Izvor: N1 televizija, 24.Dec.2017, 15:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jović: Javnost se okreće ka Rusiji
Autoritarni lideri u regionu su proizvod dugog čekanja na članstvo u Evropskoj uniji i frustracija koje to čekanje proizvodi, uz osećaj nepravde i nejednakosti, izjavio je u intevjuu FoNetu profesor Fakulteta političkih nauka u Zagrebu Dejan Jović.
Kao sagovornik u serijalu "Evropa bez rukavica", on smatra da bi sve zemlje Zapadnog Balkana "što pre" i to zajedno trebalo da uđu u EU, jer će, "ako >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << ih se dugo bude ostavilo izvan EU, stanje biti još gore".
"Javno mnjenje se okreće prema Rusiji i drugima. Zato je i za EU i za te zemlje bolje biti unutra, nego ostaviti prostor da se ovde upletu sasvim druge sile koje bi još više podstakle autokratiju i još manje radile na pluralizmu i demokratiji", upozorio je Jović. Prema njegovoj oceni, "dobro je što će EU izaći sa strategijom za Zapadni Balkan i što će naredne godine biti nekoliko važnih sastanaka, počevši od samita EU u Sofiji i Londonu".
Ključna prepreka za proširenje "stanje na terenu"
Jović tvrdi da su finansijski planovi EU najvažniji indikator, kada je reč o planovima za proširenje, ali podseća i da 2019.godine ističe mandat aktuelnom sastavu Evropske komisije, što će motivisati članove Komisije da "učine nešto po čemu će biti zapamćeni".
"Mogerini će sigurno nešto hteti da napravi na Kosovu i oko Kosova i Srbije, Johanes Han takođe, dakle da imaju neku stvar koja će ih istorijski legitimirati i zato je ovo dobro vreme za guranje ideje o daljem širenju EU", veruje Jović, koji je bio i glavni spoljnopolitički analitičar nekadašnjeg predsednika Hrvatske Iva Josipovića.
On, međutim, kao ključnu prepreku za proširenje vidi "stanje na terenu", jer bi zemlje Zapadnog Balkana trebalo da pokažu "da ipak napreduju, a ne da nazaduju, tako da su izveštaji o stanju iznutra najveći neprijatelji procesa proširenja". Upitan kako da EU, imajući u vidu upravo stanje na terenu, onda uopšte razmatra prijem u članstvo, Jović se poziva na činjenicu da i u "samoj EU postoje zemlje sa nedemokratskim tendencijama".
"Ako imate jednog Orbana, zašto ne biste imali nekog drugog? Ako imate jedan Kipar, zašto ne biste imali BIH, koja je manje podeljena nego što je Kipar", primetio je Jović, koji bi voleo da čuje odgovor šta "danas razdvaja ove zemlje, izvan EU, u odnosu na ove, koje su unutra".
Na pitanje da li potezi EU prema Poljskoj ili kritike koje stižu na račun Srbije u pogledu ispunjavanja kriterijuma iz poglavlja 23 i 24, pokazuju da prolazi vreme podržavanja "stabilnosti na račun demokratije", Jović odgovara odrično.
Osvrćući se na karakter vlasti u Hrvatskoj i Srbiji, Jović je politički sistem u Hrvatskoj opisao kao "sistem dvogrbe deve ili kamile". Do ulaska u EU, i levica i desnica su imale jedan cilj, pa je to bila "politika jednogrbe kamile", ali se, posle prijema Hrvatske u EU, "svako vratio svojim "identitetskim ideološkim pozicijama", objasnio je Jović.
Prema njegovom mišljenju, Srbija je u nešto drugačijoj situaciji, jer ima veliki cilj, članstvo u EU, ali "u Srbiji to nije stvar konsenzusa, već jedne dominantne političke stranke".
