Izvor: B92, 15.Mar.2012, 11:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Firma na betonu, plaća za šume
Beograd -- Firma koja se bavi knjigovodstvenim poslovima na novobeogradskom betonu, svake godine mora da izdvaja novac na ime naknade za šume.
Iako ih njeni radnici ne vide sa prozora niti ih za potrebe posla koriste i zagađuju.
Takođe, firme moraju da plaćaju i takse za isticanje naziva od dodatnih 300 do 500 evra.
To je tek vrh ledenog brega nametnutih, a nepotrebnih taksa koje preduzeća u Srbiji plaćaju. Lokalne samouprave neće smanjiti ove namete >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << iako za to ima osnova jer su im već treći mesec veći prilivi u budžet.
Među najvećim stavkama je tzv. firmarina, to jest taksa za isticanje firme. Prema studiji Nacionalne alijanse za lokalni razvoj (NALED) sprovedenoj u devet opština ne tako razvijene istočne Srbije, ta taksa donosi opštinama 11 odsto prihoda, više i od poreza na imovinu. Na primer, hotel u tu svrhu mora da izdvoji 2.500 evra, a mobilni operater i više od 3.500 evra. Nije jeftino biti ni apotekar ili pekar u tim opštinama, jer njih firmarina košta i do 500 evra.
Preduzeća plaćaju čak i taksu za glodare.
Reforma propisa, koja ima za cilj da ukine nepotrebne i zastarele akte i procedure, do sada je donela godišnju uštedu od 120 miliona evra privrednicima. Prosečan vlasnik firme kome je opština u istom periodu podigla taksu za isticanje naziva i do tri puta, ne bi se saglasio s tim da su mu troškovi poslovanja niži.
Naime, kad su pre dve godine lokalnim samoupravama skresani transferi iz budžeta, opštinari su gotovo istog dana povećali namete firmama ne bi li popunili rupe u budžetu. Tako su razna opterećenja privredi na lokalnom nivou povećana u jeku krize.
Na pitanje hoće li smanjiti naknade pošto sad ima osnova za to, Saša Paunović, gradonačelnik Paraćina i predsednik Stalne konferencije gradova i opština (SKGO), kaže da verovatno neće.
"Opštine su uz te veće prihode dobile i veće troškove. Recimo, sad moramo da održavamo puteve koji su bili u republičkoj nadležnosti", kaže Paunović i dodaje da ta razna opterećanja nisu toliko visoka.
Uz taksu za šume, vode, suzbijanje glodara, korišćenje javne rasvete, neka preduzeća uplaćuju naknadu u budžetski fond za prevenciju upotrebe duvana. Duvanske kompanije godišnje uplate oko 15 miliona evra u tu svrhu.
Srđan Lazović, direktor korporativnih poslova u „Britiš-ameriken tobako", kaže da samo plaćanje u ovu svrhu nije sporno, ali da je sporno što je to još jedan parafiskalni namet.
"Nametima poput ovog se ne obezbeđuje transparentnost poreskog sistema što je jedan od ključnih preduslova privlačenja investicija. Trebalo bi da je ova posebna naknada uključena u Zakon o akcizama kao što je i „obećano". Bilo kakve posebne naknade su suprotne praksi EU kao i načelima MMF-a", kaže Lazović.
Zahvaljujući takvom sistemu, bilo koja institucija može da traži da joj se plaća šta god joj padne na um. Svetska banka beleži da firme u Srbiji godišnje obave 66 plaćanja za namete, dok je to u Švedskoj dva puta, a za pripremu i plaćanje poreza preduzeća u Srbiji potroše čak 279 sati. Po tome zauzimamo 143. mesto od 183 zemlje.
Opterećenje previsoko
Saša Radulović, poreski stručnjak, kaže da će sela teško zaživeti jer da bi ljudi tamo radili moraju da imaju zdravstveno i socijalno osiguranje i škole.
"Na minimalnu platu koja je godišnje 2.160 evra, poljoprivrednik mora da uplati za socijalno i penziono 1.360 evra što je previše", kaže Radulović.
Bez progresivnog oporezivanja kakvo je u Americi ili Kanadi gde su porezi progresivni odnosno onaj ko zarađuje plaća više, dok onaj sa minimalnom zaradom ne plaća ništa, teško da će preduzetništvo zaživeti, barem legalno.
Dragan Kuzmanović, vlasnik firme „Domis" iz Čačka, kaže da država mora da smanji opterećenja na rad, jer bez ikakve podrške države dalje zapošljavanja nije moguće.
"Ne vodi se računa o proizvodnji i više ne možemo da opstanemo i da dalje ne otpuštamo", kaže on.
