Izvor: B92, 15.Sep.2010, 13:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sindikat i za sakupljače otpada
Beograd -- Sakupljači otpada nedavno su uvršteni u nomenklaturu zanimanja, a uz pomoć USAID-a osnovan je i Sindikat sakupljača sekundarnih sirovina.
Među 8.000 sakupljača otpada najviše je Roma. Nemaju radni odnos, a radni dan traje 11 časova. Njihova prosečna zarada je nešto iznad 6.000 dinara mesečno
"Radi se po deponijama, na visokoj temperaturi, po zimi, bez vode, uz svakakav smrad i u prljavštini. Neki od nas otpad dodiruju bez rukavica, pa >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << tako ručaju. Mučan život..., kaže Rahim Šerifi.
Šerifi je najbolji sakupljač sekundarnih sirovina u Srbiji. Živi u Bujanovcu, ima 42 godine i devetočlanu porodicu, a pet godina profesionalno sakuplja otpad po srpskim i albanskim selima. Dnevno na motokultivatoru prelazi 80 kilometara.
Prošle godine sakupio je više od 55 tona gvožđa, lima, aluminijuma, bakra, mesinga, akumulatora i papira. Nagradu mu je nedavno uručio Sindikat sakupljača sekundarnih sirovina, prvi ove vrste u Srbiji, formiran uz pomoć Američke organizacije za međunarodni razvoj (USAID) i Instituta za održive zajednice.
Prema podacima sindikata, Šerifi je jedan od „približno 8.000 Alija Sirotanovića" koji se u Srbiji profesionalno bave ovim poslom. Među njima je najviše Roma.Nemaju radni odnos, a radni dan traje 11 časova. Njihova prosečna zarada je nešto iznad 6.000 dinara mesečno.
Rade po suncu, vetru i kiši, a ono što sakupe prevoze ručnim kolicima ili konjskom zapregom. Veliki broj prenosi teret i na leđima. Otpad uglavnom gomilaju u romskim mahalama, gde danima čeka na otkupljivače. Prodaju ga u zavisnosti od vrste otpada različitim preduzećima ili pojedincima. Valjda je zbog svega toga prosečni životni vek jednog sakupljača - samo 46 godina.
U Sindikatu naglašavaju da su ulični sakupljači otpada u Srbiji prošle godine u državni budžet uneli 50 miliona evra na ime poreza i doprinosa. Od svakog kilograma sirovine koju sakupe i prodaju oni za budžet izdvoje 29,9 odsto. Uprkos tome, mnogi ih ne vide kao vredne radnike koji doprinose društvu. Njihove komšije i sugrađani ih, po rečima samih sakupljača, uglavnom „ne diraju", ali ima i onih koji ih „gađaju jajima, ciglama, kamenom, vazdušnim puškama".
U studiji „Papirnati život", koju su uradili Mayling Simpson - Hebert, Aleksandra Mitrović, Gradimir Zajić i Miloš Petrović, koji su istraživali život sakupljača sirovina u Beogradu, preciziraju se i detalji. Većina sakupljača je, pokazuje istraživanje, bila povređena ili „bolesna od đubreta". -
Udišeš smrad, a preko leta on je tako jak da te bole grudi - kaže jedan od ispitanika. Njihove najčešće povrede su slomljene kosti, podlivi, posekotine od stakla, opekline i ubodi prljavog šprica.
"Ja se često posečem ili ubodem ali to je obična stvar. Kontejneri ti ponekad i glavu zarobe ako si nepažljiv", neki su od odgovora.
"Mi radimo u rukavicama i štapom se zaštitimo. Došljaci se povređuju, oni koji ne znaju kako se to radi, ali mi ih učimo", dodaju drugi. Kažu i da ih na poslu „ponekad" udari neko vozilo.
Istraživanje je pokazalo i da sakupljači otpada nemaju redovne obroke, nemaju gde da se okupaju, a hodaju puno. Pacovi su, kažu, problem sa kojim se sreću svaki dan. U kontejnerima pronalaze i mrtve životinje. Nalaze i opasne predmete, poput odbačene mine ili ručne bombe i različite otrove i hemikalije.
Inicijatori osnivanja Sindikata, Osman Balić i Đokica Jovanović, svesni su da je do poboljšanje položaja ovakvih „marginalaca", izloženih izuzetno teškom životu, velikom siromaštvu i „dugotrajnoj i tihoj eksploataciji"- dug put. Moraju da ga pređu sakupljači, a i država.
Osman Balić, koji je i koordinator Lige za dekadu Roma i osnivač YUROM centra smatra da je „dobar znak" što je Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, preko Nacionalnog fonda za zapošljavanje, sakupljače otpada nedavno uvrstilo u nomenklaturu zanimanja.
Ovakvi profesionalci sada mogu da se prijave na Fond, a i da registruju radnje. Pojedini su radnje otvorili uz podršku projekta „Prva šansa", španske Vlade i Međunarodne organizacije rada, vrednog pet miliona dolara, koji se upravo sprovodi.
Ipak, naglašava Balić, državna vlast u Srbiji još pravi ozbiljne propuste. Na predlog Ministarstva za zaštitu životne sredine i prostorno planiranje Vlada Srbije je pre nekoliko meseci donela novu državnu Strategiju za upravljanje otpadom u kojoj se „sakupljači sekundarnih sirovina uopšte ne vide kao subjekt", uprkos tome što upravo oni sakupe 75 odsto otpada. Ova strategija ne predviđa način prelaska sakupljača iz sive zone u legalne tokove, kaže.
Naš sagovornik dodaje da je problem i što se Zakon o upravljanju otpadom, usvojen sredinom prošle godine, uglavnom ne sprovodi.
"Srbija godišnje izveze sekundarne sirovine u vrednosti od 150 miliona evra umesto da takav otpad reciklira, i na državnu i na korist zaposlenih u toj oblasti. Pri tom neki izuzetno dobro profitiraju na račun najsiromašnijih ljudi, koji rade na ulici i čiji je rad mizerno plaćen. Kroz prste sakupljača, dakle, „curi" ogroman profit, koji predstavlja njihov neisplaćen rad. Kako? Cena sekundarnih sirovina na Svetskoj berzi nekoliko puta je veća od one koja se plaća našim sakupljačima. Najveći deo te svetske cene ide trgovcima otpadom koji ga najčešće ni ne vide", kaže Balić.
On dodaje da upravo zbog „ogromnog profita" država i „ćuti" o ovoj temi.
Pratite specijal: NIS na berzi
