Izvor: Politika, 12.Maj.2013, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poslodavci pod većom prismotrom
U saradnji sa Poreskom upravom umnogome će se poboljšati i unaprediti kontrola naplate doprinosa
Početkom rada Centralnog registra zaposleni u Srbiji više neće morati da čekaju kraj godine da bi proverili da li im poslodavac redovno uplaćuje doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje. To praktično znači da ćemo za svakog osiguranika imati podatke da li su plaćeni porezi i doprinosi, na koju osnovicu i za koji period. I sami radnici će u svakom trenutku moći da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << imaju uvid u te podatke i to mesečno, a ne godišnje, tako se neće dešavati da neko godinama ne zna da li mu poslodavac uopšte plaća doprinose i da li zakida na iznosima, kaže u razgovoru za „Politiku” Milica Danilović, direktor Centralnog registra Srbije.
Kada Centralni registar zvanično počinje da radi?
Dve su osnovne funkcije Centralnog registra – uspostavljanje jedinstvene baze podataka za obavezno socijalno osiguranje, osiguranicima i osiguranim licima. Baza je pravljena na osnovu podataka zatečenih u Fondu PIO, Republičkom fondu zdravstvenog osiguranja, Nacionalnoj službi zapošljavanja i Poreskoj upravi. Poslodavci će do kraja ove godine moći da podnose prijave u Centralni registar internetom ili na šalterima organizacija obaveznog socijalnog osiguranja. Podaci o obveznicima plaćanja doprinosa dobijaće se iz APR i Poreske uprave. Centralni registar će pomoći u kontroli naplate doprinosa mesečno i ona će se za svakog pojedinca obavljati u saradnji sa Poreskom upravom, kako bi se poboljšala i unapredila kontrola.
Jedan od preduslova za funkcionisanje Centralnog registra je i pojedinačna poreska prijava, pa poslodavci neće, kao do sada, na jednom obrascu zbirno prikazivati iznos za sve radnike, već će to morati da čine za svakog zaposlenog ponaosob. To praktično znači da ćemo za svakog osiguranika imati podatke da li su plaćeni porezi i doprinosi i to na koju osnovicu, za koji period...
Kada će tačno Centralni registar početi da radi zavisi najviše od Poreske uprave. Ona treba da završi svoj informacioni sistem.
Šta će Centralni registar konkretno doneti poreskim obveznicima, osiguranicima Fonda PIO i RZZO-a?
Jedinstvenu, tačnu i sigurnu evidenciju podataka o osiguranicima i poslodavcima, umesto do sada različito vođenje evidencije, smanjenje troškova administracije uvođenjem jednošalterskog sistema u obavezno socijalno osiguranje, umesto podnošenja prijave ili odjave u svakoj instituciji, elektronska povezanost(on-line) sa mnogim državnim organima koji vode evidencije o podacima koji su bitni za socijalno osiguranje.
Omogućiće se i brža identifikacija poslodavaca koji ne uplaćuju doprinose za obavezno socijalno osiguranje. Upoređivanjem podataka iz svih službi na vreme će se otkrivati nepravilnosti, a potom slati Poreskoj upravi, inspektoratu rada koji će moći da sankcionišu poslodavce koji krše zakon.
Da li će svi oni imati mogućnost mesečnog uvida u redovnu uplatu doprinosa?
Osiguranici će imati mogućnost uvida u svoje podatke koji se tiču uplata doprinosa tek od januara sledeće godine. Do tada bi trebalo da zaživi pojedinačna poreska prijava.
Da li će Centralni registar pospešiti naplatu doprinosa, poreza i overavanje zdravstvenih knjižica?
Osnovni cilj uspostavljanja Centralnog registra je upravo efikasnija naplata doprinosa i poboljšana kontrola izvršavanja zakonskih obaveza poslodavaca, što će smanjiti deficit kod organizacija obaveznog socijalnog osiguranja.
Čija iskustva Srbija primenjuje kada je u pitanju Centralni registar? Hrvatska je uložila ogroman novac u registar, ali je propao. Zašto se to dešava?
Koristili smo iskustva zemalja u okruženju – najpozitivnije iskustvo je registar iz Austrije. Imali smo u vidu manjkavosti, a zašto nije uspeo u Hrvatskoj, moj jedini komentar bi bio – da bi nešto uspelo ne sme biti preuranjeno, a potrebno je i da postoji volja svih da to uspe.
Da li je bilo potrebno da se ovoliko dugo čeka na početak rada Centralnog registra?
Naravno. Pošto je ovaj zajednički projekat zahtevao stručno uključivanje svih institucija, odnosno ministarstava na koje se Centralni registar odnosi. Kada imate tako puno učesnika i odluke koje će uticati na budući rad i efikasnost Centralnog registra, donošene su zajednički, ali nekad su brže, a češće sporije. Koliko nas to košta? Za uspostavljanje Centralnog registra, što je podrazumevalo opremu, izradu informacionog sistema i troškove tendera, potrošeno je oko trećine sredstava kredita Svetske banke.
Jasna Petrović
objavljeno: 13.05.2013.
