Izvor: Politika, 28.Sep.2010, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vlada, ipak, mora da zajmi
Uprkos uveravanju državnih zvaničnika da pokrivanje minusa u budžetu neće biti problem, vlada odlučila da kod komercijalnih banka pozajmi 250 miliona evra. – Da li je moguće da i ta suma ne bude dovoljna da se zakrpi budžet
Pare nisu problem. Para nemamo.
Izgleda da su ove dve rečenice po ko zna koji put imali na umu državni zvaničnici kad su poslednjih nekoliko meseci uveravali javnost da krpljenje minusa u državnoj kasi neće biti problem. Jer, pre nekoliko >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dana Vlada je usvojila paket zakona po kome će Srbija kod komercijalnih banaka (što je skuplji vid zaduživanja) morati da pozajmi 250 miliona evra, iako su nadležni ministri isticali kako za tim neće biti potrebe.
Prvobitni plan bio je da se manjak novca „premosti” prodajom državnih vrednosnih papira. Međutim, interesovanje banaka za te obveznice nije bilo onakvo kako su se ministri iz ekonomskog dela vlade nadali. Razlog je poznat – pad poverenja kupaca državnih hartija u dinar.
Naš izvor iz vlade kaže da se očekuje da se do kraja godine od prodaje državnih hartija od vrednosti sakupi oko 175 do 180 milijardi dinara, ali i da je za servisiranje ranije preuzetih obaveza potrebno oko 40 milijardi dinara. Za krpljenje rupe u budžetu od oko 1,5 milijardi evra na raspolaganju je ruski zajam (200 miliona dolara), ali i finansijska pomoć Evropske unije (100 miliona evra). Kad se podvuče crta, kaže naš izvor, državi će za popunjavanje deficita u budžetu i vraćanje dugova do kraja godine biti potrebno još oko 10 milijardi dinara.
– Postoji mogućnost da se ta suma prikupi vrlo malom emisijom evro obveznica, ali na domaćem tržištu – tvrdi naš sagovornik blizak Vladi.
Međutim, Ivan Nikolić saradnik Ekonomskog instituta, koji je poslednjih nekoliko meseci isticao kako će Srbija, bez obzira na sva uveravanja na kraju morati da se zaduži, kaže da planiranih 250 miliona evra zajma neće biti dovoljno da se jaz u kasi zatvori.
– Samo čudom će država u oktobru moći prodajom državnih obveznica da vrati ono što joj dospeva na naplatu, a kamoli da prikupi dodatna sredstva za pokrivanje minusa. Prema mojoj računici, država će sledećeg meseca morati da isplati 25 milijardi dinara duga koji dospeva na osnovu ranije prodatih hartija od vrednosti. U proseku se na mesečnom nivou prodajom ovih vrednosnih papira sakupi oko 17, 18 milijardi dinara. Ako znamo da zbog pada poverenja u dinar dugoročni vrednosni papiri nisu atraktivni, onda je jasno da će tu nastati problem – ocenjuje Nikolić.
On ne može da predvidi koliko novca će ministarki finansija nedostajati do kraja godine da zatvori jaz između prihoda i rashoda jer to zavisi od toga kolike će obaveze države do kraja godine biti.
– Prema mojoj računici, samo za servisiranje dospelih obaveza na ime prodaje državnih vrednosnih papira i hartija od vrednosti NBS biće potrebno 70 milijardi dinara. Nepoznato je da li će biti još nekih troškova ispod crte. To je dokaz da u budžetu nema viška kao što su to državni zvaničnici pričali donedavno. Ako imaju višak para, zašto onda pozajmljuju 250 miliona evra kod komercijalnih banaka po skupljim uslovima – pita se Nikolić.
A. Nikolić
-----------------------------------------------
Uslovi za pozajmicu
Država će, prema vladinom predlogu, pozajmiti 250 miliona evra sa kamatom većom od pet odsto i rokom otplate kredita od pet godina. Srbija će se zadužiti u 25 partija po 10 miliona evra kod „KBC banke”, „Nove kreditne banke Maribor”, „Eurobanke EFG”, „Vojvođanske”, „Hipo Alpe Adrija” i „Erste banke” i banaka koje su dale zajedničku ponudu: „Inteza”, „Unikredit”, „Rajfajzen” i „Sosijete ženeral”.
Kamatne stope nisu iste za sve banke, pa je, na referentnu kamatnu stopu (EURIBOR), dodatna marža „KBC banke” 4,25 odsto, „Nove kreditne banke Maribor” pet odsto, „Eurobanke EFG” 5,2 odsto, „Vojvođanske” 5,25 odsto, „Hipo Alpe Adrija” i „Erste banke” 5,3 odsto, koliko je i kod banaka koje su dale zajedničku ponudu.
Predviđeno je da se od „KBC banke” i „Nove kreditne banke Maribor” uzme po jedna kreditna partija od po 10 miliona evra, od „Eurobanke EFG”, „Vojvođanske” i „Hipo banke” po dva kredita od po 20 miliona evra, a od „Erste banke” 30 miliona evra, u tri kredita po 10 miliona.
Od „Inteze”, „Unikredit”, „Rajfajzen” i „Sosijete ženeral banke”, koje su dale zajedničku ponudu, država Srbija planira da uzme kredit od 140 miliona evra, u 14 partija po 10 miliona.
--------------------------------------------------------
MMF odobrio 380 miliona evra Srbiji
Bord direktora Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) pre dva dana doneo je pozitivnu odluku o zaključenju pete revizije aranžmana sa Srbijom. Naša vlada ispunila je ono na šta se obavezala u pregovorima sa ovom međunarodnom finansijskom institucijom, što znači da će naša zemlja uskoro moći da povuče 380 miliona evra zajma.
Naime, krajem avgusta dogovoreno je da pre 27. septembra Ministarstvo finansija, kao formalni predlagač, uputi u Narodnu skupštinu Zakon o fiskalnoj odgovornosti. Kako je prilikom poslednje posete Beogradu istakao Albert Jeger, šef misije iz Vašingtona, u Srbiji, kao i u svim drugim zemljama sveta, političari žele da troše više nego što je moguće. Naročito je to karakteristično za koalicione vlade, objasnio je Jeger zašto će ova vlada ali i sve buduće zakonom morati da obećaju da se neće prekomerno zaduživati i trošiti.
Ovim zakonom će, praktično, MMF u Srbiji ostati i posle MMF-a. Ministarka Diana Dragutinović nedavno je objasnila da će u slučaju da Srbija ima ekonomski rast od četiri odsto morati da se poštuje pravilo o smanjenju minusa u državnoj kasi kako bi do 2015. godine sa sadašnjih 4,8 pao na jedan odsto. Samo u slučaju da javne investicije budu veće od četiri odsto svega što stvaramo (BDP), deficit će moći da se produbi. Takođe, stroga fiskalna pravila važiće kako za centralni, tako i za lokalne nivoe vlasti, jer je, prema ministarkinim rečima, „relativno lako u predizbornom periodu troškove preneti sa centralnog na lokalni nivo”.
A. N.
objavljeno: 29.09.2010.
