Izvor: RTS, 20.Nov.2008, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (20.11.2008.)
Politika: Jedan proces za dve tužbe, Nećemo poravnanje; Novosti: Amerika za plan UN, Protić sporan; Blic: Lončar mora da plati 25 miliona zbog utaje poreza, Dokazano, lekari krivi za smrt male Anje
U današnjoj dnevnoj štampi možete pročitati o sporu Srbije i Hrvatske pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, Euleksu, imenovanju ambasadora Srbije u inostrantsvu, utaji poreza bivšeg ministra, dokazanoj lekarskoj greški, ...
Jedan proces za dve tužbe >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Spor između Srbije i Hrvatske pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu najranije bi mogao da bude završen za četiri-pet godina. Naravno, pod uslovom da u međuvremenu između dve države ne bude postignut neki vid vansudskog poravnanja. Za sada ni jedna od strana ne razmatra (bar ne javno) mogućnost dogovora van suda.
Prema rečima sagovornika „Politike", stručnjaka za međunarodno pravo i rad suda u Hagu, Srbiji će relativno brzo biti dat rok u kome bi trebalo da odgovori na hrvatsku tužbu za genocid. Taj rok neće biti kraći od godinu dana.
Srbija će u tom periodu sudu poslati odgovor na hrvatske tvrdnje o navodnom genocidu koji je, kako je navedeno u tužbi, zvanični Beograd počinio u Vukovaru, regionu Knina, istočne i zapadne Slavonije i Dalmacije.
Međutim, uz odgovor na hrvatske navode stajaće i protivtužba Beograda, kako je to već i najavio ministar inostranih poslova Vuk Jeremić.
U ovom trenutku niko od članova pravnog tima Srbije nije spreman da govori o tome šta će sve biti sadržano u odgovoru i protivtužbi Beograda sa obrazloženjem da bi to bilo samo nepotrebno otkrivanje „karata" na štetu Srbije. Tako će sve do početka usmenog dela rasprave pred sudom u Hagu ovi dokumenti ostati tajna za najširu javnost.
Nakon što u sud stignu odgovor i protivtužba Beograda, hrvatskoj strani će biti dato šest meseci da odgovori na ono što je u njima navedeno. To je takozvano pravo na repliku. A zatim će Srbija imati pravo da, takođe u roku od pola godine, uzvrati na hrvatsku repliku. Posle toga sud zakazuje usmenu raspravu.
Prema proceni našeg sagovornika ovaj deo postupka uslediće tek za dve do tri godine. Postupak suda po hrvatskoj tužbi i našoj protivtužbi objedinjen je i neće se voditi dva procesa.
Po završetku usmenog dela rasprave između Srbije i Hrvatske presuda će, kako procenjuju stručnjaci, najverovatnije biti doneta za godinu dana. U sporu sa BiH taj period je bio čak i kraći, jer je presuda pročitana 26. februara 2007. godine, deset meseci posle okončanja usmenog sučeljavanja.
Naš sagovornik, međutim, napominje da se Hrvatska ne može tužiti za zločine u Drugom svetskom ratu, jer je Konvencija o genocidu doneta tek 1948. godine tako da niko ne može biti optužen za genocid počinjen pre te godine. Naša zemlja je inače prva i jedina zemlja u istoriji ovog suda koja je optužena za genocid.
U BiH razmišljaju da opet tuže Srbiju
Nakon što se Međunarodni sud pravde proglasio nadležnim za tužbu Hrvatske protiv Srbije za genocid počinjen tokom rata u Hrvatskoj, pravni zastupnik Bosne i Hercegovine u procesu koji je pred ovim sudom vođen protiv nekadašnje Srbije i Crne Gore Sakib Softić najavio je da postoji mogućnost obnavljanja ove tužbe.
Softić je za sarajevski „Dnevni avaz" izjavio da uprkos tome što je Međunarodni sud pravde prošle godine odbacio tužbu BiH protiv Srbije za genocid „postoje šanse da u slučaju hrvatske tužbe na površinu isplivaju novi dokazi koji bi BiH mogli pomoći u pokretanju i dobijanju eventualnog novog spora pred sudom u Hagu". On je ocenio da su „Hrvati u prednosti u odnosu na BiH", jer je u poslednje dve godine na scenu „isplivalo mnogo toga u vezi s ovim slučajevima".
