Izvor: Blic, 20.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Preti zaustavljanje prodaje Robnih kuća „Beograd“
Zakazana licitacija za prodaju Robnih kuća „Beograd" (29. oktobar) mogla bi da padne, ukoliko javni pravobranilac prihvati traženi zahtev Mreže za restituciju, a koja osporava zakonitost uknjižbe Robnih kuća "Beograd" kao vlasnika nacionalizovane imovine.
- Po slovu zakona nacionalizovane nepokretnosti su svojina Republike Srbije i ovde, dakle, nezakonitom uknjižbom nad tom imovinom Robnih kuća „Beograd" oštećena je najdirektnije, pre svega, Republika Srbija. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Nezakonitim pripisivanjem sebi državne imovine Robne kuće „Beograd" su preskočile obavezu usklađivanja sa Zakonom o sredstvima u svojini Republike Srbije i time je, automatski, i ništavan njihov upis u Agenciji za privredne registre. Budući da je rok za usklađivanje istekao, tražimo od javnog pravobranioca da podnese tužbu za utvrđivanje ništavnosti upisa oba preduzeća Robnih kuća „Beograd" - navodi Mile Antić, koordinator Mreže za restituciju, ocenjujući da bi to značilo gašenje oba preduzeća. Direkcije za imovinu Republike Srbije takođe je reagovala, ali tako što je u prvom dopisu, od 26. septembra, tražila od Republičkog javnog pravobranilaštva isto što i Mreža za restituciju, a onda je, što je vrlo indikativno, pre nekoliko dana poslala novi u kome navodi da sa njihovog stanovišta nema pravnih smetnji da se prodaja ovog preduzeća obavi na način kako je to predvidela Agencija za privatizaciju. U Agenciji za privatizaciju negiraju da papiri Robnih kuća „Beograd" nisu čisti, ali istovremeno navode da oni na licitaciju iznose Robne kuće kao preduzeće, a ne kao zbir imovine, te da onaj ko kupi to preduzeće na sebe preuzima rizik da imovinska karta ne bude takva kakva mu je u prikazana.
- Mi prodajemo preduzeće i onaj ko kupi preduzeće Robne kuće „Beograd" postaje vlasnik kapitala tog preduzeća, a ne njihovih objekata. U licitacionoj dokumentaciji je svim potencijalnim kupcima predočeno koji su objekti nacionalizovana imovina, i da na njihov teret pada rizik restitucije, onako kako bude propisan zakonom - kaže direktor Centra za stečaj Agencije za privatizaciju Dejan Jokić.
Dva najveća nacionalizovana objekta Robnih kuća „Beograd" su ujedno i dva po lokaciji najprestižnija - u beogradskoj Knez Mihajlovoj ulici. Prvi objekat - na početku Knez Mihailove ulice je Robna kuća porodice Radojlović i druga na sredini Robna kuća porodica Mitić i Garašanin. Šta će se desiti ako, na primer, kupac RK „Beograd" donese odluku da ta dva objekta proda kao celinu, kao posebno novoformirano preduzeće? Smetnji za takvu transakciju, za takvo potiranje prava vlasnika nacionalizovane imovine, naravno, nema. Nema ni smetnji da se za takvo izdvajanje objekata unapred dogovore aspiranti za najprestižnije lokacije ovog najvećeg trgovinskog lanca Srbije.
Greške za eliminisanje kupaca
Rok za prijavljivanje, dostavljanje bankarskih garancija, ističe 22. oktobra, a Agencija za privatizaciju je u protekla tri dana dva puta menjala propozicije za te bankarske garancije. Nije menjala sumu, ali jeste tekst, tako što su 16. oktobra poslali svima obeveštenje da moraju da pripodobe tekst novim uslovima, jer se menjaju uslovi vučenja bankarske garancije zbog uključivanja u proceduru antimonopolske komisije. Onda su 18. oktobra poslali novo obaveštenje da će tako prekomponovana bankarska garancija važiti samo do 26. oktobra, odnosno da će do dana održavanja licitacije morati da donesu novu, jer se u ovom tekstu koji su im poslali 16. oktobra potkrala štamparska greška (u engleskoj verziji teksta su umesto „can" napisali „can not"). Može ili ne može („can" ili „can not") možda je za organizatore prodaje Robnih kuća „Beograd" samo štamparska greška, ali za ozbiljne investitore i ozbiljne inostrane banke davanje bankarske garancije na sumu od 44 miliona evra nije štampanje.
