Izvor: Politika, Fonet, 30.Jul.2009, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kusturičin poklon Kinoteci
Slavni režiser poklonio nacionalnom arhivu filma tri bioskopa koji će biti smešteni u novoj zgradi u Uzun-Mirkovoj ulici
Režiser Emir Kusturica pokloniće Jugoslovenskoj kinoteci tri digitalna bioskopa, saopšteno je juče u Ministarstvu kulture. Poklon se sastoji od digitalnih čitača zvuka, tri projektora i ukupno650 udobnih sedišta, koji će biti smešteni u novoj zgradi Kinoteke, u Uzun-Mirkovoj ulici >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u Beogradu. Ukoliko i Evropska investiciona banka odobri kredit 160 miliona dinara, koliko je još potrebno da bi Kinoteka bila potpuno opremljena, prve projekcije filmova u novom prostoru trebalo bi da budu upriličene oko Nove godine, najavili su u Ministarstvu.
Prema rečima ministra kulture Nebojše Bradića, potez Emira Kusturice trebalo bi da podstakne i druge donatore, kako bi se obnovila ideja zadužbinarstva u Srbiji.
– U toku 19. veka, istaknuti pojedinci i institucije su pomagali kulturu. Uz donošenje Zakona o kulturi i Zakona o zadužbinarstvu, kao i sa drugim zakonima koji bi davali poreske olakšice donatorima, očekujemo da i drugi pomognu – rekao je Bradić.
Radoslav Zelenović, direktor Jugoslovenske kinoteke, kazao je da je nova zgrada Kinoteke završena, te da je potrebno još oko 160 miliona dinara da bude potpuno opremljena.
– Taj posao ne možemo sami da završimo. Konkurisali smo za kredit kod Evropske investicione banke i nadam se da ćemo taj novac dobiti. Bioskopi će biti opremljeni da prikazuju filmsku, 35-milimetarsku traku – rekao je Zelenović i zahvalio Kusturici na poklonu. Prvi čovek kinoteke je napomenuo da je posle sedam i po godina zdanje Jugoslovenske kinoteke konačno, posle niza sudskih sporova, vraćeno onome kome i pripada i da je sada potrebno da se posao uspešno privede kraju.
Emir Kusturica je istakao da je odlučio da pomogne Kinoteci zato što želi da oživi autorski film, na filmskom platnu.
– Danas ima više živih velikih autora, nego u vreme zlatnog doba filma, u toku pedesetih, šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka. Ali oni ne mogu da prikazuju svoje filmove, iako su mnogi od njih i komercijalni. Film nije holivudski hamburger, nego slika o životu. Međutim, autori poput Akija Kaurismakija ili Džarmuša nemaju gde da prikazuju svoja dela – rekao je Kusturica, istakavši da ima toliko dobrih autora i autorskih filmova, ali da nemamo gde da ih vidimo.
Emir Kusturica je izrazio nadu da će poduhvat u Jugoslovenskoj kinoteci biti podsticaj za mlade ljude da posete bioskope, i vide šta se stvarno dešava sa filmom, mimo holivudske produkcije.
S. B. S.
[objavljeno: 31/07/2009]