Brisel za istinsko pomirenje
U Evropskoj komisiji za sada ne misle da su povišeni tonovi zvanične Srbije i Hrvatske nešto što izlazi iz okvira bilateralnih odnosa dve države, ali podsećaju na to da je dobrosusedska saradnja ključni uslov evrointegracija.
„Pozivamo sve zemlje da nastave svoje napore za održavanje dobrosusedskih odnosa u regionu. To je ključni uslov za njihov napredak na putu evrointegracija. Podsećamo zemlje koje se kreću putem evrointegracija na važnost bavljenja nasleđem prošlosti i dostizanje istinskog pomirenja u regionu", kazala je danas Kristina Nađ, portparol evropskog komesara za proširenje Olija Rena, na molbu da za „Politiku" prokomentariše učestalu upotrebu teške retorike u diplomatskim odnosima Beograda i Zagreba.
Nećemo poravnanje
Iako nije siguran da će Vlada Srbije na današnjoj sednici doneti odluku o tužbi protiv Hrvatske za zločine nad Srbima, ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić kaže da je „politička odluka" već doneta i da je pokrenuta „adekvatna procedura" u vladi.
"Od velikog simboličkog značaja je bilo izvinjenje koje je uputio predsednik Tadić. To je bio državnički gest koji je otvorio prostor da se ono što se desilo u prošlosti zaista ostavi tamo i da se zajedno okrenemo evropskoj budućnosti zapadnog Balkana. Nažalost, Zagreb nije na adekvatan način odgovorio na takvu viziju naših budućih odnosa.
Imali smo seriju razgovora sa hrvatskim zvaničnicima kojima smo predočili da bi odustajanje od tužbe bilo gest koji bi pomogao našim zajedničkim naporima da se okrenemo putu ka Evropskoj uniji. Do toga, nažalost, nije došlo. Hrvatski zvaničnici su odlučili da na dobru volju Srbije ne odgovore adekvatno, pa je Srbija odlučila da tuži Hrvatsku."
Ministar Jeremić ne očekuje žestoku raspravu o kontratužbi na sednici Vlade Srbije, već da će "ona proceduralno biti sprovedena na način predviđen zakonom". Jeremić smatra da nema mogućnosti za vansudsko poravnanje i da je naš tim u ovom trenutku usredsređen na formulisanje tužbe.
Srbiju će u ovom procesu predstavljati tim koji je Srbiju predstavljao u slučaju protiv Bosne, sada u slučaju Hrvatske i koji priprema naš nastup pred Međunarodnim sudom pravde u vezi sa mišljenjem tog suda o legalnosti jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i Metohije, rekao je šef srpske diplomatije u intervjuu za "Politiku".
"Mislim da su predstavnici međunarodne zajednice očekivali ovakvu odluku. Srbija nije želela da do ovoga dođe, ona je želela da prevaziđemo sukobe iz prošlosti, ali nije imala izbora. Mislim da za takvu odluku postoji puno razumevanje međunarodne zajednice, a ako neko treba da objasni zašto dobrosusedski odnosi ne funkcionišu onda je to Vlada Republike Hrvatske."
Amerika za plan UN
Rasplet krize zbog rekonfiguracije Unmika i razmeštanja Euleksa na Kosovu ne nazire se. Izvesno je jedino da su pregovori i za Srbe i za Albance okončani. Srpska strana ne odustaje od plana od šest tačaka koji je usaglasila sa UN, dok su Albanci taj plan odbacili i sačinili svoj dokument od četiri tačke.
Iako je albanski plan predstavljen posle posete američkog diplomate Danijela Frida, ambasador SAD u Beogradu Kameron Manter u sredu je podržao plan UN od šest tačaka.
- Podsekretar Danijel Frid direktno je razgovarao sa liderima u Prištini o planu za rekonfiguraciju Unmika. Njima je rečeno da SAD podržavaju plan u šest tačaka generalnog sekretara UN i da bi trebalo da se uzme u obzir taj američki stav, kao i činjenica da je sa Beogradom postignuta saglasnost.
Verujemo da je taj plan dobra osnova za dalje poteze - kazao je Manter i dodao da nije upoznat s najnovijim planom Prištine u četiri tačke.
Iza plana od šest tačaka čvrsto stoje i UN. To potvrđuje i portparol generalnog sekretara UN Brenden Varma, koji kaže da Ban Ki Mun ne planira da odustane ili da promeni svoj plan.
