Izvor: B92, 08.Sep.2010, 12:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema opravdanosti visokih cena
Beograd -- Carina na uvoz ulja u Srbiju iznosi 30 odsto, pre usvajanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji.
Tolika je bila carina čak i na pivo, a i dalje opstaju visoke uvozne barijere za većinu poljoprivrednih proizvoda.
Uprkos takvoj zaštiti i mimo opravdanja struke, domaći proizvođači ulja i mleka, kojima zbog visokih carina i prelevmana ne preti međunarodna konkurencija, najavili su povećanje cena svojih proizvoda.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
PPPP PP Postavlja se pitanje opravdanosti tako visokih carinskih nameta pogotovo što u mnogim sektorima prehrambene industrije sada posluju velike i uspešne kompanije, a ne one kojima je radi razvoja potrebna zaštita.
Stručnjaci nisu jedinstveni po pitanju toga da li bi država trebalo da insistira na visokim carinama i da li se time opravdano štiti domaća proizvodnja ili se zapravo ide naruku monopolistima i krupnim privrednim subjektima.
Ono u čemu jesu saglasni je da ne bi trebalo dozvoliti malverzacije sa cenama osnovnih životnih namirnica i da je na primeru uljara istorija pokazala da domaćim kompanijama nije strano navođenje lažnih razloga kao opravdanja za poskupljenje, da bi na te razloge zaboravili čim se pojavi konkurent spreman da njihov proizvod prodaje po staroj ceni.
Ekonomista Centra za novu politiku Goran Nikolić kaže da je prosečna efektivna carinska stopa u Srbiji oko pet odsto i da je država u procesu skidanja carinskih barijera prema Evropskoj uniji, ali da i pored toga, Srbija ima restriktivniji carinski režim u odnosu na zemlje okruženja.
rije„To je naročito tačno za prehrambeni sektor, koji je za našu ekonomiju veoma važan i u kojem imamo proizvodnju koju bi trebalo štititi. Srbija je sa EU dogovorila postepeno smanjivanje carina, koje će 2014. godine biti u potpunosti ukinute za sve osim za pojedine najosetljivije proizvode, uglavnom iz prehrambene industrije", kaže Nikolić.
Iako Srbija u proseku ima nešto stroži carinski režim od komšija, ima i drugačijih primera, pa tako Bosna i Hercegovina ima dosta problema u industriji mesa, mleka i piva zbog Srbije u kojoj su ovi sektori daleko razvijeniji. S druge strane, Makedonija i Srbija većinom imaju slobodan promet robe, ali Srbija ponekad uvodi sezonske carine na određene proizvode iz Makedonije, poput paprika, kako bi pomogla domaću proizvodnju.
Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović kaže da je osnovno pitanje koga država zapravo štiti visokim carinama, ako postoji Sporazum o stabilizaciji koji bi trebalo da dovede do ukidanja ovih barijera.
"Sa carinom od čak 30 odsto na uvoz suncokretovog ulja, jasno je da država štiti monopoliste. Zašto takve zabrane nema za bundevino ili sojino ulje, koje se nalazi u robnim rezervama. Da li je to isto ono ulje koje je država prošle godine plaćala 60 dinara po litru, a sada će da ga prodaje po 120? Zašto je država sada odlučila da ulje prodaje za 120 dinara? Neverovatno je koliko vlast misli da su građani maloumni i da neće videti očiglednu spregu države, monopolista i trgovinskih lanaca koja diktira cene", kaže Papović
Papović podseća na situaciju kada su uljari istovremeno podigli cene suncokretovog ulja za identičan procenat, „navodno bez međusobnog dogovora", da bi ih odmah vratile na stari nivo kada se na tržištu pojavilo jeftinije ulje iskon Viktorija grupe.
To je po Papovićevom mišljenju dokaz da je u Srbiji potrebna veća konkurencija na tržištu prehrambene robe, pri čemu ukazuje i na to da nam je potrebna i konkurencija u segmentu trgovinskih lanaca. On smatra da bi trebalo ukinuti i prelevmane na mleko, kako bi se povećala konkurencija.
Nikolić dodaje i da puštanje ulja iz robnih rezervi neće rešiti problem, pošto će uljari podići cenu ovog proizvoda čim se potroše državne zalihe. On međutim napominje da je neobično to što je država odlučila da svoje ulje prodaje po ceni od 120 dinara, kada ga je prošle godine kupovala po 107 do 109 dinara ili čak jeftinije. „Logično bi bilo da država ulje prodaje po onoj ceni po kojoj ga je kupila", dodaje Nikolić.
Država bi trebalo da krene u kontrolu ugovora između uljara i poljoprivrednih proizvođača, izjavila je juče saradnik MAT Natalija Bogdanov i dodala da „ne postoji nikakva kontrola koliki je obim proizvodnje industrijskog bilja u Srbiji".
Pratite specijal: NIS na berzi
