Izvor: B92, 05.Feb.2011, 03:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Veće plate koštaju 1,5 mlrd. evra
Beograd -- Predstavnik MMF za Srbiju Bogdan Lisovolik kaže da Srbija nema novca za povišice i dodaje da bi povećanje plata u javnom sektoru narušilo usvojeni budžet.
U kontekstu održavanja makroekonomske stabilnosti od ključne važnosti je da se država drži utvrđene ekonomske politike, naglašava Lisovolik.
On dodaje da se može ispostaviti da su aktuelni zahtevi za povećanje zarada vrlo skupi i da će, verovatno, urušiti budžet, kao i da se, realno, ne može očekivati >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da će povećanje zarada biti ograničeno samo na prosvetare.
"Tada bi i ostali delovi javnog sektora, ali i penzioneri, tražili slična povećanja primanja, kako po osnovu pravičnosti, tako i zbog važećeg dogovora da sve plate u javnom sektoru i penzije budu jednako tretirane. Pri tom, povećanje plata u javnom sektoru i penzija za samo jedan procenat, uvećava troškove budžeta za skoro osam milijardi dinara", objašnjava on.
Možda poskupe struja i gas
Na pitanje može li doći do poskupljenja struje ili gasa, a da se ne restrukturiraju kompanije, Lisovolik odgovara da restrukturiranje tih kompanija treba da bude prioritet i dodaje da samo podizanje cena nije dovoljno. "U isto vreme, mora se shvatiti da restrukturiranje nije instant proces. Tako je, možda, povećanje cena neophodno pre nego što se okonča proces restrukturiranja. Ali, ta poskupljenja i njihov obim treba da budu jasno obrazloženi i realizovani kao deo planova za restrukturiranje", kaže on.
Lisovolik naglašava da bi tako "ukupan trošak dodatnog povećanja od 20 procenata, a što je otprilike povećanje koje trenutno zahtevaju sindikati prosvetnih radnika, narastao na dodatnih 160 milijardi dinara, odnosno 1,5 milijardi evra ili oko pet procenata BDP. To je fiskalno neodgovorno".
Predstavnik MMF-a u Srbiji navodi da bi, u slučaju da se povećanja plata ovog obima dogode, to nosilo veliki rizik za teške poremećaje na tržištu, kao i za budžet.
"Sve to bi dovelo do mnogo viših kamatnih stopa i inflacije, nestabilnosti kursa, kašnjenja Vlade u plaćanju svojih obaveza i oštrog stezanja kaiša u drugim oblastima javne potrošnje. Ova kombinacija okolnosti sigurno bi negativno uticala na ekonomski rast", kaže on.
Lisovolik dodaje da "pored toga, treba napomenuti da je za povećanje zarada u javnom sektoru i penzija u budžetu za ovu godinu već planirano dodatnih 33 milijarde dinara, dok je ukupan iznos kapitalnih izdataka u 2011. godini planiran na nivou od svega 118 milijardi dinara".
.jpg)
