Izvor: B92, 28.Apr.2011, 03:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zahtevi sa Kosova bez temelja
Beograd -- U Srbiji ne postoji nikakva mogućnost da se uopšte raspravlja o zahtevu sa Kosova za povraćaj imovine jer ne postoji pravni temelji, kaže Gašo Knežević.
Knežević, predstavnik Srbije u Komisiji za sukcesiju bivše SFRJ, tako komentariše vesti iz Prištine da je tamo formirana Komisija utvrdila spisak od 172 fabrike, prodavnice,parcele koje u bivšim jugoslovenskim republikama pripadaju preduzećima sa KiM.
On dodaje da je „Crna Gora priznala Kosovo >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kao nezavisnu državu i ona može na njega da gleda kao na entitet koji je bio u sastavu SFRJ i pronađe tako pravni osnov za raspravu o imovinskih zahtevima iz Prištine. To je, dakle, pitanje Crne Gore i Kosova i to nas ne tangira".
Ministar u kosovskoj vladi Artan Behrami je izjavio da će se razgovori o povraćaju imovine najpre voditi sa Crnom Gorom jer su vlasti te države do sada pokazale najviše konstruktivnost. Komisija osnovana u Prištini tvrdi da kosovska preduzeća potražuju 104 objekta u Srbiji, 42 u Crnoj Gori, 15 u BiH, 6 u Hrvatskoj, 4 u Makedoniji i 1 u Sloveniji. Od ovih država Kosovo nije priznala BiH, a Srbija ga je Ustavom definisala kao deo svoje teritorije.
Knežević, ipak, dodaje da bi "i u slučaju Crne Gore trebalo izvršiti temeljnu pravnu analizu jer Crna Gora nije potpisnica Sporazuma o sukcesiji" i naglašava da o tom zahtevu Kosova i Metohije mogu raspravljati samo države njegove potpisnice a Crna Gora to nije.
Stvar bi mogla i u crnogorskoj poziciji da bude problematična ako se radi o firmama sa KiM na koje vlasničko pravo polažu, recimo, firme iz centralne Srbije, pa preko njih i na njihovu imovinu u Crnoj Gori.
„Ima još jedan problem, mi stvari nećemo da nazovemo pravim imenom, pa onda ne možemo da postavimo pravu dijagnozu, ali u sadašnjoj situaciji ni Borko Stefanović niti bilo ko drugi ne može da počne pregovore o tome", kaže Knežević.
Naš predstavnik u Komisji za sukcesiju posebno podvlači da su pitanja imovine građana i drugih pravnih lica rešena Aneksom G Sporazuma o sukcesiji. „Pitanje društvene i privatne imovine regulisano je tim aneksom tako da država stoji po strani. Sama zaštita je ostala na samim subjektima titularima te svojine", objašnjava on.
Knežević na kraju ističe da su autori Sporazuma o sukcesiji imali odbojan stav prema generalnoj supstituciji, koja podrazumeva da se države prebiju za celokupnu i državnu i privatnu i imovinu firmi, a da je i on sam veliki protivnik takve supstitucije.
„Prvo u generalnoj supstitucji pojedinci uvek gore prođu. Drugo, jedna takva zaštita zahteva ogromnu pravnu službu, ogroman informacioni sistem, kakav nema nijedna od država sukcesora, sem možda Slovenija", kaže on. Kako bi svoj stav pojačao, Knežević tvrdi da sam „nikad ne bi navijao za to da me država zastupa".
