Izvor: Politika, 23.Dec.2012, 11:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Putin, EU i razgolićena apokalipsa
Dan pred najavljeni smak sveta, planeta je mogla da odahne. Predsednik Ruske Federacije, koji u svojim medijskim nastupima nastoji da se pokaže kao čovek od čelika, samouvereno je rekao da zna kada će doći smak sveta – „biće to za jedno 4,5 milijardi godina”. Dok su neki „naslednici Maja” verovatno već počeli da prave neki novi kalendar za apokalipsu, usklađen sa ovom Putinovo prognozom, Vladimira Vladimiroviča je dan kasnije ipak sačekala jedna apokalipsa i to razgolićena. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Nekoliko polugolih pripadnica grupe „Femen” pokušale su da izvedu performans „Putin je apokalipsa” ispred sedišta Evropskog saveta u Briselu u vreme samita Rusija–EU. Dok su briselski policajci hapsili pripadnice „Femena” koje su na golim grudima imale ispisan natpis „Apokalipsa”, u zgradi na trgu Šuman atmosfera među učesnicima samita nije bila ništa manje napeta. Štaviše, nesaglasje o pitanjima energetike, trgovine, vizne liberalizacije i ljudskih prava su očigledno bila toliko dominantna na sastanku Putina, predsednika Evropskog saveta Hermana van Rompaja i predsednika Evropske komisije Žozea Manuela Baroza da su na potonjoj konferenciji za novinare počele da pršte prave varnice.
Međusobna spočitavanja o nekoliko tema, čini se, bila su samo zagrevanje za razmenu žestokih optužbi koje se tiču energetike. Dok je Putin optužio Evropljane za nefer i selektivan odnos prema ruskim energetskim firmama, koje su često na meri antimonopolskih istraga, Barozo je donekle povišenim tonom istakao da su zakoni EU isti za sve i da Rusija mora da se povinuje pravilima koja važe i za ostale.
Iza ovog javnog nadgornjavanja dva velika partnera, koji već 15 godina održavaju intenzivne sastanke najviših zvaničnika, stoji sukob, s jedne strane, nastojanja Brisela da održi svoju energetsku bezbednost tako što nijedna korporacija neće imati dominantan položaj na tržištu energentima, a s druge strane, pokušaja Moskve da postepeno zagospodari evropskim tržištem gasa i time od Evrope napravi svojevrsnu energetsku koloniju Rusije. U ovoj situaciji obe strane zapravo brane svoje velike geostrateške interese.
Rusija insistira na prodoru u evropsko tržište bez ikakvih ograničenja, jer njen istočni sused Kina svoj uvoz energenata prekopotrebnih za veliki ekonomski rast nije bazirala samo na saradnji sa Rusijom već i sa zemljama centralne Azije, kao što je Turkmenistan. Kroz višegodišnje zasad neuspešne kinesko-ruske pregovore o tome ko će graditi gasovod, njegovoj ruti i kolika će biti cena gasa, Peking je pokazao Moskvi da ne namerava da svoju energetsku bezbednost i ekonomsku budućnost da u ruke baćuškama. U toj situaciji Putin insistira na dva pitanja važna za ruske dugoročne interese. Jedno je stvaranje Evroazijske unije u koju bi ušle i na izvestan način pod kontrolom Moskve bile i centralnoazijske zemlje koje leže na gasu i nafti, a drugo je uspostavljanje dominatnog položaja na energetskom tržištu EU. Prošle godine Rusija je EU snabdela sa 29 odsto nafte i gasa, a izgradnjom gasovoda Severni i Južni tok nameravaju da taj procenat znatno povećaju.
Međutim, Evropljani izgleda nisu toliko naivni koliko se dosad činilo kada su Rusi sa svakom članicom EU pojedinačno pregovarali o isporuci gasa pa su tako u drugom kvartalu 2010. Nemci ruski gas plaćali 150 dolara za 1.000 kubika a geografski neuporedivo bliži Estonci čak 235 dolara. Uvođenjem grupe propisa pod nazivom „Treći ekonomski paket EU”, Brisel je zabranio snabdevačima iz trećih zemalja da budu jedini vlasnici gasovoda i postrojenja za isporuku gasa u EU, kao i uspostavio pravilo o odvajanju trgovine gasom od poslovanja u prenosu gasa. Ovi evropski propisi izuzetno ljute Putina jer zapravo znače da ruski „Gasprom” ne može da ima dominantan položaj te da mora da dozvoli i ostalim proizvođačima da koriste i upravljaju gasovodima Severni i Južni tok.
Da nije bezrazložna zabrinutost Evropljana da Rusi žele da uspostave dominaciju evropskim gasovodima, svedoči činjenica da su proteklih godina postojali brojni pokušaji ruskih kompanija da kupe delove gasne mreže u Francuskoj, Italiji i Velikoj Britaniji. Osim toga, prilikom neuspešnih pregovora oko eksploatacije gasa iz izvora Štokman u Barencovom moru, Rusi su manje-više otvoreno evropskim energetskim kompanijama nudili da eksploatišu ove izvore ali da za uzvrat „Gaspromu” daju deo svojih gasovoda.
Sve to se ne dopada Evropljanima, koji ne žele da se „Gaspromov” očigledno dominantan položaj na tržištu energentima u pojedinim delovima EU proširi na celu Uniju. Zbog toga ne čudi najava da će EU pokrenuti istragu da li je „Gasprom” prekršio propise o konkurenciji time što je vezivao cene gasa za cene nafte. U tim nastojanjima, minuli petak možda nije doveo do apokalipse, ali je zasigurno još jednom razgolitio grudi pripadnica „Femena”, ali i interese Rusije i EU.
Nenad Radičević
objavljeno: 23.12.2012
