Izvor: Danas, 06.Apr.2015, 22:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pun džak - briga
Mirko Drašković iz ivanjičkog sela Močioci dve godine je bio rekorder u proizvodnji krompira. Na Pešteru je njime zasadio 46 hektara, a sada, kako kaže, ne zna koliko mu je ostalo i šta sa njim da radi.
- Bio sam rekorder, moj krompir je dobrog kvaliteta, proizvodnja je skupa, ono što sam mogao prodao sam po ceni od 20 do 25 dinara za kilogram - kaže za Danas Drašković, samo jedan u nizu proizvođača iz ivanjičkog kraja kojeg je uvoz krompira iz EU po damping cenama >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << gotovo "dotukao".
Kada i za najveće proizvođače nastupe problemi, onda je vrag odneo šalu, pa oni očekuju da im u pomoć pritekne država. Za sada te pomoći, kako kaže Drašković, nije bilo. "Niko ne obraća pažnju na nas", ističe on. Pažnju države nisu uspeli da privuku čak ni kada su prethodnih nedelja najavljivali da bi ceo rod mogli da pobacaju na ulice.
Proizvođači krompira nailaze na iste problema kao i uzgajivači svinja, stočari. Zatvaranje granica na relaciji Rusija - EU dovela je do prelivanja robe na srpsko tržište i to po niskim cenama. Toliko niskim da domaći proizvođači ne mogu da se nose sa tim. Tako se krompir iz uvoza nabavlja po cenama od četiri do šest dinara po kilogramu, a po dva dinara košta industrijski krompir za koji kažu da sadrži preveliku količinu skroba.
- Cena je niska jer je ove godine bila hiperprodukcija. Ali i da nije, naši proizvođači nikako ne mogu da se nose sa, na primer, holandskim. Holandija je bar 50 godina ispred nas - kaže za Danas predsednik UO Plodova Srbije Ratko Vukićević.
Pojedinac nikako ne može da bude uspešan na tržištu, tvrdi on, i to je osnovni problem kojim država treba da se pozabavi.
- Nema sistema, nema zakona o zadrugama, nema organizacije. To je ono što može da se učini a da ne košta mnogo, da ne košta ništa. Niko od pojedinaca nije spreman da samostalno izađe na tržište. Proizvođači u Srbiji prodaju krompir nakupcima, ne mogu da dođu do velikih marketa jer to rade oni koji su u kooperativi - napominje Vukićević.
On kaže da je domaći krompir prodavan po 15 dinara za kilogram, kao i da nema te računice koliko ga je ostalo i koliko bi moglo da se baci. "Zato što nisu udruženi, zato ne znamo koliko ga ima. Ko će to da prebroji", ističe naš sagovornik.
Vukićević kaže da su se oni sastali sa ministrom trgovine Rasimom Ljajićem, u prisustvu ministra privrede Željka Sertića, i to pre svih dešavanja, kada je cela priča oko ukrajinske krize i sankcija EU i Rusije počela.
- Sasvim je logično što je EU našla alternativu ruskom tržištu u Srbiji. Ono što smo mi tražili je da država uvede prelevmane, odnosno posebne takse koje uz carinu izjednačavaju uvozne cene sa domaćom robom. Time bi na neki način zaštitila svoje proizvođače, a to je njeno legitimno pravo - ističe Vukićević. On smatra da će potrošači koji su ove godine uštedeli na niskim cenama krompira sve to platiti narednih godina, kada roba iz uvoza poskupi.
Od jula prošle godine do danas je, prema njegovim rečima, uvezeno više od 18.000 tona krompira iz Austrije, Nemačke, Holandije, Slovačke, Poljske i Belgije, a samo prva tri meseca u ovoj godini uvoz je dostigao 6.000 tona.
Cene
U marketima Roda, na akciji koja trenutno traje, džak krompira od pet kilograma košta 150 dinara, u Delezovim prodavnicama na akciji krompir može da se nađe i za 29 dinara, dok se na pijacama cene kreću od 50 do 70 dinara.
