Izvor: Politika, 01.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pare čekaju zahteve
Naši ljudi se ne usuđuju sami da podnose projekte, već to čine posrednici koji naplaćujući svoje usluge
Zbog letnjih odmora i jesenjeg zahuktavanja, Fond za razvoj će na sednicama u novembru i decembru dodeliti kredite za pokretanje poslova firmama i preduzetnicima koji su poslednjih meseci dostavili zahteve sa potpunom dokumentacijom. Pred Upravnim odborom naći će se 36 zahteva za koje bi valjalo odobriti 189 miliona dinara.
Za one koji su požurili da konkurišu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u prvoj polovini 2006. sredstva su već odobrena. U Upravnom odboru koji odlučuje o dodeli sredstava su ministri privrede, poljoprivrede, rada, zapošljavanja i socijalne politike, potom, ministri finansija, nauke, ekonomskih odnosa sa inostranstvom i ministar kapitalnih investicija.
Neki će pomisliti: ima li uopšte šanse da od ovakvog "borda" ikada dobijem kredit?".
"Ništa strašno, niti nedostižno. Para ima! Međutim, naši ljudi su ili pesimisti, ili bi da sve neko drugi uradi za njih" – kaže Ljiljana Jovanović, izvršni direktor u Fondu za razvoj. "Upravo zato dovitljivi pojedinci ili advokati zastrašuju potencijalne preduzetnike. Pričaju im da je do nas teško doći, da ovde nemaju nikakve šanse. Umesto njih, ovde zato dolaze oni, uzimaju formulare i upustva, u kojima se objašnjava kako pojedinac može da konkuriše, a onda preduzetnicima - naplaćuju savete i posredovanje"!
Ima, naravno, preduzetnika koji "skupe malo hrabrosti" i lično dođu da se raspitaju. "Tada im ja kažem: pa, vidite da ste došli do mene. Evo vam formulari. Onda im objasnim kako da ih popune. Nisu verovali da to ništa ne košta" – veli naša sagovornica.
U Fondu za razvoj trenutno najviše pažnje poklanjaju realizaciji četiri programa. To je, najpre, program za kreditiranje nezaposlenih, lica proglašenih tehnološkim viškom, kao i inovatora kroz odobravanje mikrokredita za samozapošljavanje. Po drugom programu kreditiraju se početnici, to su takozvani "start ap" krediti, dok treći treba da podstakne investiranje i povećanja zaposlenos u nerazvijenim područjima, odnosno u 55 opština.
Poseban program namenjen je oživljavanju privrede u Boru, Kragujevcu, Vranju, 13 nerazvijenih opština i Bujanovcu (nazvan je upravo tako, a među ovih 13 opština našle su se i neke koje su konkurisale i za prethodne program pa će za njih biti i više novca).
Za kreditiranje nezaposlenih i lica proglašenih tehnološkim viškom stiglo je najpre 1.500 zahteva, ali su naknadno odobrena još 33 kredita u ukupnom iznosu od oko dve milijarde i 127 miliona dinara. Za zaključenje ugovora rok je do 30. novembra. Oni najagilniji već su dobili sredstva, nekih 900 miliona dinara.
Prema rečima Ljiljane Jovanović, najviše zahteva je bilo iz Beograda, potom iz Nišavskog, Južnobačkog, Mačvanskog, Raškog, Šumadijskog i Zlatiborskog okruga. I to za uslužne delatnosti, proizvodnju i preradu prehrambenih proizvoda, preradu drveta i proizvoda od drveta, za hotelsko-ugostiteljsku delatnost, proizvodnju elektro-proizvoda, zatim hemijskih proizvoda, gume i vlakana, štamparsku delatnost.
Kada je reč o "start ap" kreditima, već na prvoj sednici dodeljeno je pet zajmova od po 30.000 evra za pravna lica i 39 kredita za preduzetnike od po 10.000 evra. U okviru treće oblasti, koja se najviše odnosi na podsticanje zapošljavanja, pozitivnu ocenu već su dobila 23 programa za koje će biti odobreno 380 miliona dinara.
– Preduzetnici koji se, na sreću, u sve većem broju javljaju telefonom, dolaze ovde i uzimaju obrasce, moraju da raščiste sa jednom činjenicom: svaki vid kredita mora biti pokriven nekim od elemenata vraćanja. Dakle, svako mora da razmisli da li će moći da vrati kredit. Oni su povoljni, ali novac nije na poklon. Zato i primoravaju da se pokrene neki posao – objašnjava naša sagovornica.
Ova vrsta kredita namenjena je ljudima iz opština kao što su Babušnica, Boljevac, Alibunar, Vlasotince, Mali Zvornik, Rača, Malo Crniće, Niška Banja, Knjaževac, Sjenica, Majdanpek, Doljevac, Mali Iđoš, Aleksinac, Kučevo... Ali, ima i mesta iz kojih ove godine nije stigao nijedan zahtev, za bilo kakav oblik kreditiranja. Reč je, recimo, o Crnoj Travi, Dimitrovgradu, Bojniku, Krupnju, Bosilegradu, Kuršumliji, Rekovcu, Trgovištu, Vladičinom Hanu, Žitorađi.
– Upravo zbog toga krenuli smo po Srbiji. Obilazimo mnoga mesta i dajemo odgovore na pitanja u želji da i u njima preduzetnici, konačno, krenu sa poslovima. Već smo posetili Kuršumliju, Varvarin, Bujanovac, Leskovac, Lebane, Loznicu i još neka mesta. Ali, apelujemo, pre svega, na opštine da nam se obrate i pozovu nas, jer ćemo im sigurno izaći u susret – zaključuje Ljiljana Jovanović.
Snežana Bogdanović
[objavljeno: 01.11.2006.]
