Izvor: B92, 28.Sep.2011, 15:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Obveznice nisu grčki scenario"
Beograd -- Ministar ekonomije Nebojša Ćirić kaže da izdavanje dugoročnih hartija od vrednosti na međunarodnom tržistu ne predstavlja uvod u grčki scenario u našoj zemlji.
On je objasnio da krizni scenario poput onog koji se dešava u Grčkoj podrazumeva nemogućnost države da vraća dugove, što sa Srbijom nije slučaj.
Komentarišući izdavanje evro obveznica na međunarodnom tržištu sa rokom >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << dospeća od 10 godina, Ćirić je rekao da te hartije od vrednosti Srbiji pružaju mogućnost da investira dobijeni novac na pravi način, odnosno da se koristi za razvojne projekte.
Stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Srbiji Bogdan Lisovolik je ocenio da oprezna monetarna i fiskalna politika može podstaći investicije, ali za upseh su potrebni i liberalizacija tržišta robe i tržišta rada.
Budžetski deficit treba finansirati dugoročnim i jeftinim, a ne kratkoročnim zaduživanjem kod poslovnih banaka, izjavio je ministar ekonomije.
Srbija je jedna od retkih zemalja koja je u uslovima ekonomske krize dva puta poboljšala kreditni rejting, kazao je Ćirić i dodao da tokom ekonomske krize malo država nema budžetski deficit. "Javni dug ne može biti veći od 45 odsto BDP, a, sa druge strane, treba da bude u iznosu koji možemo da servisiramo", kazao je Ćirić.
"Mi smo relativno malo zadužena zemlja po odnosu javnog duga i BDP. Neke druge zemlje imaju javni dug od 60, 70, pa i 100 procenata u odnosu na BDP", rekao je ministar i dodao da smanjenje obavezne rezerve bi omogućilo bankama da tako oslobođenim novcem kreditiraju preduzeća.
"Ako banke i polovinu te sume iskoriste za kreditiranje preduzeća to će imati pozitivne efekte na privrednu aktivnost, a uz to bi povećana ponuda novca smanjila kamatne stope", smatra ministar ekonomije.
S obzirom na to da je budžet "tesno" skrojen i da u njemu nema para za nove subvencije, smanjenje obavezne rezerve je jedan od načina da se izadje iz ovog začaranog kruga, rekao je ministar Chirić.
Upitan o povećanju plata i penzija, Ćirić je rekao da će biti ispoštovana povećanja koja su bila planirana i da bi rast plata i penzija trebalo da bude u skladu sa stopom inflacije i da nema razloga da tako ne bude i sledeće godine.
On kaže da je makreokonomska situacija u Srbiji stabilna, ali je zabrinjavajuće to što je izvoz počeo da pada. Potrošen je sav novac namenjen u ovogodišnjem budžetu za podsticaje, te bi smanjenje obaveznih rezervi banaka i referentne kamate omogućili da privreda lakše dođe do novca, rekao je ministar.
Ćirić je ocenio da je nezaposlenost najveći problem domaće ekonomije, jer je oko 240.000 ljudi od kraja 2008. ostalo bez posla i da je stopa nezaposlenosti veća od 20 odsto zbog čega će se tim problemom do kraja mandata baviti sadašnja, ali i sledeća vlada.
On je izrazio očekivanje da se u budućnosti smanjuje opšta stopa poreza i doprinosa na plate koja sada iznosi oko 63 ili 64 procenta i da se spusti na ispod 50, odnosno blizu 40 procenata.
Ćirić najavljuje da će uskoro biti završeni pregovori "sa dva velika investitora iz Italije i Austrije", koji će sagraditi dve proizvodne fabrike i zaposliti nekoliko hiljada ljudi, ali do okončanja pregovora ne želi da otkrije identitet tih kompanija.
Petrović: Obveznice povećale javni dug
Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović kaže da će najnovije zaduživanje države, izdavanjem evroobveznica na međunarodnom tržištu, povećati javni dug na 43,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) i približiti se gornjoj granici od 45 odsto BDP.
Tih milijardu dolara od evroobveznica će biti upotrebljeno za pokrivanje deficita budžeta u ovoj godini i delom u sledećoj godini, rekao je Petrović.
Direktor fabrike sokova Nektar iz Bačke Palanke Bojan Radun je ocenio da monetarna politika ne može podstaći investicije. "NBS može jedino da utiče na smanjenje referentne kamatne stope i smanjenje obavezne rezerve banaka, da bi one mogle da daju kredite pod povoljnijim uslovima", rekao je on.
On je dodao da će deficit budžeta u 2012. biti snižen u odnosu na ovu godinu i usklađen sa fiskalnim pravilima.
Ističući da je veoma važno da održivost javnog duga prati održivi rast, Petrović je objasnio da će, ukoliko se to ne uskladi, javni dug premašiti granicu od 45 odsto BDP-a, što je granica da se neka zemlja okarakteriše kao visoko zadužena.
Prema njegovim rečima, inflacija nije glavni problem privrede već privredni razvoj i mogućnost da se on poveća.
Da bi se deficit budžeta smanjio na ispod jedan odsto BDP-a ili čak doveo na nulu biće potrebno četiri do pet godina, uz poštovanje fiskalnih pravila, a neophodna je i poreska reforma, naglasio je Petrović i dodao da je to uslov da bi investitori poverovali da Srbija ima stabilnu fiskalnu politiku.
Italija i Francuska već najavljuju da će fiskalna pravila ugraditi u zakonske okvire da bi uverili potencijalne investitore da će deficiti njihovih budžeta biti na nuli, rekao je Petrović.