A da je Euleks operativno spreman za rad potvrdio je portparol misije EU Viktor Ruter, koji je naglasio da će se raspoređivanje završiti do kraja zime.
Istovremeno, vlasti u Beogradu ne odustaju od plana koji je usaglašen sa UN i navode da nema govora da evropska misija može biti raspoređena u srpskim sredinama bez odobrenja UN.
Državni sekretar u Ministarstvu za KiM Oliver Ivanović rekao je da je uključivanje SB UN linija ispod koje ne idemo.
Protić sporan
Vlada Srbije najverovatnije ni na sednici u četvrtak neće imenovati kandidate za nove ambasadore u sedam zemalja, saznaju "Novosti" u vrhu vladajuće koalicije
- Sporna je kandidatura Milana St. Protića za ambasadora u Švajcarskoj - naveli su naši izvori ključni razlog zašto Vlada već drugu nedelju prolongira izbor budućih diplomata.
Iako je imenovanje diplomata bilo planirano za prošli četvrtak, bivši ambasador u Vašingtonu nije dobio podršku cele vladajuće koalicije, tako da je ta tačka skinuta sa dnevnog reda, a, kako saznajemo, Protićevom odlasku u Bern najviše se protivi SPS.
Vlada Srbije, inače, ambasadore imenuje "u paketu", tako da je stopiran postupak izbora i ostalih kandidata, pošto Protić još nema "zeleno svetlo".
Osim Protića, za ambasadore su predloženi i Ljiljana Smajlović u Kanadi, Ivo Visković u Berlinu, Radojko Bogojević u Poljskoj, dok bi Dušan Bataković trebalo da Otavu zameni Parizom. Zoran S. Popović je kandidat za ambasadora u Bukureštu, a Stanislav Stakić u Rabatu.
Lončar mora da plati 25 miliona zbog utaje poreza
Poreska uprava Ministarstva finansija, kako saznaje „Blic", naložila je pre tri meseca predsedniku Pokrajinskog odbora DSS i bivšem ministru prosvete Zoranu Lončaru da isplati 25,7 miliona dinara poreza na kapitalni dobitak ostvaren prodajom 25 odsto udela „JU biznis" d.o.o. iz Novog Sada.
Filijala Poreske uprave u Inđiji počela je utvrđivanje poreza na kapitalni dobitak Zorana Lončara u aprilu ove godine, nakon što je naš list objavio da su protiv njega podnete dve krivične prijave koje ga terete da je kao suvlasnik pomenute firme utajio porez od oko 7,5 miliona dinara, tako što je prikrio stvarnu tržišnu vrednost svog udela u ovoj firmi.
Okružno javno tužilaštvo u Novom Sadu tada je pokrenulo pretkrivični postupak, a Poreska uprava je pre tri meseca utvrdila da je vrednost Lončarevog udela u vreme prodaje bila čak 131,1 milion dinara ili 25,01 odsto od 524,4 miliona dinara, na koliko je procenjena vrednost firme „JU biznis".
Dokazano, lekari krivi za smrt male Anje
Aparat za dovod kiseonika koji je korišćen tokom operacije trogodišnje Anje Grahovac u privatnoj bolnici „Perfekta", koja je nakon toga pala u komu i preminula, „curio" je i nije proveren pre zahvata, konstatovano je u nalazu veštačenja koje je dostavljeno Okružnom sudu u Beogradu, saznaje „Blic".
U nalazu veštaka o ispravnosti aparata za dovod kiseonika navodi se da uređaj nije imao svu propisanu standardnu opremu. Mišljenje veštaka je da bi i pored toga što je aparat ispuštao kiseonik operacija mogla da se obavi uz „brižno i savesno postupanje rukovaoca". Međutim, rezultat je bila tragična smrt trogodišnje devojčice.
Portparol Okružnog suda Ivana Ramić izjavila je da je veštačenje obavila komisija veštaka Mašinskog fakulteta u Beogradu. Jedan od članova komisije bio je i Kristijan Švarc, ekspert firme „Dreger" koja je proizvođač aparata. Kako se navodi u nalazu, Švarc je ukazao da uputstvo za rukovanje aparatom uvek mora da bude na vidnom mestu tokom zahvata. Međutim, kako je konstatovano u vreme operacije male Anje, to uputstvo bilo u jednoj od fioka u ordinaciji „Ilić".
