Izvor: B92, 26.Apr.2012, 12:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Institucije EU: Posao za 280 Hrvata
Zagreb -- U institucijama EU otvoriće se 280 novih radnih mesta za građane Hrvatske, proizlazi iz predstavljenog predloga budžeta Evropske komisije za sledeću godinu.
Institucije će otpustiti 286 zaposlenih i zaposliti novih 280 iz Hrvatske, navodi se u brojkama u jednoj od tabela u predlogu budžeta. Podsetimo, reč je o radnim mestima sa prosečnom platom od otprilike 5000 evra, a posao će se dobijati na osnovu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << konkursa i strogih mišljenja, koja će se za Hrvate sprovoditi od jeseni ove godine.
To je prvi dokument u kojem se tačno navodi koliko se takvih radnih mesta otvara za Hrvate i u kojim institucijama. To je očekivano dobra vest za one koji se nadaju zaposlenju u telima Unije, ali iz EU stiže i jedna neočekivano loša vest za Hrvate, koji se nadaju povući što više novca iz kohezijskih fondova EU.
Na sastanku Saveta za opšte poslove EU u utorak u Luksemburgu Hrvatska se pridružila inicijativi Poljske i još 11 zemalja srednje i istočne Evrope, koje traže da se kohezijski fondovi nikako ne smanjuju. Tih se 13 zemalja nazivaju "prijateljima kohezione politike" i smatraju da su ti fondovi najvažniji način na koji slabije razvijene zemlje unutar EU dostižu standard razvijenijih članica.
U novom sedmogodišnjem finansijskom okviru predlaže se smanjenje iznosa za kohezione fondove sa 354 milijarde evra, koliko je 27 zemalja članica imalo na raspolaganju u sadašnjem finansijskom okviru (od 2007. Do 2013.), na 336 milijarde evra, koliko bi 28 zemalja trebalo imati od 2014. do 2020. godine.
Prođe li takav predlog, a pregovori o njemu trajaće do kraja ove godine, i Hrvatska će imati na raspolaganju manje novca iz kohezijskih fondova - najmanje pet odsto manje.
Prema dosadašnjim najavama hrvatskih zvaničnika, očekuje se da će Hrvatska imati na raspolaganju malo više od milijardu evra iz EU na godinu pa bi petpostotni smanjenje značilo otprilike 50 miliona evra godišnje.
Hrvatska iz kohezijskih fondova želi finansirati infrastrukturu na prometnim pravcima kao što je onaj od Rijeke prema Zagrebu i dalje prema srednjoj Evropi. Hrvatskoj je takođe bitno da eventualni rezovi u tzv.
Zajedničkoj poljoprivrednoj politici EU ne zadiru u ono što je ispregovarano i zapisano u pristupnom ugovoru. U pregovorima je Hrvatska dobila tačne iznose na koje ima pravo do kraja 2014. Tačni iznosi za period posle 2014. nisu ispregovarano.