"Koristi se pojam stabilokratija, ne samo za Srbiju, i pitanje je da li je stabilnost baš sasvim negativan pojam, ali postoji jedna tendencija da je smisao politike da uništite sve alternative", predočio je Jović. On smatra da je, "kada ste na vlasti, glavni cilj da zauvek ostanete na vlasti i da vladate tako da zapravo razarate alternative".
"Mislim da je to vrlo opasno za pluralistički i liberalni karakter društva i potpuno je u neskladu sa idejom pluralizma i onoga što EU prezentira od 1989. godine", poručio je Jović.
Odgovarajući na pitanje da li se EU pretvara da te tendencije ne postoje, Jović podseća da u EU postoje "dosta različite ideje o funkciji Zapadnog Balkana, njegovoj korisnosti i pod kojim uslovima bi te zemlje mogle da uđu". Prema njegovom viđenju, "u EU imate zemlje oko našeg regiona koje smatraju da je glavni smisao Zapadnog Balkana da spriječi migrante i da ne potone ponovo u novi rat".
"Svako ko može da garantuje te dve stvari i još se koliko toliko dogovori sa susjedima kako da reši neke probleme, makar to moglo biti potpuno nerealno, taj bi mogao biti dobrodošao", tumači Jović i primećuje da je "pitanje pluralizma i demokracije, nažalost, sekundarno".
Uloga Rusije je manja nego što se na Zapadu strahuje
Na pitanje da li je uticaj Rusije precenjen ili potcenjen, on je odgovorio da je stvarna uloga Rusije "manja nego što se na Zapadu strahuje" kada je reč o ekonomskim, bezbednosnim, političkim i drugim aspektima. "Na drugoj strani pitanje je sledeće - ako dođe do povećanja ruskog uticaja, ko je za to kriv? Ja mislim da je između ostalog i EU, koja se ne širi dovoljno brzo, da bi samu sebe učinila ovde dominantnom silom", procenjuje Jović i dodaje da se "time otvara prostor za sve druge".
Prema njegovom utisku, "potencijalna prijetnja Rusije, takođe, može biti potencijalno korisna za one koji žele da što pre uđu u EU, što se vidi na primjeru Crne Gore, jer je strah od Rusije jedna od dominantnih karakteristika savremenog Zapada, ne samo Evrope, nego i šire".
Joviću se ne čini "suviše realnim" uključenje Amerike i Rusije u Briselski proces, jer će "Evropa hteti taj process da dovede do kraja i to predstavi kao svoj uspeh". "Mada je kosovsko pitanje problematično i za EU, imajući u vidu da pet zemalja ne priznaje Kosovo", napominje Jović, koji ukazuje da "kosovski problem veliki test za Evropu, a istovremeno je test i za snagu EU u odnosu na Ameriku".
"Ako EU želi da bude dominantna, hegemonijska sila na evropskom kontinentu, ona se mora emancipirati od SAD", stav je Jovića, koji ukazuje da EU nije bila u stanju da reši rat u bivšoj Jugoslaviji, ali i da SAD imaju veći uticaj u Albaniji, Makedoniji, BiH i na Kosovu.
"Ako EU želi biti jača od Amerike na evropskom kontinentu, ona mora i da dominira, a jedan od načina", prema rečima Jovića, "jeste i integrisanje u EU država Zapadnog Balkana".
Govoreći o odnosima u regionu, Jović kaže da su "mitovi pretnja pluralizmu i da u državama bivše Jugoslavije postoji manjak slobode, a posebno da se suočimo sa sopstvenim ulogama u ratovima devedesetim". Konstantno takmičnje Srbije i Hrvatske za "liderstvo" u regionu ne mora biti loše ako se radi o tržišnoj utakmici, ali se Joviću čini "da je ovdje reč o želji za dominacijom nad drugim".
"Ja sam lider, a ti sledbenik, a ako sam ja u EU, onda ti ima da slušaš šta ti ja kažem, jer ja 'europeziram' tebe, a ne obrnuto", zaključio je Jović, slikovito objašnjavajući međusobne odnose dve zemlje.
.jpg)
