Izvor: B92, 20.Jun.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žestoka rasprava oko Mobtela
Beograd -- Institut za uporedno pravo organizovao je tribinu o Mobelu. Stručnjaci i Mobtelovi advokati sa apsolutno oprečnim stavovima.
Tribinu je obeležila žučna rasprava stručnjaka Instituta i Mobtelovih advokata. Profesor Ljubiša Dabić, koji je detaljno proučavao poslovanje prvog srpskog operatera mobilne telefonije, tvrdi da tu zapravo najviše posla ima za krivičare, preciznije za državnog tužioca i njegove pomoćnike.
"Došlo je u postupku zaključenja >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ugovora o osnivanju mešovitog preduzeća 'Mobtel' do niza zakonskih propusta, do niza kriminalnih radnji, od strane obe ugovorne strane, službenih lica u ugovornim stranama, zatim i od strane nadležnih u državnim organima, uključujući i samu Vladu koja je dala određene saglasnosti i tako dalje. Znači čitav ovaj pravni posao praćen je značajnim brojem kriminalnih radnji", kaže Dabić.
Profesor Dabić tvrdi da je akt o osnivanju Mobtela, pravničkom terminologijom, apsolutno ništav ugovor, jer ga je, kako kaže, zaključio BK trejd iz Moskve koji nije ni upisan u sudski registar. On navodi i to da je osnivanjem Mobtela prekršen tada važeći zakon o sistemu veza, koji je jasno zabranjivao ustupanje prava u oblasti telekomunikacija stranom partneru.
Međutim, zastupnik Mobtela Slobodan Šoškić optužio je Institut za uporedno pravo da je čitava tribina organizovana kako bi se izvršio dodatni pritisak na međunarodnu arbitražu koja je u toku.
Šoškić je izneo i da je jedan od pravnika tog Instituta, sudija baš u tom postupku u kome Mobtel tuži državu Srbiju: "Nemate pravo da imate ovu motivaciju da idete sa tim da ste to uradili u zloj nameri i da pokušavate da stvarate javno mnjenje okrenuto protiv Mobtela, koje prihvata činjenicu da je ono ništavno i da je sve fikcija od 1994 na ovamo".
Da podsetimo, Bogoljub Karić kao formalno većinski vlasnik Mobtela prvo je objavio da je svoj udeo prodao ruskoj Alfa grupi, a potom austrijskom Mobilkomu, dok država Srbija tvrdi da umesto sadašnjih 49 odsto ima najmanje 58 procenara vlasništva u ovoj kompaniji i da se ona bez dogovora ili presude arbitraže ne može prodavati.
