Izvor: Večernje novosti, 20.Jan.2013, 01:54   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Monika Beluči: Biću Srpkinja u ratnom filmu

Italijanski gradić Čita di Kastelo gde je rođena, postao je premala pozornica za njenu savršenu lepotu već kada je napunila 16 godina, tada je stala na štikle, zakoračila u svet mode i filma da bi postala izazovna udovica u „Maleni“, spasiteljeva saputnica u „Stradanju Hristovom“, žena života Vensana Kasela u „Apartmanu“, ali i u privatnom životu. Sa francuski glumcem ima dve ćerke. Bila je Monika Beluči sve što je poželela u skoro 50 filmova, ali najviše očekuje od onog >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << čije snimanje počinje u maju, a koji će režirati Emir Kusturica. - Tačno je, Emir i ja smo se dogovorili. Postaću Srpkinja u ratnom filmu čija se radnja dešava na ovim prostorima. Radni naslov filma je „Ljubav i rat“. Paralelno sa ratnom, dešava se i ljubavna priča. Znam da će biti puno nasilja, ali i poetike, i čistih emocija. * Kako je došlo do toga da prihvatite još jednu izazovnu ulogu? - Gledala sam sve Emirove filmove, pratim sve što u životu radi, a „Dom za vešanje“ je jedno od najznačajnijih ostvarenja svetske kinematografije. Više referenci da ulogu prihvatim nije bilo potrebno, radujem se prvom danu snimanja. * Igrali ste u velikom broju stranih filmova, da li se još osećate kao stoprocentna Italijanka? - U Italiji sam završila osnovnu i srednju školu, pa fakultet. Italijanka sam u potpunosti, sada ću se naći u koži Srpkinje i to će biti još jedna velika avantura za moj identitet. Počinjem da učim vaš jezik. Glumci inače imaju dobar sluh za jezike, jedino izbegavam da pevm na bilo kom jeziku, iz poštovanja prem pravim pevačima. * Radite puno, putujete svetom skoro bez prestanka, nemate samo jedan dom, već više rasutih širom sveta. Gde pripadate srcem? - Živim na relaciji London, Rim, Pariz. Opet, puno prijatelja imam u rodnoj Umbriji, a Rim je ipak magičan grad koji najviše volim. Srcem uvek pripadam mestu na kome se nalaze moja deca. * Vi ste odrastali daleko od sveta slavnih i pažnje medija. Vi i vaš suprug Vensan Kasel ste slavni roditelji. Plašite li se da će vaše dve ćerke razmaziti uspeh roditelja? - Da budu razmaženije od mene? Teško. Puno vremena provodim sa decom, mlađa Leona ima dve i po godine, starija Deva napunila je devet. Trudim se da uvek budu u dodiru sa realnošću, da ne žive pod staklenim zvonom. Ima stvari u kojima je starija ćerka bolja od mene, govori četiri jezika, svira klavir... * Kako pronalazite vreme za porodicu pored toliko posla, da li ćerke trpe zbog čestih odsustvovanja? - Mislim da ne trpe, ali teško jeste. Gluma je najveća strast, ali su deca prva i najveća moguća ljubav, a ja sam na prvom mestu majka, pa tek onda sve ostalo. Deca su zato na prvom mestu. * Poznato je da retko govorite o vašem odnosu sa suprugom, zna se da oboje cenite svoju slobodu i da često živite odvojeno. Kako se javne ličnosti bore za privatnost? - Mi možemo da kontrolišemo naše živote. Privatno, mi činimo zajednicu, mi smo par. Kada izađemo na crveni tepih, onda to postaje javna stvar. Ali, kada se neki javni događaj završi, ja ne želim da uništavam privatnost praveći cirkus od porodice. * Da li vam se dešavalo da vas zbog izuzetne lepote potcene kao glumicu, priča se o jednom incidentu kada je holivudski glumac Morgan Friman to učinio. - Bila sam na probnom snimanju ta film „Pod sumnjom“. On me je pogledao i pitao: A da li vi znate da glumite? Bilo je neprijatno, ali nisam burno regovala, pokazala sam šta znam i dobila ulogu. Kada bi se nešto tako ponovilo, opet bih ostala smirena. * Da li ste zadovoljni kako je prihvaćen vaš poslednji film „Rhino season“? - Film je dobio odlične kritike širom sveta, a ja sam srećna zbog reditelja Bahmana Gobadija, jer ljudi poput ovog iranskog stvaraoca moraju da se bore za svoje delo. Srećna sam ako sam u toj borbi pomogla. Taj nezavisni film je uspeo da izađe na festivale, a ja igram Iranku, ženu u dve životne dobi. Prvi period se dešava pre Islamske revolucije, a drugi posle, to je zahtevalo veliku transformaciju. Volim da ulazimu druge kulture, jer tada emocije otkrivam iznova, na potpuno drugi način, to je lepota i svrha glume. * U istom filmu igrate uz najpoznatijeg glumca iz Irana, Berhuza Vusuhija. On je po mnogo čemu neobičan, zar ne? - Sam film je metafora života Berhuza Vusuhija. U filmu čovek izlazi iz zatvora posle 30 godina, a sam Vusuhi je bio prognan iz sveta filma u svojoj domovini još duže iz političkih razloga. A kada je glumac onemogućen da radi, on je mrtav. Ovaj film je omaž i jednom glumcu.

Nastavak na Večernje novosti...

Mondo: Monika Beluči: Glumiću Srpkinju