Izvor: B92, 16.Nov.2011, 10:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kriza Hrvate uplašila kapitalizma
Zagreb -- Hrvatska mora ponovo da pokrene i ubrza zaustavljenu privatizaciju i provesti još jedan krug reformi kako bi postala gostoljubivija i privlačnija za poslovanje.
To je ocenjeno u izveštaju Evropske banke za obnovu i razvoj nazvanom "Kriza u tranziciji".
Istraživanje EBRD-a koje se bavi podrškom demokratiji i tržišnoj privredi u krizi pokazalo je da je građanima Hrvatske tržišnu privredu sve manje draga, pa će im biti manje drago da čuju i preporuke Evropske >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << banke za obnovu i razvoj.
Svrstali smo se u grupu zemalja u kojima je podrška kapitalizmu manja od 30 odsto, a pre pet godina je oko 35 odsto ispitanika podržavalo tržišnu privredu. Manje od 50 odsto ispitanika u Hrvatskoj danas podržava demokratiju kao vladajući politički poredak.
Tokom 2010. hrvatska je Vlada prihvatila Program oporavka privrede, koji se zasniva na dugoročnoj konkurentnosti države na svetskom tržištu te održivim javnim finansijama. No, fiskalnu konsolidaciju ocenjuju i dalje vrlo ograničenom, pa je tako deficit u 2010. godini iznosio 5 procenata od ukupnog BDP-a.
Hrvati su, poput Rumuna, u poslednje dve godine najviše razočarani ekonomskom situacijom od svih zemalja obuhvaćenih istraživanjem.
Prema istraživanju EBRD-a, podrška demokratiji i tržišnoj ekonomiji povezana je sa smanjenjem potrošnje u krizi, posebno u odnosu na pređašnje krizne situacije, što je dovelo do smanjenja podrške i tržištima i demokratiji.
Jedan od razloga pada podrške, smatraju u EBRD-u, jeste činjenica da građani zemalja u tranziciji krive upravo te sisteme, demokratiju i tržišnu privredu, za izazivanje krize.
Tako se podrška sistemima za koje građani smatraju da su na snazi u njihovim zemljama smanjila. Paradoksalno, oni koji su pre krize uživali u više blagodati tih sistema, u krizi su smanjili svoju podršku, dok je podrška tim sistemima porasla u krizi baš u zemljama gde su demokratija i tržišna privreda u ranijoj fazi razvoja.
Prema EBRD-u, glavni prioritet Hrvatske za 2012. upravo je rast privrede, a kako će ga ostvariti uz limitirane izvore finansiranja i nedovoljan podsticaj privredi kroz približavanje Evropskoj uniji, prava je nepoznanica.
U EBRD-u, naime, upozoravaju da je bankarski sistem skoro potpuno zavisan od spoljnog finansiranja, što dokazuju i niske valutne rezerve. Hrvatskoj narodnoj banci prioritet je i dalje održavanje stabilnosti kune pa je radi podsticanja likvidnosti bankarskog sektora redukovala minimalne valutne rezerve sa 20 na 17 odsto.
Ali, strano se finansiranje pokazalo srećom u nesreći. Naime, bankarski sektor se pokazao likvidnim i relativno jakim, a zabeležen je i znatan rast privatnih kredita u 2010. godini. Međutim, zabeležen je i rast neotplaćenih kredita, koji čini čak 11,5 odsto ukupnih kredita u prvom kvartalu 2011. godine.
I uz stabilne banke, u Hrvatskoj se ove godine po EBRD-u očekuje samo neznatan ekonomski rast. Kako sude u banci, učinjene su neke reforme koje se tiču penzijskog sistema, ali za dugoročnu konkurentnost hrvatskoga privrede potrebno je još i vremena i truda.
Uz privatizaciju i poboljšanje poslovne klime, EBRD predlaže program obnovljive energije koji bi smanjio cene i podstakao energetsku efikasnost.
Tako se, pokazuje istraživanje, BDP u 2010. smanjio za 1,2 odsto, a strane investicije gotovo su se prepolovile. U poslednje vreme zabeležen je porast izvoza, što analitičare u banci navodi na razmišljanje da se glavni pokretač rasta prebacio sa domaćeg na inostrani sektor.
Kao rezultat toga državni se deficit smanjio sa gotovo 10 odsto od ukupnog BDP-a na samo 1,1 odsto u 2010. godini.
Industrijski sektor je ipak i dalje slab, a u prvoj polovini 2011. povećao se i broj nezaposlenih u tom sektoru. S obzirom na slabu domaću potrošnju, inflacija je ostala na skromnih 2 odsto, merena u avgustu 2011. godine.
