o tzv. tehničkim pitanjima ne ugrožavaju njihov status i prava, niti predstavljaju uvod u postupnu primenu Ahtisarijevog plana pod nekim drugim nazivom i sa izvesnim korekcijama. Ali, u granicama faktički nezavisnog Kosova, sa kojim bi Srbija „normalizovala odnose", formalno ne priznajući njegovu nezavisnost.
O novom, realpolitičkom pristupu rešavanju tzv. tehničkih pitanja, kao i kosovskog pitanja u celini, govori intervju predsednika Srbije Borisa Tadića na RTS-u, 13. novembra. Reč je, nesumnjivo, o najavi zvaničnog prihvatanja kompromisnih rešenja u vezi sa tzv. tehničkim pitanjima, koja će na osnovu konsultacija u vladajućoj koaliciji usvojiti Vlada Srbije. Zato je realno očekivati da će Savet EU, bez obzira na tešku ekonomsku i političku krizu u EU i na krupne rezerve Nemačke, 9. decembra Srbiji dodeliti kandidatski status. To bi bilo zasluženo priznanje za njene dosadašnje značajne uspehe na evropskom putu.
A određivanje datuma početka pregovora o pristupanju EU, nesumnjivo je na dugom štapu. Svakako posle sledećih izbora. U principu, to odgovara aktuelnoj vlasti, jer određivanje tog datuma podrazumeva ispunjavanje niza novih, težih uslova sa srpske strane u vezi sa „punom normalizacijom odnosa" sa Kosovom. Ali, ako eventualno izostane kandidatski status Srbije 9. decembra, to bi veoma pojačalo antievropsko raspoloženje građana Srbije, odložilo i otežalo rešavanje kosovskog problema. To bi, takođe, išlo u prilog antievropskim strankama u Srbiji na sledećim izborima, odnosno na neodređeno vreme udaljilo Srbiju od Evrope. Bilo bi logično očekivati da to ne odgovara EU, bez obzira na njenu sadašnju ekonomsku krizu.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija, Kandidatura Srbije, Jarinje
.jpg)
