Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 20.Jan.2018, 18:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kusturica otvorio izložbu Miljena Kreke Kljakovića
Reditelj Emir Kusturica otvorio je danas u galeriji "Kapor" u Drvengradu izložbu scenografa Miljena Kreke Kljakovića, ukazavši na značaj koji je on imao za film "Podzemlje".
Izložba predstavlja razvoj scenografija za neke od filmova koje je Kljaković radio - od skica do ostvarenja.
Kusturičino ostvarenje "Podzemlje" (1995) zahtevalo je izgradnju ulica i zgrada oštećenih tokom nemačkog bombardovanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Beograda 1941. godine, podruma u kome protagonisti čekaju kraj rata koji se odavno završio, kao i objekat koji je u filmu predstavio mrežu podzemnih tunela koji se prostiru ispod čitave Evrope.
Kusturica je podsetio da je film "Podzemlje" "rođen" na početku građanskog rata u bivšoj Jugoslaviji i da je sve poteklo od komada Duška Kovačevića i anegdoti o dvojici koji su držali ljude ispod zemlje uvereni da Drugi svetski rat još uvek traje.
"U poeziji i prozi ponekad pronađete zlatno jaje, jer ta ideja korespondira sa mnogo metafora, između ostalog sa metaforom propagande koja je nije samo komunistička već i kapitalistička ideja koja je samo postala sofisticiranija. Sve što je došlo posle te dobre ideje je realizacija prelepe parabole i metafore ljudskog života danas", rekao je Kusturica.
On je naglasio da je scenografija bila glavni element u kreiranju prostora koji će odgovarati percepciji ljudi koji treba da provedu dva-tri sata uz likove koji su duboko uvereni u ono što svi znamo da nije istinito.
"Kada se u Srbiji se obratiti velikim scenografima i kažete im šta želite da naprave i da budžet nije veliki, odmah će vam reći: 'Ja sam pogrešna osoba. Ja želim da kreiram sve'. Kod Miljena Kljakovića imate čitav niz autora čijih vizija se nije držao.
On nije slušao šta mu govorite, uvek je radio šta je želeo. U tom slučaju imate dva izbora da se svađate sa scenografom, što nije dobro jer morate da se sačuvate za glumce i scenario, ili da nađete nekog ko će platiti veliku cenu toga. Imao sam sreće da sam našao ljude koji su očajnički želeli da rade film sa mnom", ispričao je Kusturica.
On je rekao da jer proces razvoja scenografije za "Podzemlje" bio težak, ali i interesantan trenutak, jer sve u šta verujete se nađe na ekranu.
"Uvek mislim kako se reditelji sete svega što mora biti u sobi u kojoj je kamera. To je nemoguće, jer je to kao pisanje knjige. Zato je Kreka doneo milion detalja i milion elemenata koji su bili povezani kamerom Vilka Filača i zahvaljujući toj koordinaciji napravili smo nešto grandiozno u ovom filmu", naglasio je proslavljeni reditelj.
On je dodao da je "Podzemlje" jedan od poslednjih velikih evropskih filmova u produkcionim smislu.
"Zamislite film od 15 -17 miliona dolara 1993. Zamislite koliko bio je to veliki projekat. Za velike projekte morate imati nekog ko će vam pomoći da kreirate vizuelnu stranu toga, a ja sam bio šokiran činjenicom koliko je veliki umetnik i vešt majstor bio Miljen Kljaković", rekao je Kusturica.
Kljaković je tokom 40 godina karijere stekao međunarodnu reputaciju i priznanja, zahvaljujući radu na više od 30 filmova.
Dobitnik je brojnih nagrada sa svoj rad, uključujući nagrade Francuske filmske akademije i Evropske filmske akademije za "Delikatesnu radnju" (1991) Marka Karoa i Žana Pjera Ženea.
Scenografsko rešenje za taj film podrazumevalo je izgradnju objekta - zgrade u kojoj na vrhuncu filma prodire voda i ruši spratove.
Sa Kusturicom je sarađivao i na filmovima "Dom za vešanje" (1988) i "Arizona drim" (1993).
Za potonji film Kljaković je napravio enterijere prodavnice kadilaka i ranča u Arizoni, kao i upečatljiv rekvizit, hibrid bicikla i leteće mašine braće Rajt.
Ovu neobičnu letelicu u filmu konstruiše glavni junak, kog igra Džoni Dep.
Kao scenograf radio je i na filmu "Hrabri" (1996), režiserskom debiju Džonija Depa, za koji je valjalo napraviti naselje okruženo pustinjom i ogromnom deponijom smeća.
Nominaciju za nagradu "Emi" u kategoriji najbolje scenografije dobio je za televizijski film "Raspućin" (1996) Ulija Edela, dok mu je izgradnja replike antičke Troje za mini seriju "Jelena Trojanska" (2003) donela nominaciju za Nagradu za scenografsku izuzetnost Američkog udruženja art direktora.
Za film "Vrste 2" (1998) Kljaković je izradio enterijere svemirskog broda i biološke laboratorije po kojima se kreću ksenomorfne vrste iz mašte umetnika HR Džidžera.
Snimanje mini serije "Dina" (2000) iziskivalo je izradu objekata kao što su Imperijalna palata, Palata kuće Harkonen, kao i prestonicu Peščane planete , grad Arakin sa ulicama i zgradama.
Za film "Tajni prolaz" (2004) izgradio je repliku dela Venecije iz 16. veka na površini od 80.000 kvadratnih metara.
"Pakleni red" (2003) podrazumevao je repliku enterijera bazilike Svetog Petra u Rimu, uključujući Berninijev bronzani pokrov nad grobom prvog crkvenog poglavara.
Scenografija za film Madžida Madžidija "Muhamed" (2015) je prostorno najveći objekat koji je Kljeković do sada izgradio.
Na površini od 120.000 kvadratnih metara napravio je repliku Meke iz srednjeg veka, vizantijskog manastira Bosra i više enterijera.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
